Najčešći su tumori mlečnih žlezda, limfom, tumori kože i sluzokože. U Srbiji su, nažalost, još uvek ograničene mogućnosti dijagnostike i tretmana.
Tekst: dr vet. med. Klara Ćurčin, veterinarska ambulanta Intervet, Foto: Shutterstock
Mačka nije pošteđena nijedne bolesti od koje pate ostale životinje, pa tako ni tumoroznih promena. Pol, rasa i starost nisu bitni, jer nažalost kod svih kategorija mačaka može da dođe do bolesti koja se naziva tumor ili kancer.
Jedino pozitivno je to što nije svaki tumor maligni i smrtonosan. Mada su u manjini, ipak postoje i benigne izrasline.
U osnovi, kancer je bolest DNK i, jednostavno rečeno, moraju se poklopiti svi nesrećni uslovi da se razvije jedna tumorozna promena koja zapravo predstavlja ćeliju koja nekontrolisano raste s tendencijom da se replikuje unedogled.
Benigni tumori su izrasline koje se ne šire u druge delove tela i ne oštećuju okolno tkivo. Nasuprot tome, maligna izraslina oštećuje okolno tkivo i ima potencijal da se širi u druge delove tela, tj. da daje metastaze.
Kada se dijagnostikuje prisustvo neke izrasline, neozbiljno je „odokativnom metodom” postaviti dijagnozu. Medicinska preporuka je jednostavna:
a) dokumentovati;
b) uzeti uzorak;
c) poslati uzorak na patohistološki pregled.
U povratnoj informaciji od stručnjaka (patohistolog – danas dostupan i veterinarski) dobije se „ime i prezime” promene, a veterinar je osoba koja preporučuje dalje korake. Naravno, ishod zavisi od odluke vlasnika.
Osnovna preporuka kod svake primećene izrasline je da se prvo uradi sistematski pregled mačke da bi se mogao predvideti dalji tok bolesti. Ovo podrazumeva širu analizu krvi, urina, rendgenski snimak i ultrazvučni pregled, skener ili magnetnu rezonancu po potrebi, a kod seniora je bitan i hormonski status. Nažalost, ovaj postupak od vlasnika iziskuje i određena materijalna sredstva, a nismo još ni počeli da tretiramo problem.
Zavisno od vrste tumorozne promene, ponekad se pristupa hirurškom otklanjanju, a ponekad se najpre obavlja medikamentozni tretman. U bogatijim sredinama dostupni su i drugi načini terapije kao što je na primer zračenje.
Prema našem iskustvu, u Srbiji se kod mačaka javljaju sve vrste tumora, ali zbog ograničene mogućnosti dijagnostike i tretmana često se ne uspeju u potpunosti izlečiti.
U praksi, najčešći su tumori mlečnih žlezda kod mačaka (kod nesterilisanih starijih jedinki), zatim je tu limfom, koji ne bira ni rasu ni starost ni pol, i onda slede promene na koži i sluzokoži, prvenstveno na perifernim delovima tela (uši, nos) i u usnoj duplji.
Ovo su najčešće dijagnostikovani tumori kod ženki. U svetu obuhvataju oko 17 odsto svih tumora kod mačaka, i na trećem su mestu po učestalosti. Ovoj vrsti tumora podložnije su sijamske mačke i domaće kratkodlake mačke, i kod njih se javlja u ranijem dobu, ali nijedna rasa nije zaštićena od ove napasti.
Kad govorimo o ovoj vrsti tumora, moramo pomenuti i predrasude o sterilizaciji. Nažalost, ova promena je hormonski uslovljena i, prosto rečeno, što manje teranja ima mačka, manje su šanse da dobije tumor mlečnih žlezda.
Ovo je jedan od razloga zašto je važna prepubertetska sterilizacija – da se organizam uopšte ne bi aktivirao hormonski. Bitno je reći da mački polni hormoni nisu neophodni za pravilan rast i razvoj organizma.
Tumori mlečnih žlezda su većinom malignog karaktera (najčešće su adenokarcinomi) i često daju metastaze na unutrašnjim organima. Metoda lečenja je u većini slučajeva totalna mamektomija sa obaveznom sterilizacijom, ali recidivi su uvek mogući.
Moguće je primeniti i hemioterapiju postoperativno, i nakon operacije pružiti mački veoma kvalitetan život sa što manje stresa.
Ovi tumori prednjače kod mačaka bele dlake, tj. mačaka nepigmentisane kože koje izlaze napolje. Javlja se tzv. sunčani tumor na perifernim delovima tela, posebno na vrhovima ušnih školjki. Jedini lek je hirurška intervencija i, nakon operacije, život u zatvorenom prostoru.
Nažalost, ovaj tumor je agresivan i često se pri hirurškoj intervenciji ne može odstraniti u potpunosti.
U ovu kategoriju spada i tumor usne duplje, famozni tumor skvamoznih ćelija. Gotovo 70 odsto tumora usne duplje je ovog tipa, kao i oko deset odsto svih tumora kod mačaka. Tačan uzrok nije poznat, ali mu se pripisuje virusno poreklo i povezuje se s karcinogenim uticajem duvana, jer mačka koja u okruženju ima pušača lizanjem dlake unosi dosta taloga od dima.
Lečenje je različito. Preporučuje se hirurška intervencija, ali to zavisi od anatomije mesta gde se promena pojavila. U slučaju da nije moguća operacija, preporučuje se zračenje, jer ova vrsta tumora brzo reaguje na tretman. Nažalost, ono kod nas nije dostupno već su najbliža mesta za terapiju u Sloveniji, Austriji ili Mađarskoj, a kako je reč o zemljama Evropske unije, transport mačke je otežan zbog zakona o besnilu.
Ovo je tumorozna bolest mekog tkiva i pretežno se javlja u tzv. najboljem životnom dobu – srednjem dobu mačke. Povezuje se s virusnim bolestima FeLV i FIV. Zato je bitno da mačka dolazi iz prostora ili uzgajivačnice koja može potvrditi da su njeni roditelji testirani, negativni i vakcinisani.
Ako već ne možete doći do zdravstvene istorije roditelja, prilikom prvih poseta veterinaru prihvatite ponudu za testiranje na ove bolesti (potrebno je svega nekoliko kapi krvi i imate rezultate za deset do 15 minuta). Ako je rezultat negativan, prihvatite sugestiju za vakcinisanje.
Terapija limfoma zavisi od mnogo faktora: tipa tumora, stanja mačke, vrste dostupne terapije, i može biti komplikovana, duga i iscrpljujuća. On se leči, ali ne može da se izleči. Remisija postoji, ali je ograničena.
Ovde je reč o pojavi koja se kod mnogih mačaka vezuje za određenu vakcinu i nosač vakcine. Nažalost ili na sreću – ovo je mit. Tačno je da u retkim slučajevima na mestu injekcije (bilo koje terapije) nastane lokalna reakcija.
Ali tu postoji pravilo – ako ne nestane sama u određenom roku, trebalo bi je hirurški odstraniti. Ovo je jedan od razloga zašto se pristupa aplikaciji različitih vakcina na različita mesta u potkožju.
Kako se produžava životni vek mačaka, tako se pojavljuju i tzv. starački tumori, kao što su na primer tumor štitne žlezde ili tumori centralnog nervnog sistema.
Nažalost, u malom procentu se javljaju i kod mlađih jedinki, ali metode dijagnostike su sve razvijenije i dostupnije. Samim tim i tretman ovakvih promena je sve prihvatljiviji.
Kod mačaka se javljaju i ostale vrste tumora kao što su tumor masnog tkiva, tumor kostiju, tumor mokraćne bešike, tumor jetre i drugih organa… Ali kao primarni oni su vrlo retki. Češće se javljaju kao metastaze neke od prethodno nabrojanih promena.
Preporuka
Kao i kod ljudi, dobro je znati poreklo vašeg ljubimca, da li je u njegovoj familiji bilo tumora. Trebalo bi preduzimati redovne preventivne zdravstvene mere da bi se imunitet mačke održao na visokom nivou i da bi organizam bio sposoban da se izbori sa onom jednom kobnom ćelijom.
Hranite mačku raznovrsnom hranom, obezbedite joj životnu sredinu bez duvanskog dima. No, ako se ipak pojavi „nešto” – nemojte čekati! Neće proći samo od sebe. Odlaganje pregleda i dijagnostike samo pogoduje rastu tumora.