Psi su možda na pragu trećeg talasa domestikacije, tvrde naučnici, a sve zahvaljujući savremenom načinu života i rastućoj potrebi ljudi za psima koji su pre svega, društveni, mirni i prilagođeni životu u zatvorenom prostoru. Dok su psi nekada bili prvenstveno radne životinje, lovci, čuvari i pastiri, danas se njihova uloga sve više svodi na ulogu saputnika i emocionalne podrške. Ova promena ne utiče samo na ponašanje, već i na biologiju pasa.

Piše: Pet magazine

Stručnjaci sa Univerziteta u Linköpingu u Švedskoj utvrdili su da se kod pasa, naročito onih obučenih za asistenciju, povećao nivo hormona oksitocina, koji je ključan za društvenu povezanost i povezivanje s ljudima. U studiji iz 2017. godine proučavali su ponašanje 60 zlatnih retrivera dok su pokušavali da otvore teglu sa poslasticama. Psi su testirani i pod dejstvom oksitocina i pod dejstvom placebo rastvora, a rezultati su pokazali da psi sa određenim genetskim varijantama oksitocinskog receptora brže traže pomoć od svojih vlasnika, što ukazuje na to koliko je društvenost već ugrađena u njihovu genetiku.

PROČITAJ JOŠ

Kinologija: Nastanak i podela rasa

Psi su jedinstveni: O osobini koja ih izdvaja od svih drugih životinja

Brajan Hare, profesor evolutivne antropologije na Univerzitetu Djuk, i Vanesa Vuds, istraživač i voditeljka programa “Puppy Kindergarten”, veruju da upravo psi vodiči i psi za asistenciju predstavljaju najnaprednije primerke novog evolutivnog talasa. Kako pišu za magazin The Atlantic, reč je o psima koji se ne samo prilagođavaju čovekovim potrebama, već i savršeno funkcionišu u savremenom društvu, smireni su, prijateljski nastrojeni, tihi i sposobni za obavljanje konkretnih zadataka.

Za razliku od radnih pasa iz prošlosti, koji su spavali napolju i bili u stalnoj pripravnosti, moderni psi žive s ljudima u urbanim sredinama, spavaju u krevetima i redovno sreću nepoznate ljude i pse. U takvom okruženju, osobine poput preterane zaštitničke nastrojenosti ili nagle naravi mogu postati problem, kažu Hare i Vuds, a upravo takvi psi češće završe u azilima.

Zato stručnjaci smatraju da se nalazimo usred treće faze domestikacije pasa, prva je počela pre više desetina hiljada godina, kada su vukovi počeli da se približavaju ljudskim naseljima u potrazi za hranom. Druga faza nastupila je nakon industrijske revolucije, kada su ljudi počeli da uzgajaju pse prema fizičkim standardima. Sada, u trećoj fazi, prioritet postaje psihološki profil psa.

“Za dobrobit i ljudi i pasa, trebalo bi da se više usmerimo na uzgoj i obuku pasa sličnih onima za asistenciju, stabilnih, privrženih i prilagođenih modernom životu”, zaključuju Hare i Vuds.