Februar se u mnogim krajevima sveta smatra mesecom kada priroda počinje da se budi nakon zime. Iako su temperature još uvek niske, u nekim područjima dolazi do prvih naznaka proleća, kao što su duži dani i blagi porast temperatura. Ove promene u vremenskim uslovima mogu uticati na ponašanje životinja, uključujući i mačke. Mačke postaju aktivnije u ovom periodu, a to uključuje i povećanu seksualnu aktivnost.

Piše: Minja cat

Tokom zime, mačke su obično manje aktivne i više se fokusiraju na preživljavanje. Međutim, čim dani postanu duži i temperature počnu da rastu, mačke ulaze u estrus, poznat kao “sezona parenja”. To znači da mačke počinju da traže partnere, a njihovo ponašanje postaje znatno intenzivnije. U februaru, s početkom tog perioda, broj neželjenih trudnoća može drastično porasti. Ženke stiču polnu zrelost sa 7-12 meseci starosti, a mužjaci sa 10-14, ali mačka može da ostane skotna i sa 4, 5 meseci starosti. Teranje kod mačke obično traje dve do tri nedelje, a ukoliko ne ostane gravidna ponavlja se za najviše dve nedelje. Trudnoća kod mačke u proseku traje 65 dana.

Nažalost, mnoge vlasničke mačke takođe lutaju, a ako nisu sterilisane/kastrirane, pariće se sa drugim vlasničkim ili napuštenim mačkama. Neželjena legla završe na ulicama, gde je smrtnost mačića izuzetno visoka. Mačići nemaju adekvatnu veterinarsku negu, hranu ili sigurno sklonište, što ih čini podložnijim bolestima i povredama. Samo mali broj njih bude zbrinut od strane volontera i dobije istinsku šansu za život.

Značaj sterilizacije

Zbog ovog prirodnog ciklusa, februar postaje idealan mesec za širenje svesti o važnosti sterilizacije mačaka. Sterilizacija i kastracija pomažu u sprečavanju neželjenih trudnoća, što znači da se smanjuje broj mačića koji mogu završiti na ulici. Sterilizacijom mačaka, vlasnici preuzimaju odgovornost za sprečavanje napuštenih životinja, ali i za zdravlje svog ljubimca, jer sterilizacija takođe smanjuje rizik od određenih bolesti, poput raka jajnika ili prostate, a takođe može doprineti mirnijem ponašanju kućnih ljubimaca. Vlasnici koji sterilišu svoje mačke pomažu u smanjenju broja mačića koji bi mogli završiti na ulici, često u teškim uslovima.

Februar je, dakle, mesec kada se podsećamo na odgovornost koju imamo kao vlasnici, ali i kao članovi društva, da preduzmemo korake ka smanjenju problema životinja bez doma. Kroz širenje ove svesti u februaru ali i u svakom drugom mesecu, možemo doprineti stvaranju boljeg okruženja za mačke i sve životinje, pružajući im sigurnost i šansu za bolji i kvalitetniji život.

Tokom 6 godina samo jedna mačka i njeno potomstvo mogu za 7 godina doneti na svet čak 420.000 mačića, što stvara veliki pritisak na prihvatilišta, lokalne zajednice i udruženja za zaštitu životinja.

Zbog neodgovornog vlasništva, svake godine se veliki broj štenaca i mačića, pasa i mačaka – nađe bačeno na ulici, po kojekakvim šumarcima, poljima, pregaženi, maltretirani, ubijeni… Surova realnost 21. veka, bez empatije prema slabijima od nas. Svaki vid razmišljanja o nehumanosti sterilizacije, kako je to strašno i tužno, kako životinje to u prirodi ne rade, ostavite po strani i pogledajte samo statistiku.

Sterilizacija/kastracija ujedno pomaže i fizičkom i psihičkom zdravlju životinja i olakšava im suživot sa ljudima. Zbog toga veterinari taj, danas već rutinski zahvat smatraju važnim delom odgovornog vlasništva.

Zakon

Sterilizacija je proces uklanjanja reproduktivnih organa kod ženki, a kastracija uklanjanje testisa kod mužjaka, mada se oba pojma mogu koristiti za oba pola. U našem Zakonu o dobrobiti životinja u članu 56 ovog Zakona se navodi:

• vlasnik ljubimaca je dužan da spreči rađanje neželjeni ljubimaca, i to onemogućavanjem kontakta mužjaka i ženke i primenom kontracepcije, kastracije i sterilizacijom ženke!

Pa se sterilizacija može smatrati i zakonskom obavezom, ali prvenstveno odlikom odgovornog vlasništva.