Februar jeste mesec mačaka, ali ne kao isključivo vreme parenja, već kao prvo posle zimske pauze. Ljubavno oglašavanje najčešće primećujemo u februaru i martu, jer se naše uho tokom zimskih meseci naviklo na tišinu.
Piše: petmagazine
Ne najavljuju proleće samo mimoze, ljubičice, laste, reklame za pivo i putovanja na televiziji. Vesnik novog leta su i mačke. Nadomak svakog proleća započinju svoju ljubavnu igru, koju glasno i neštedimice oglašavaju i drugima. Mačje “pevanje” mnogima nije po volji, ali je svakako zaštitni znak početka godine, što je razlog zbog koga se februar često naziva mesecom “mačaka”.
Snaga predrasude učinila je da većina ljudi smatra da je kraj zime jedino vreme za parenje mačaka. S urbanom legendom potpuno se gubi činjenica da su mačke takozvane policiklične životinje, što znači da ih odlikuje kvalitetan potencijal organa za reprodukciju. Da li je najkraći mesec u kalendaru vreme rezervisano za parenje maca i šta se u njihovom ljubavnom životu dešava tokom ostatka godine pitali smo doktora veterinarske medicine Sašu Kovačića.
Sagovornik našeg magazina navodi da februar jeste mesec mačaka, ali ne kao isključivo vreme parenja, već kao prvo posle zimske pauze. Prepoznatljivo mačje pevanje može da se čuje uvek tokom godine, izuzev tri najhladnija zimska meseca (novembar, decembar, januar).
Ljubavno oglašavanje čovek, međutim, najčešće primećuje u februaru i martu, jer se njegovo uho tokom zimskih meseci naviklo na tišinu i odsustvo mačjih zvukova.
“Karakteristična buka tokom februara posledica je prvog godišnjeg talasa parenja maca”, navodi Kovačić. Posle zimske pauze, mace se tada obično pare kako bi svoje mlade donele na svet u proleće, nakon topljenja snega i slabljenja mraza i hladnoće, kad je i hrana dostupnija. Ne treba zaboraviti da ovo pravilo važi za mačke koje žive slobodnim životom, na ulici, u selima ili drugim otvorenim prostorima. Za razliku do njih, kućne mačke imaju gotovo neprekidan ritam teranja tokom cele godine, pri čemu se, zavisno od faze ciklusa mace, menja samo intenzitet nagona. Najkraće vreme između dva teranja iznosi 21 dan.
Kad će se mačke “voleti” zavisi od toga gde borave, da li žive na ulici ili u kući, selu ili gradu, kao i od temperature i dnevnog svetla. To objašnjava zašto su one mahom neplodne u oktobru, novembru i decembru. Niska temperatura i manjak hrane čine da se ohladi i nagon za razmnožavanjem. Prvi miris proleća dovoljan je da oživi njihovu potragu za društvom, što često nije po volji komšiluka.
Postoji više metoda udvaranja kod mačaka, a sastavni deo ljubavne (pred)igre čini poseban način mjaukanja. Ne zaboravimo da mačka ima odlično razvijen sluh, i da ovakvi pozivi u svetu ovih životinja daleko odjekuju.
Maca ili mačak glasom objavljuju da žele društvo druge jedinke. U mačjem svetu ženka je ta koja određuje vreme parenja, koje će dopustiti tek kad emocionalno i biološki bude spremna. Čin parenja započinje posebnom vrstom udvaranja, koje jeste površno, ali je istovremeno nežno i ljupko. Mužjak će najpre liznuti ženku iza uha u nadi da će mu dopustiti parenje. Ako je spremna, ona će se protegnuti i dopustiti mu da je pomiriše, uvodi nas u svet mačje ljubavi naš sagovornik.
Veterinar Kovačić navodi da ženke stiču polnu zrelost sa 7-12 meseci starosti, a mužjaci sa 10-14. Teranje kod mačke obično traje dve do tri nedelje, a ukoliko ne ostane gravidna ponavlja se za najviše dve nedelje. Trudnoća kod mačke u proseku traje 65 dana.
Ne treba mnogo posmatranja i iskustva za otkrivanje mačje „zaljubljenosti”. Vlasnici prvo primete nemir, laganu erotsku igru trljanja o predmete, češće uriniranje (u svrhu privlačenja mužjaka mirisom) i specifično mjaukanje. Znak zaljubljenosti jeste i mešenje nevidljivog testa prednjim šapama, protezanje tela, posebno zadnjeg dela, s visoko podignutim repom koji se odmah potom pomera na stranu.
Sve to govori da je maca spremna za parenje i da jedva čeka dolazak simpatije.
Kod mužjaka stvari stoje prilično drugačije. Oni su uglavnom uvek spremni na parenje. Nekastrirani mačak svoju teritoriju obeležava izbacivanjem urina,čime objavljuje svoje prisustvo ženkama u okolini.
Ukoliko na istoj teritoriji živi više nekastriranih mužjaka, dolazi do borbi za prevlast i ženku. Ta borba zna da bude surova i s teškim posledicama, ali čini iskonski i neumoljivi zakon prirode koji izričito kaže: Ženka pripada najsnažnijem i najokretnijem mužjaku.
Posebne tonove februarske mačje idile čine zvuci koje mačke ispuštaju neposredno tokom polnog odnosa. Znaju da budu izuzetno glasne, što je uslovljeno karakteristikama reproduktivnih organa, ali i načinom odvijanja vođenja ljubavi. Mužjak najčešće zubima ženku hvata za kožu vrata, čime je sputava da ne pobegne, ali i da ne nasrne na njega. Ovo je ujedno najbučniji deo parenja, koji na sreću stanara okolnih zgrada, ne traje dugo.
– Nagon za produženjem vrste najsnažniji je nagon kod životinja. Ako vlasnik mačke ne želi mladunce, može to sprečiti pravovremenom sterilizacijom. U suprotnom, mačke je gotovo nemoguće zadržati kad su u potrazi za ‘srodnom dušom’ u vreme parenja. Neretko mace beže iz kuća svojih vlasnika, kako bi zadovoljile svoje nagone. To važi za mužjake, ali i za ženke. I to je pravilo prirode, koje čovek prosto mora da prihvati, naglašava Kovačić.
Veterinari kažu da iskustvo pokazuje da u fazi parenja najviše muka imaju vlasnici sijamskih mačaka. Ova rasa nosi neslavnu etiketu najglasnijih ljubavnika. Oni se često žale kako njihovi ljubimci nepodnošljivo “urliču i zapomažu”, kao i da tokom noći, dok dozivaju partnera, ispuštaju zvuke nalik na dečji plač. Verovatno iz tog razloga, najviše se sterilišu mačke ove rase.