Obrok kao terapija - Pet Magazine
Od petmagazine.rs - 14/04/2021

Obrok kao terapija

Ishrana je kjučni faktor za nastanak i ponovnu pojavu struvitnih kristala i kamenja u mokraći, kao i mokraćnih struvitnih čepova

Za magazin MAČKA piše dr vet. med. Tamara Stanojević

Česti zdravstveni problemi mačaka su problemi u donjim partijama urinarnog trakta (FLUTD: Feline Lower Urinary Tract Disease), problemi u funkciji mokraćne bešike ili mokraćne cevi (uretre). Simptomi koji se posledično javljaju su otežano mokrenje, neugodnost ili bol pri uriniranju, pojava krvi u mokraći, čest nagon za mokrenjem, kao i uriniranje van kutije sa posipom. Urinarni zdravstveni problemi su kompleksni i u smislu uzroka i po načinu razvoja bolesti, a najčešće se javljaju u vidu:

mokraćnih kamenčića:

struvitni, kalcijum-oksalatni uroliti;

mokraćnih čepova: nakupine ćelija, proteina i kristala;

idiopatske bolesti – idiopatski cistitis (FIC).

Ishrana kao deo terapije za ova oboljenja je vrlo bitna – ona može biti i deo uzroka poremećaja, ali i deo lečenja. Odgovarajuća ishrana omogućava razlaganje nastalih kristalnih kamenčica i sprečava pojavu novog taloga, novih kamenčića i začepljenje mokraćnog puta. Davanje vlažne hrane i preporučivanje metoda koje će povećati unos vode pogodni su za najčešće oblike FLUTD, uključujući FIC, urolitijazu i uretralne čepove.

Pregled mačke kod koje se sumnja na neko od oboljenja donjih partija urinarnog trakta podrazumeva i pitanja u vezi sa njenom ishranom – koju hranu jede, na koji način, koliko obroka ima, koliko vode pije, da li ima promena u količini vode koju pije, da li dobija neku vrstu poslastica.

Osnovno u ishrani vezanoj za tretman oboljenja donjih urinarnih puteva, bez obzira na njihovu različitost, jeste povećan unos tečnosti. Osim toga, hrana treba da sadrži kvalitetne sastojke životinjskog porekla i da svojim mineralnim sastavom bude prilagođena oboljenju, a i broj obroka i način ishrane treba prilagoditi. Uglavnom je to veći broj malih obroka. Uz odgovarajuću hranu mora se obratiti pažnja i na njenu količinu, u cilju kontrolisanja telesne težine.

Povećanje unosa vode može se ostvariti putem hrane:

  1. Ishrana vlažnom hranom, kojoj se može dodati mala količina vode
  2. U suvu hranu takođe možemo dodati kašičicu-dve tople vode.
  3. Mesna supa može biti dobar izvor tečnosti.
  4. Osim vode iz česme, mački se može ponuditi filtrirana voda, određeni tip flaširane vode, zatim voda sa kockicama leda, ili voda sa kockicama leda pomešana sa sokom od tunjevine. Voda treba da se menja bar jednom dnevno.
  5. Činije koje se koriste za vodu treba da budu široke i da ne reflektuju svetlost. Mesto za činiju treba da bude mirno, da tuda ne prolaze ljudi i drugi ljubimci, i da ne bude mnogo bučno. U većim prostorima i tokom toplijih meseci potrebno je maci obezbediti više činija za vodu. Jedno od rešenja da mačka pije više vode može biti i fontana. 

Struvitno mokraćno kamenje

Ishrana je kjučni faktor za nastanak i ponovnu pojavu struvitnih kristala i kamenja u mokraći, kao i mokraćnih struvitnih čepova.

Hrana sa visokim procentom magnezijuma, fosfora, kalcijuma, natrijuma, kalijuma i vlakana, a sa umerenim sadržajem proteina, ima veći potencijal da izazove stvaranje struvitnih urolita. Ovakva hrana za posledicu ima izlučivanje urina bližeg neutralnoj pH vrednosti, što je pogodna sredina za stvaranje struvitnih kamenčića, a u perspektivi i začepljenja uretre struvitnim urolitima. Terapeutske dijete imaju „suprotni efekat”, sastavljene su tako da pH urina bude oko 6,15. Naročito je značajno da nivo magnezijuma u terapeutskoj hrani bude niži, u granicama 0,04-0,09% u suvoj materiji. Najčešće korišćeni sastojci hrane koji snižavaju pH urina, odnosno imaju acidifikujuće dejstvo jesu: živinsko meso i kukuruz. Hranjenje terapeutskom hranom jedan do dva meseca je vrlo efikasna metoda za rastvaranje struvitnih urolita. Dalji plan ishrane veterinar formira na osnovu praćenja zdravstvenog stanja mačke. Ako postoji opasnost od ponovnog pojavljivanja struvitnih urolita ili uretralnih čepova, onda ishrana treba da bude formulisana tako da spreči recidiv, tj. vrlo slična hrani kojom je započeta terapija i koja je otopila kamenčiće.

Iz poslednjih studija se može zaključiti da je vlažna hrana data u više obroka najbolji konzistentni način ishrane za većinu mačaka sa struvitima zbog povećanog unosa vode i samim tim smanjene koncentracije sastojaka koji formiraju kristale.

Mačke koje jedu specifičnu preventivnu hranu protiv nakupljanja struvita treba periodično kontrolisati, odnosno kontrolisati pojavu kristalurije i pH vrednost urina. Ako se epizode sa ​​struvitnim urolitima ne javljaju tokom nekoliko godina, može se razmotriti i prelazak na visokokvalitetnu hranu koju karakteriše i održavanje odgovarajućeg, kiselog pH urina i koja ne sadrži visoke (prekomerne) količine magnezijuma i fosfora.

Kalcijum-oksalatni uroliti

Nastanak kalcijum-oksalatnog mokraćnog kamenja je najvećim delom posledica genetske predispozicije i nutritivnih faktora.

Kalcijum-oksalatni uroliti nisu podložni rastvaranju, tako da je njihovo vađenje najčešći početak terapije. Nakon odstranjivanja kamenčića, dalji cilj terapije je sprečavanje njihovog ponovnog formiranja, pa se zato preventivno mora prilagoditi ishrana. Cilj je da se smanje: koncentracija kalcijuma i oksalata u urinu, kiselost mokraće i specifična težina mokraće. Postoje dijetalne hrane koje zadovoljavaju ovaj cilj, ali ishrana mačaka koje su sklone formiraju kristala kalcijum-oksalata i urolita ne mora biti usmerena uvek i samo na odgovarajuću veterinarsku dijetu, već je potrebno obratiti pažnju na unos tečnosti, jer su osnova ishrane koja će smanjiti rizik od ponovnog taloženja kalcijum-oksalatnih kamenčića vlažna hrana i povećan unos vode.

Komercijalnu hranu, čak i visokokvalitetnu sa naznačenom tvrdnjom u vezi sa zdravljem urinarnog trakta, treba u ishrani mačaka sa ovakvim problemom izbegavati, jer je ova hrana formulisana za zdrave mačke, a radi izbegavanja stvaranja struvitnih kristala. Hranjenje takvom hranom u stvari može povećati rizik od razvoja kalcijum-oksalatnih kamenčića. Osim toga, treba izbegavati poslastice sa povećanim količinama kalcijuma ili oksalata jer one mogu povećati izlučivanje kalcijuma i oksalata urinom, što naravno povećava rizik za razvoj urolita. Povremeno dodavanje “ljudske hrane” mora biti kontrolisano jer davanjem jogurta, sira, kačkavalja, koliko god to bilo malo – dodajemo veću količinu kalcijuma, dok džigerica, sardine, bobičasto voće, paradajz, spanać, braon pirinač sadrže dosta oksalata, što takođe nije poželjno.

Mačke sa ovakvim zdravstvenim problemima treba redovno kontrolisati kod veterinara, a to uglavnom znači da će se raditi analiza urina na tri meseca kako bi se otkrilo povećano izlučivanje oksalatnih kristala, i eventualno dijagnostički ultrazvuk na svakih šest meseci radi otkrivanja urolita.

Idiopatski cistitis

Felini idiopatski cistitis je možda najčešće oboljenje urinarnog trakta, ali i najzagonetnije – uzrok, u stvari kombinacija uzroka, i dalje je tema ispitivanja. U početku bolesti javljaju se epizode karakterističnih urinarnih simptoma, koje traju od tri do pet dana i koje spontano prođu, a znak za uzbunu se često javi tek kad se simptomi ponove više puta – najčešće je to mokrenje van posipa ili otežano mokrenje.

Na osnovu saznanja o dešavanjima u organizmu u vezi sa felinim idiopatskim cistitisom smatra se da poremećaj u funkciji mokraćne bešike nije jedini uzročnik problema, već je oboljenje u vezi i sa nervnim i endokrinim sistemom. Zato terapija i plan lečenja treba da obuhvataju širu sliku i, osim medikamentozne terapije, treba obratiti pažnju na ponašanje mačke, njeno okruženje i modifikovati ishranu. 

Modifikovanje ishrane podrazumeva uvođenje više tečnosti. Neka istraživanja pokazuju da vlažna hrana smanjuje ponovno pojavljivanje simptoma, dok druga ne daju isti zaključak. Zajednički zaključak bi bio da je potrebno pojačati unos tečnosti, pa zato ipak kvalitetna vlažna hrana može biti odličan izbor. Suva komercijalna ishrana ili kombinovanje vlažne i suve hrane takođe su prihvatljivi, ali uz kontrolu unosa vode. Terapeutske dijete za ovakva stanja uglavnom imaju povećanu količinu omega tri masnih kiselina, s obzirom na njihov značajan antiinflamatorni efekat, i vitamina E, zbog njegovog antioksidativnog efekta. Kao dodaci za koje smatramo da mogu pomoći, u ishranu se mogu uvesti glukozamin i triptofan.

Related Posts

POSTAVI ODGOVOR

Your email address will not be published. Required fields are marked *