Na pitanje, zašto se tako veliki broj pasa snažno vezuje za ljude, odgovor može da leži u istraživanju genetskog sastava pasa koje je ponudilo neke zanimljive uvide. Najznačajnije je da su psi po prirodi društveni. Bukvalno, oni imaju društvenost upisanu u njihovu DNK, na dva gena GTF2I i GTF2IRD1 za koje se zna da utiču na društveno ponašanje sisara, uključujući ljude. Mutacije na ovim genima mogu dovesti do društvenog ponašanja. – Prosečan pas nosi dve do četiri od ovih mutacija, pri čemu neke rase ili grupe nose mnogo manje, dok drugi mogu imati mnogo više, kaže Bridžit vonHoldt, vanredni profesor evolucione genetike na Univerzitetu Prinston.

– Retko je, ali nije nemoguće, pronaći pse koji nose više od šest mutacija. Bridžit dodaje i odgovara na pitanje o vezanosti, da se veliki deo evolucione istorije pasa svodi na dve stvari: opstanak najsposobnijih i opstanak najprijateljskijih, kao i borbu za ljubav. Sve je to zapisano u dubokoj istoriji pasa.