Lajanje je prirodan način komunikacije kod pasa, kojim oni izražavaju različite potrebe, emocije i reakcije na spoljašnje podražaje. Ipak, nije svaki pas jednako “pričljiv” — dok neki laju često i glasno, drugi retko ispuštaju zvuk. Razlike u učestalosti i intenzitetu lajanja mogu zavisiti od više faktora: genetike, rase, temperamenta, socijalizacije, okruženja, pa čak i trenutnog emocionalnog stanja psa.

Piše: Pet magazine

Na primer, pas može lajati da bi privukao pažnju, upozorio na opasnost, izrazio uzbuđenje ili strah, ili jednostavno zbog dosade. Razumevanje uzroka ovog ponašanja ključno je za vlasnike, ne samo da bi bolje razumeli svog ljubimca, već i da bi znali kako da pravilno reaguju i, po potrebi, primene adekvatnu obuku ili se posavetuju sa stručnjakom za ponašanje pasa.

PROČITAJ JOŠ

Deset najčešćih razloga zbog kojih je pas mrzovoljan

Znakovi koji ukazuju da je vaš pas usamljen

Genetika i rasa

Neke rase pasa su genetski predisponirane da budu glasnije od drugih. Na primer, terijeri su često poznati po svom učestalom lajanju. S druge strane, rase poput basenjija gotovo da ne laju, već proizvode zvuke slične jodlanju zbog jedinstvene građe grkljana.

Okruženje i socijalizacija

Psi koji odrastaju u mirnim sredinama često su oprezniji i manje skloni lajanju. Nasuprot tome, psi koji žive u bučnim urbanim sredinama mogu razviti naviku učestalog lajanju kao odgovor na stalne zvuke i stimuli. Socijalizacija od malih nogu takođe igra ključnu ulogu; psi koji nisu izloženi različitim ljudima, životinjama i situacijama mogu postati preplašeni i skloni lajanju iz straha .

Anksioznost i dosada

Psi koji pate od anksioznosti, posebno od separacione anksioznosti, često laju kada su ostavljeni sami. Takođe, dosada može biti značajan faktor; psi koji nemaju dovoljno fizičke i mentalne stimulacije mogu lajati kako bi privukli pažnju ili se oslobodili nakupljenog stresa .

Trening i ponašanje

Nedostatak adekvatnog treninga može dovesti do nepoželjnih navika, uključujući prekomerno lajanje. Pozitivno pojačanje i dosledna obuka mogu pomoći u smanjenju ovog ponašanja. Važno je prepoznati uzrok lajavanja i primeniti odgovarajuće metode kako bi se pas osećao sigurno i smireno.