Kunići mogu biti divni kućni ljubimci i radosni saputnici kroz život, ali uzimanje kunića kao člana porodice, zahteva odluku da o kuniću želite da brinete do kraja života. To je biće koje ima svoje potrebe i emocije, koga ne smemo da se odreknemo zato što se udajemo/ženimo, selimo, postajemo roditelji ili zbog bilo kojih drugih promena u našem životu, baš kao što se u tim situacijama ne odričemo onih koje volimo. Kunići nisu poklon niti igračka za decu, već prijatelji za ceo život.

O njima moramo da brinemo, vodimo računa o njihovoj sreći, zdravlju i dobrobiti, obezbedimo im sve za normalan život: od adekvatnog prostora, okruženja i ishrane, preko veterinarske nege, do puno ljubavi, pažnje  i posvećenosti. Tek ako ste o svemu ovom dobro razmislili i spremni ste na obavezu za ceo život, onda u vaš dom može da se useli jedan divan kunić, ili dva.

Piše: Djole dog

Kako kažu volonteri udruženja za pomoć zečevima i kunićima “Zecovi” iz Hrvatske koji su aktivni od 2001. godine: “odluka o udomljavanju ili kupovini kunića, kao i svakog drugog kućnog ljubimca, velika je odluka i ne donosi se na brzinu!” Oni apeluju da sebi postavite neka od sledećih pitanja:

1. Koje će odrasle osobe iz porodice biti primarni vlasnici kunića?
2. Jeste li spremni na moguću obavezu od 10 ili više godina?
3. Žele li kunića svi članovi porodice?
4. Je li neko iz porodice alergičan na kuniće ili seno?
5. Kunići se smatraju egzotičnim životinjama i veterinarska briga je skupa. Računi lako pređu stotine evra, pogotovo kod odlaska na operacije. Jeste li svom kuniću spremni da pružite takav nivo brige ukoliko to bude potrebno?

Kad smo kod veterinarske brige, važno je istaći da su finansijski izdaci za posete veterinaru nešto o čemu svakako moramo da razmišljamo unapred, a ne da se odreknemo kunića čim veterinarski trošak bude neophodan. Zadržaćemo se zato na najčešćim zdravstvenim problemima kunića, za početak. Pitali smo našeg dugogodišnjeg saradnika doktora veterinarske medicine Klaru Ćurčin, da nam da odgovore iz svog iskustva dužeg od tri decenije.

-Najčešći zdravstveni problemi kunića kao kućnog ljubimca su prerasli zubi zbog nedovoljnog trenja pri ishrani i problemi sa stolicom zbog neadekvatne hrane. Ovo se obično događa zato jer se u kućnim uslovima ne imitira propisno prirodni način ishrane. Zatim, kaže dr vet.med. Ćurčin, – u starosti dolazi do pojave raznih tumoroznih promena, posebno na koži i u podkožju.

S jedne strane, naravno da moramo da pružimo veterinarsku negu kuniću kada je to potrebno, ali s druge, moramo da vodimo računa o njihovom zdravlju uvek i mislimo o njemu preventivno. Zanimalo nas je i šta je ono što se podrazumeva pod veterinarskom preventivom ili odgovornim vlasništvom kada je zdravlje kunića u pitanju?

-Osnovna preventivna mera je u rano proleće redovna godišnja vakcinacija od Mixomatoze, virusne bolesti koje prenose komarci. Preporuka je i jednom do dva puta godišnje kontrolni pregled kod veterinara radi provere zagrižaja, dužine zuba i noktiju, kao i da se održava higijena prostora. Radi produžavanja životnog veka i smanjenja izlaganju stresu, preporučuje se sterilizacija i mužjaka i ženke.

Dodaćemo i važnu napomenu da se preventivna sredstva protiv buva koriste kod kunića samo kada su vec zaraženi ili eventualno povremeno, ako izlaze van. Kada je reč o sterilizaciji, radi se procedura ovariohisterektomija, što je hirurško uklanjanje reproduktivnih organa ženke (jajnika i materice). Kastracija je hirurška procedura tokom koje se uklanjaju oba testisa.

Neodgovornost je uvek uzrok muke kroz koju prolaze ove divne životinjice. Kunići završe na ulici ili bačeni bilo gde, zbog ishitrenih odluka i nemogućnosti da se o njima brine. Nisu kunići krivi što ostanu sami, nego neodgovoran čovek. Mnogi stradaju ko zna gde i ko zna kako, a neki imaju sreće da budu spaseni, kao oni na koje su tokom godina, zapravo duže od dve decenije, nailazili volonteri udruženja “Zecovi”. Pitali smo ih sa kojim su se oni problemima sve suočavali.

– Svaka godina je kao prethodna, s jednim glavnim problemom: nepromišljeno uzimanje kunića. Vrlo često ih ljudi uzmu kao “igračku za decu”, ili kao “dekoraciju za Uskrs”. Nakon toga, kada shvate da je to velika odgovornost, nastupe 3 talasa bacanja (kako ih mi nazivamo). Prvi je tri nedelje nakon Uskrsa kada shvate da je veliki problem da se o njima brinu i onda ih “puštaju” na slobodu, a u stvari ih ostavljaju po šumama, parkovima, igralištima, putevima… gde oni nažalost, ne mogu da prežive dugo.

Drugi talas bacanja, kažu volonteri za Djole dog, obično se pojavljuje pred godišnje odmore, kada shvate da nije tako lako naći nekog ko bi čuvao kuniće, jer njih mora čuvati neko ko zna šta radi. I onda traže da ih se reše na različite načine. Pozitivno je kada pokušaju da ih udome na neki način, ali većina se odluči da ih transportuje baki i deki na selo ili familiji gde ih na kraju neko pojede ili uginu ili ih opet bace negde gde ne mogu dugo preživeti. Treći talas bacanja se javlja pred Božić, jer to je period kada postaju polno zreli oni koji su bili mali za Uskrs, i kada postanu zločesti, neuredni, pa grickaju, obeležavaju i tada se ljudi ne žele s tim baviti tako da im je najlakše da ih se reše.

– Drugi veliki problem je što ljudi imaju pogrešne informacije. Vrlo retko se neko informiše unapred, tako da odu u pet šop i kupe sve one stvari koje su im realno nepotrebne. Prvo mali kavez u nadi da će kasnije doći po veći, a u stvari im kavez ne treba uopšte. Nažalost, puno njih ostane dugo da živi u tom malom kavezu ili zauvek. Ili obično kupe kuniće koji nisu potpuno zdravi, koji su prerano odvojeni od mame, pa ne znaju pol i kupe jednom detetu jednog, drugom drugog, pa dolazi do parenja po krvi… Takođe im ne daju pravu hranu i vrlo često kunići uginu zbog nepravilne ishrane. Dešava se često i da nema dovoljno sena i onda kod prvog probavnog problema kunić ugine.

Zašto je prosečni vek kunića toliko kratak?
– Nažalost, prosečni vek kunića kod nas je recimo od 6 do 8 godina, jer se vlasnici ne bave njima dovoljno, odnosno ne  informišu se o svim njihovim potrebama. Čim se pojavi neki zdravstveni problem on je i finalan. Kunići mogu živeti i 10-14 godina, ako su dobrog zdravlja i imaju adekvatnu negu od starta, ali u ovih 20+ godina koliko se bavimo kunićima, to su retki slučajevi.

Koliko je edukacija o kunićima važna, u smislu podizanja svesti o kunićima i stvaranja boljeg sveta za njih, pitali smo volontere?
– Edukacija je najbitnija u celoj priči, jer u zemljama gde su se vlasnici edukovali pre nego što su nabavili kunića, oni najduže žive. Primer je Nemačka. Nemci imaju puno odličnih stranica i foruma gde vlasnici kunića dele svoja iskustva i savete i tu je, prema istraživanjima, najduži životni vek kunića. Inače, u Evropskoj uniji, kao u Nemačkoj i Austriji recimo, postoji Zakon o držanju kunića koji propisuje zabranu držanja u kavezima (mininalni prostor držanja je 4m2 propisan zakonom), te obavezno držanje kunića u paru. Ne može se, dakle, uzeti samo jedan kunić, niti možete dovesti jednog kunića kod veterinara. Odmah bi bili prijavljeni veterinarskoj inspekciji. Isto tako bi trebalo i kod nas rešiti te probleme, samo što oni nisu zakonski uređeni. A sve to utiče na život kunića, direktno i indirektno.

S obzirom na sve navedeno, kao i činjenicu da se o kunićima generalno veoma malo piše i govori, koristimo priliku i da najavimo serijal tekstova o kunićima koji su napisali volonteri udruženja “Zecovi” a koje ćemo objaviti na portalu i deliti na mrežama, u našoj zajedničkoj misiji što boljeg upoznavanja što većeg broja ljudi o ovim životinjama.