Ljubomir Bulajić: Kum mi je ulepšao život

0
810

Rekao je sebi da će, ako ikada u životu bude imao psa, to biti francuski buldog, jer su veseli i uvek prijateljski nastrojeni. I tako je pre šest godina u njegov život ušetao Kum. Upravo takav – beskrajno druželjubiv, zabavan i razigran

 

Izvor: magazin Pas, Foto: Ivana Todorović

Britanski kinolozi tvrde da će do kraja godine francuski buldog postati omiljena rasa na planeti. Na trenutno najpopularnijoj društvenoj mreži, „Instagramu”, postoji neverovatnih 10,5 miliona fotografija s heštagom #frenchbulldog. I taj broj neprekidno raste. Ništa od toga nije čudno, jer je ovaj beskrajno simpatični pas već decenijama na listi najdruželjubivijih rasa idealnih za život u stanu i najboljih psećih drugara svakog mališana.

Iako smo to već znali, još jednom smo se uverili da je popularni frenči neodoljiv, i to kada smo upoznali Kuma, ljubimca šarmantnog i uvek nasmejanog glumca Ljube Bulajića.

Jednog sunčanog aprilskog jutra sastali smo se na Košutnjaku i odmah se združili sa živahnim Kumom, kojeg je, istina, isprva bilo malo teže uhvatiti okom objektiva u stavu „mirno”, ali i to smo naposletku uspeli.

Najpre pitanje – otkud Kum?

Veoma dugo sam želeo psa, i onda kada su se za to stvorile mogućnosti, konačno sam ga uzeo. Sedeo sam s prijateljicom i koleginicom Jelisavetom Orašanin, bili smo, ako se dobro sećam, u Frankfurtu. Diskutovali smo o tome da li da uzmem kuče, ja sam se premišljao, a ona me je na kraju ubedila i rekla mi da uzmem psa. Ona mu je i dala ime. Od tada se nas dvoje zovemo kumovima, jer je ona krstila Kuma. On će u avgustu napuniti šest godina. Bio sam totalni laik i otišao sam na prvo mesto gde su imali francuske buldoge, pogledao sam leglo i rekao – hoću njega. I to je bilo to. Trebalo je tada da idem poslom u Kanadu i rekao sam: „Kada se vratim, dolazim po njega”. Tako je i bilo. Imao je nepuna tri meseca kada je došao kod nas. Mogao je u šolju za kafu da stane – seća se Ljuba.

Kako si se odlučio baš za ovu rasu? Da li si istraživao ili si, kao i milioni ljudi širom sveta, kada si upoznao prvog frenčija shvatio da je to tvoj omiljeni pas?

Jedna moja drugarica je imala francuskog buldoga i oduševio sam se tim psom zato što je takav kakav je – lenština, spava po čitav dan, obraduje se svakome… Rekao sam sebi – ako ikada u životu budem imao psa, to će biti francuski buldog. Veseli su, uvek prijateljski nastrojeni.

Kao što si rekao, ova rasa nije preterano aktivna i uglavnom voli da leškari. Koliko često idete u šetnju i kako izgleda jedan vaš prosečan dan?

To zavisi, svakako, od mojih obaveza. On nije zahtevan pas kad je reč o šetnji, što se vidi i po njegovoj kilaži – kaže sa osmehom poznati glumac. – Uglavnom kada radim, to se svodi na tri izvođenja dnevno. Ujutru, po podne i uveče na desetak-petnaest minuta po bloku. A kada imamo vremena, uglavnom pravimo krug oko „Arene”. Izbegavam da ga vodim do reka zbog komaraca, ali duža ruta je od „Pet centra”, u čijoj blizini živimo, pa Treći bulevar, FDU pa Stari Merkator i onda skroz nazad kroz Milentija Popovića do kuće. „Ubijemo” šest-sedam kilometara za veče kada imamo vremena. Kum ne podnosi vožnju, i ovaj put do Košutnjaka je najduže što može da bude u autu. Inače, ako je duže, odmah povraća pa smo ograničeni na relacije bliže kući.

To znači da te Kum ne prati na pecanje, u kojem uživaš?

Ne putuje, nažalost, sa mnom, a voleo bih da mogu da ga vodim na pecanje. Ali vrlo je osetljiv i kako kažu – bolje sprečiti nego lečiti. Poveo sam ga jedanput kad je bio mlad na Deliblatsko jezero, spremao sam ulogu za film „Amanet” i hteo sam da se osamim, da radim i da pecam. Nisam hteo da budem baš potpuno sam, kao neki ludak, i poveo sam Kuma. Iznajmio sam kuću na samoj obali jezera, prelepo je tamo.

I tada je Kum pokazao svoje vrsne plivačke sposobnosti, iako to buldozima nije svojstveno?

Kažu da francuski buldozi nisu neki plivači, da, ali Kum je taj put, prvi i poslednji, ozbiljno plivao. Na platformi su mi bili zabačeni štapovi i dvaput dnevno sam išao čamcem s malom kanticom kukuruza da nahranim i namamim ribe. Njega sam ostavljao na platformi. Krenuo sam čamcem i odmakao nekih 40 metara i čujem iza sebe: pljus! Okrećem se i vidim mehuriće u vodi i njega mučenog kako izranja i kreće da pliva prema meni. Onda je skapirao da ne može da stigne do mene pa je napravio polukružno, stigao do neke trske i obuhvatio je prednjim šapama, šou… To nam je bio jedini izlet na pecanje, prvi i poslednji. Kum je bio ozbiljan plivač.

Da li je, kao i drugi pripadnici njegove rase, Kum druželjubiv? Sigurno ima drugare iz kraja.

– Ima drugare iz kraja, da, ali on više voli da se druži s ljudima. Naravno, i sa određenim psima. Ne znam zašto, ali naročito ne podnosi maltezere i, razume se – pse koji su veći od njega. Ima nekoliko drugara s kojima se baš lepo druži, ali najviše voli da se zavuče nekome pod noge, da legne, tu je siguran i to je to. Evo danas vidimo da uživa pod vašim nogama i da se uvalja u prašinu. Čim dođemo kući, ide na kupanje.

A to nikako ne voli?

Reži kada vidi da uzmem peškir, ali zna da mora. Kupam ga svakih sedam dana. I linja se dosta iako ima kratku dlaku, ali čovek to jednostavno prihvati. Stalno skupljam njegove dlake.

Imao je nedavno alergijsku reakciju zbog koje mu je opala dlaka, pa smo intervju pomerili za trenutak kada se oporavi. Sada je sve u redu?

Francuski buldog je kao rasa dosta problematičan kad je zdravlje u pitanju. Imao je nedavno problem s kožom koji smo lečili, opala mu je dlaka u pečatima i veterinar nam je rekao da je najverovatnije reč o alergiji na hranu. Na posebnom je režimu ishrane i jede samo svoje propisane granule, ne dajem mu ništa drugo, ni grickalice. Dlaka mu je gotovo skroz izrasla i oporavio se. Inače mnogo voli da jede i stalno bi nešto jeo. Imao je i operaciju pre tri godine, nije mogao da piški. Stvorio mu se najpre pesak u bešici, a posle i kamenje, i zakrčilo mu je kanale. Morali smo da ga vodimo na operaciju i to se rešilo, ali onda su počeli problemi s kožom, sa ušima, sa šapama, pa s nosem. I sada mu lečimo nos. Ali kada voliš psa – voliš ga i ništa ti nije teško.

Kako se snalaziš kada imaš duga snimanja ili probe u pozorištu? Ko tada brine o Kumu?

Moji ga čuvaju, napravimo raspored kada imam obaveze ili nisam tu. Volim često da idem na pecanje. Kombinujemo se uvek, to nije nikakav problem. Ja verujem da sve može da se iskombinuje. Imam i drugare koji su voljni da brinu o njemu, da ga prošetaju, da mu daju da jede. Do sada se to nije desilo, ali uvek ima neko ko bi mogao da ga pazi. Nije me zanimanje sprečilo da uzmem psa, niti obaveze. Pri tome, on je i mali pas, nije zahtevan, nije kane korso, pa je sve lakše.

Da li ti se čini da kao društvo volimo pse, koliko brinemo o njima?

Nisam pristalica generalizacije, pa ne mogu da kažem kakav je odnos celog društva prema psima. Nijedna krajnost nije dobra, uvek sam za zlatnu sredinu. Meni je Kum član porodice. Kada mi neko kaže: „Ja imam dete, a ti psa” – meni je to identično, ali ne idem u krajnost, naravno. Ima ljudi koji su borci za prava pasa, pa se i u tome nekad preteruje, ali mi je šokantno da vidim i onu drugu stranu. Čuo sam da su skoro hteli da isteraju ženu iz autobusa zato što je u torbi nosila psa. To je za mene strašno. Ako je to slika našeg društva, a nadam se da nije, to je za mene poražavajuće. Vozač nije hteo da vozi dok je pas u autobusu. Ja bih ga sutradan ražalovao i rekao mu da traži drugi posao. Reč je bila o maltezeru. Uprkos takvim primerima, mislim da smo društvo koje može da se pohvali time da volimo životinje. Kod mene u kraju ima nenormalno mnogo pasa i ljudi su im stvarno posvećeni. Ipak, poštujem ako se neko plaši ili je alergičan. Ja živim u soliteru i svaki put kada čekamo lift, ili ako je neko unutra, prvo pitam da li im smeta pas u liftu. Stvarno se retko desi da neko kaže da smeta, ali i kada se desi – sačekamo drugi lift. Očekivati da svako voli pse nije u redu, poštujem svačije mišljenje.

Nedavno smo pisali o tome da, iako su omiljeni, uz mopseve, francuski buldozi su psi koji se najčešće napuštaju zbog brojnih zdravstvenih problema. Kako bi posavetovao buduće vlasnike koji tek razmišljaju da frenčija dovedu u svoj dom?

Strašno mi je i neshvatljivo da neko može da ostavi svog psa. Ne mogu da razumem da ga uzme i da ga ostavi. Izvoli na ulicu. Pogotovo francuskog buldoga, koji je toliko osetljiv da na ulici ne bi izdržao ni sedam dana. Najpre bih svakog upozorio na zdravstvene probleme koje imaju, a onda bih rekao da je to pas koji ne laje nikada osim kada čuje zvono na vratima. Ne mogu da vam opišem taj osećaj kada se uhvatim za kvaku i kada ga čujem, to je prelep osećaj, a tek kada se obraduje kad uđem u kuću… Kada je bio na operaciji, tri dana, tada smo se prvi put razdvojili na duže od nekoliko sati. Dolazim kući posle probe od 14 sati u pozorištu, hvatam se za kvaku i muk. Ne mogu da vam opišem to… Pas čoveku ulepša život, kada ti se obraduje – to je neprocenjivo. Kao rasa nije zahtevan. Voli da se igra, ali kada ga pustiš, on uglavnom spava. I to je to, to je cela priča. Hrče noću, užasno. Podriguje i prdi – to su neke mane. Balavi samo kada se zadiše napolju, kod kuće ne. Ima mana, ali i mnogo prednosti. Kada bih se vratio kroz vreme, opet bih isto uradio. Svaki veterinar me pita: „Jao, pa zašto francuski buldog?” Ali ja sam tako rešio. I ne kajem se.

I sada ne bi mogao da zamisliš svoj život bez psa.

Ne bih. Ne mogu da zamislim da budem dugo bez njega, jedva bih čekao da ga vidim. Ja sam inače nostalgičan, ne volim da budem negde predugo. Najduže sam van Beograda bio tri nedelje na Malti, i ta treća nedelja mi je bila katastrofa. Nostalgičan sam za porodicom, prijateljima.

Publika te je zavolela u filmu i seriji „Šešir profesora Koste Vujića, filmu „Amanet, serijama „Santa Maria della Salute i „Sinđelići. Poslednjih nedelja gledali smo te u „Nemanjićima. Gde još ovih dana možemo da te gledamo, ima li novih angažmana u najavi? 

Trenutno igram u „Madlenijanumu” u predstavi „Veliki Getsbi”, a počeo sam nedavno da se bavim pozorištem za decu, pošto za to ranije nisam imao prilike. I otkrio sam tu novu stranu posla koja je mnogo lepa. Igram u Pozorištancetu „Puž” u i „Pinokiju”, uživam. Trenutno ništa ne snimam, imam malu pauzu do sredine maja, a onda počinjem da radim dve nove večernje predstave. Sada je mali predah, odmor, i koristim vreme da pecam i da uživam.

Kum i deca

Francuski buldozi su uvek na vrhu liste pasa koji se najbolje slažu s decom. Da li je Kum predstavnik svoje rase i kada je reč o odnosu s mališanima?

Kum mnogo voli decu i generalno je prema svim druželjubiv. Kao što vidite, šetam ga bez povoca. Oni kao rasa obožavaju decu i kažu da je pametno da čovek kada dobije dete nabavi i francuskog buldoga. To mu je stvarno karakteristika.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here