Nastanak rasa pasa zapravo datira iz davne prošlosti. Ljudi su oduvek birali i odgajali pse prema svojim potrebama. Prve rase pasa su se, tako, razvijale hiljadama godina unazad, kada su ljudi počeli da odgajaju pse za različite svrhe. Na primer, neki od prvih pasa ljudi su koristili za lov, a zatim su imali pastirske pse, koji su im pomagali da čuvaju stada.

piše: petmagazine.rs

Širom sveta postoji oko 400 odvojenih rasa pasa. Čistokrvnim psom se smatra onaj čija se genealogija može pratiti kroz tri generacije unutar iste rase. Nacionalni registri, poput Američkog kinološkog saveza (AKC) u Sjedinjenim Državama, Kanadskog kinološkog saveza, Kinološkog saveza Engleske i Australijskog nacionalnog kinološkog saveta, vode rodovnike i rodovne knjige za svakog psa svake rase registrovane u njihovoj zemlji. I druge zemlje imaju sisteme za registraciju rasnih pasa. AKC (American Kennel Club) predstavlja upis od više od 36 miliona od svog osnivanja 1884. godine i svake godine registruje oko 1,25 miliona novih pasa.

Tokom 1800-ih, oni koji su zainteresovani za sport pasa razvili su sistem za klasifikaciju rasa prema njihovim funkcijama. Britanska klasifikacija, uspostavljena 1873. i periodično revidirana od strane Kinološkog saveza Engleske, postavila je standard koji su druge zemlje sledile, uz neke modifikacije.

Sjedinjene Države priznaju sedam klasifikacija, koje se nazivaju grupe (obuhvataju više od 150 rasa), dok Englezi i Kanađani imaju šest grupa (američki sistem deli radnu grupu u dve grupe: radni psi i pastirski psi).

U početku, rase nisu bile toliko standardizovane kao danas, pa su se često ukrštale i mešale kako bi se postigle željene karakteristike i osobine. Odgajivači su tokom vremena biraju pse sa najboljim osobinama, a, nažalost, nekad su se ukrštali psi zbog potražnje, iako su neke rase znatno podložnije zdravstvenim problemima.

Danas, postoje stotine rasa pasa i svaka ima svoju jedinstvenu karakteristiku, izgled, temperament i svrhu. Mnoge rase su se razvijale na temelju geografskog porekla, poput nemačkih ovčara, sibirskih haskija i avganistanskih hrtova. Druge su se razvile za specifične svrhe, poput ptičara, koji su uzgajani za lov na ptice ili francuskog buldoga, koji je oduvek uzgajan kao kućni ljubimac.

Uz to, rase se i dalje razvijaju i menjaju tokom vremena. I menjaju se još uvek. Različite rase pasa su uzgajane za različite potrebe, ali da li na ponašanje ima uticaj i moždana funkcije pasa? To su se pitali naučnici i pokušali da dobiju odgovor.

Najređe rase pasa na svetu

 

Psi čiji su preci bili uzgajani za čuvanje stada ili lov, imaju slično predvidljivo ponašanje u mnogim situacijama. Iako su ponašanje i kognitivne sposobnosti ispitivani u pasminama i grupama pasmina, moždana struktura kao osnova ovih razlika nije dobro proučena.

Novi istraživački projekat je pokušao to da promeni i nađe vezu između strukture mozga pasa i ponašanja. U tu svrhu je ispitivano 62 psa iz 33 pasmine. Naučnici su otkrili da čak i kada se računaju veličina mozga i tela, kao i oblik lobanje, postoje razlike u mozgu pasa koji su odgajani za različite potrebe.

Naime, oni su proučavali delove mozga koji pokazuju najviše varijacija po pasminama kao i mreže moždanih puteva sa specifičnim funkcijama. Nađeno je da se većina razlika u mozgu odnosi na najnovije evolutivne promene pasa – razvoj pojedinih rasa. To sugeriše da je barem neka od tih varijacija možda nastala zbog selektivnog uzgoja zbog veština određenih ponašanja (kao što su lov ili čuvanje).