Inteligentne i vesele, naročito se dobro slažu s drugim mačkama i psima, a uprkos razigranom temperamentu obično su vrlo nežne. Njihova narav čini ih dobrim ljubimcima za porodice sa decom i za razliku od drugih maca, one obožavaju vodu

Piše: Petmagazine.rs

Na ostrvu Man, smeštenom u Irskom moru, između Engleske i Irske, ova rasa postoji već vekovima. Budući da ostrvo nije imalo autohtonu mačju vrstu od koje bi se rasa manks (Manx) mogla razviti, o njenom tačnom poreklu postoje razni mitovi. Negde čak možemo da naiđemo na priču kako je Noje prebrzo zatvorio vrata od barke i na taj način ovoj mački odsekao rep.

Postoji još zabavnih priče o njihovom poreklu, te i ona da su mačke bez repa doplivale na obalu ostrva Man iz olupina “Španske armade” 1588. godine. Prema drugoj priči, manksa su doveli feničanski trgovci koji su mačke prevozili iz Japana. Treća priča kaže da su ove mačke stigle s vikinškim naseljenicima koji su kolonizovali ostrvo Man. Međutim, realna pretpostavka je da je nedostatak repa kod ovih ostrvskih mačaka rezultat genetske mutacije koja je verovatno uzrokovana parenjem srodnika među malom populacijom britanskih kratkodlakih mačaka na ostrvu Man.

Kralj Edvard VIII je navodno bio fan mačaka manks i često je prisustvovao izložbama na kojima je predstavljana ova rasa. Britanci su formirali prvi klub ljubitelja mačaka manks 1901. godine.

Bezrepe

Bez obzira na to kako su ove mačke dospele na ostrvo Man, stigle su sa netaknutim repovima. Genetičari veruju da je bezrepost rezultat spontane mutacije u populaciji domaćih mačaka na ostrvu. Genetski se manks i druge domaće mačke sa kratkim repovima prilično razlikuju. Manksov rep, ili odsustvo repa, kontroliše dominantni gen, dok kod većine ostalih kratkorepih rasa, poput japanskog bobtejla, rep kontrolišu recesivni geni. S obzirom na zatvoreno okruženje na ostrvu i mali genski fond, dominantni gen je lako prelazio sa jedne generacije na sledeću.

Mutacija odgovorna za nedostatak repa kod ovih maca takođe utiče na razvoj kičme i kičmene moždine. Kao rezultat toga, mnoge manks mačke pate od različitih bolesti koji se zajednički nazivaju “manksov sindrom”, uključujući spinu bifidu, urođenu manu koja sprečava rast kičme oko kičmene moždine. Ostale tegobe podrazumevaju inkontinenciju ili konstipaciju, skakutavo hodanje, odsustvo osećaja u zadnjim nogama ili paralizu zadnjih nogu i neispravne karlične ili sakralne kosti. Ove urođene mane ponekad mogu biti fatalne. Zbog svega navedenog fundamentalno je važno da se nikada ne uparuju dve bezrepe jedinke rade manks, već jedan od roditelja mora imati rep (varijetet manksa sa repom)! U leglu su uglavnom od dva do četiri mačeta, a neki od mačića rađaju se sa repom. Mladunci koji naslede manks gen mogu imati deformacije kao što su spina bifida, fuzija karlice i oštećenje debelog creva, međutim, odgovornom i pažljivom selekcijom u odgoju, ovi zdravstveni problemi lako mogu da se izbegnu.

Ova maca ima telo srednje veličine, čvrsto i mišićavo. Kratka leđa čine glatki, neprekidni luk od ramena do zadnjeg dela, savijući se na zadnjem delu dajući željeni okrugli izgled. Dužina leđa proporcionalna je celoj mački, a dužina zadnjih nogu jednaka je dužini tela.

Imaju izrazito okruglu glavu sa istaknutim obrazima i veselim izgledom koji doprinosi tome da ove mace izgledaju kao da se osmehuju sve vreme. Gledano s profila, njihova glava je srednje dužine sa blagim padom od čela do nosa, sa dobro razvijenom njuškom i jakom bradom. Uši manksa su srednje veličine, srazmerne glavi, široko razmaknute i blago postavljene prema spolja. Oči su okrugle i pune, postavljen pod blagim uglom u odnosu na nos, zlatne do bakarne boje, ali i plave, zelene ili boje lešnika.

Manks može biti rođen s repom pune dužine, ali prema standardu, idealno je ako je mačka potpuno bez repa. Prema dužini repa podeljene su u četiri grupe: longy, stumpy, rumpy-risers, rumpy. Za uzgoj i održavanje rase važni su svi tipovi.

Krzno kod ove rase mora redovno da se češlja, jer je, uprkos tome što je kratko, izrazito gusto, sa bujnom poddlakom. One vole da se igraju vodom pa kupanje neće predstavljati veliki problem. Javljaju se kao dugodlake i kratkodlake.

Karakter

Manks se smatra društvenom i druželjubivom mačkom, koja je dosta vezan za ljude, ali stidljiva prema strancima. Za ovu rasu kažu da je izrazito inteligentna, razigrana i svojim ponašanjem podseća na pse. Na primer, poput nekih mejn kuna i nekoliko drugih rasa, manks može da nauči da donosi male bačene predmete. Ove mace takođe mogu slediti svoje vlasnike poput štenaca i veruje se da će mogu bolje da nauče jednostavne verbalne naredbe od većine mačaka.

Manksi su cenjeni kao lovci, i za njih je poznato da su skloni jurenju većeg plena čak i dok su mladi, pa su zbog toga bili dugo traženi za “rad” na farmama.

Related Posts

• 
  Klovnovi među macama
• 
  Vaša kuća je i njen dom