Ukoliko želite da udomite ili kupite dva psa, stručnjaci kažu da to nikako ne treba da budu kuce iz istog legla.

Tekst: magazin „Pas“, Foto: Shutterstock

Prema rečima poznatog američkog veterinara Ijana Danbara, veliki je broj bihejviorista (stručnjaka za ponašanje životinja), trenera, odgajivača i zaposlenih u prihvatilištima koji savetuju da se prilikom udomljavanja nikada ne uzimaju štenci iz istog legla, iako bi možda laički ta ideja mogla delovati kao logičan izbor.

Komunikacija čovek – pas

Kako kaže Danbar, veza među braćom i sestrama u leglu toliko je jaka da ona može u ključnom periodu razvoja štenaca potpuno omesti njihovu sposobnost da usvoje i shvate komunikaciju na relaciji čovek – pas, koja je ključna za pravilnu socijalizaciju, učenje i trening štenaca.

– Strah je kod pasa najčešća reakcija na neuobičajene stimuluse, to postoji velika šansa da će dva psa iz istog legla biti veoma plašljiva, jer nisu naučili da komuniciraju sa vlasnikom i ukućanima, što je osnov za normalan i uravnotežen život kućnih ljubimaca. Naravno, ovo nije pravilo i na ponašanje utiče nekoliko faktora, ali sindrom istog legla nije redak i dešava se – objašnjava Danbar.

Simptomi poremećaja

Prema njegovim rečima, simptomi sindroma istog legla su strah od nepoznatih ljudi, pasa i nepoznatih stvari i iskustava (neofobija), intenzivna separaciona anksioznost kada se razdvoje jedno od drugog (čak i nakratko) i teškoće u učenju osnovnih komandi poslušnosti. U pojedinim, težim slučajevima, dva psa će neprekidno ispoljavati netrpeljivost i agresiju jedno prema drugome.

– Neretko se događa da iako vlasnici misle da dva psa koja rastu zajedno neće imati problema sa drugim psima, oni u uzrastu od pet do šest meseci pri susretu sa nepoznatim psom počnu da pokazuju enormni strah i tada se vlasnici nađu u čudu – kaže Danbar.

Ogroman izazov

Ovaj veterinar ističe da, ukoliko vlasnik ipak usvoji dva psa iz istog legla, on mora biti svestan da će biti potrebno mnogo rada, truda i – vremena.

– Ako se ipak odlučite da udomite dva psa iz istog legla, morate biti svesni da su njihovo vaspitavanje i socijalizacija izrazito zahtevni, jer najpre morajte imati u vidu da su štenci „slepi” za sve drugo osim jedno za drugo. Nije tu samo reč o duplo većem poslu i o duplo više vremena, već o eksponencijalnom rastu. Naime, dva šteneta proizvode znatno više energije nego što možemo da podnesemo kao njihovi vlasnici, i neretko se dešava da iz te jednačine budemo potpuno isključeni, jer se oni uvek fokusiraju jedno na drugo. I to je ogromna distrakcija – kaže Ijan Danbar.

Drugi problemi u ponašanju

Bihejviorista Patriša Mekonel ističe da postoji još jedan dodatni problem, a to je da braća i sestre u leglu neretko imaju i dežurnog „agresora”, odnosno štene koje maltretira druge u leglu i to mu prolazi jer je to prirodno za njihovu organizaciju u čoporu.

– Međutim, ako jedan od vaših pasa izađe u park ili u šetnju i pokuša da na isti način dominira nad drugim psom ili ga maltretira i naiđe na otpor, on će početi da se plaši i sklanja od svih pasa ubuduće – kaže Mekonelova. – Takođe, dva šteneta iz istog legla toliko su vezana jedno za drugo da je svako njihovo razdvajanje – tragično. Imala sam slučajeve u praksi da kada pokušam da jednog psa odvedem malo dalje od drugog, kako bih ga naučila da hoda na povocu, obojica počnu da cvile i da laju i ne žele da nastave trening iako je među njima svega nekoliko metara razdaljine. Iste takve muke imaju i vlasnici. Nažalost, moja preporuka u ovim slučajevima je da se jednom od pasa nađe drugi dom i da se oni tako razdvoje, iako sam svesna da je vlasnicima veoma teško da se odluče na takav korak. 

Drugo rešenje ipak postoji

Ako razdvajanje pasa nije opcija, i vlasnici ne žele da se jednog odreknu, Danbar i Mekonelova savetuju da psi od trenutka kada ušetaju u dom svakog dana moraju da se razdvajaju na neko vreme i da se s njima radi „jedan na jedan”.

– Svakog psa morate posebno učiti komandama i socijalizaciji i razdvajati ih na neko vreme kako ne bi formirali toliko snažnu vezu koja utiče na to da tragično shvate čak i nekoliko minuta jedno bez drugog. Razdvajanje podrazumeva i da psi jedu u različito vreme i sami, da šetate sa svakim ponaosob i trenirate ih odvojeno. To je jedna od esencijalnih lekcija, naročito za pse koji se od rođenja nisu razdvajali – da nauče kako da budu sami. Jer zamislite tek onaj najgori scenario, ako nisu pripremljeni za samostalan život, a jedno od njih – ugine.

Kako stručnjaci napominju, jedno od rešenja može biti i da dva šteneta dovedete u dom u kojem već živi stariji pas, pa da on bude njihov učitelj i korektiv neželjenog ponašanja. Svakako, preporuka svih stručnjaka je da ljubimcu kada malo odraste i prilagodi se životu u domu nabavite drugara, još jednog psa s kojim će se igrati i družiti. Najbolje je da psi budu različitog pola i uzrasta.

Nije pravilo

Da ovaj sindrom ne mora pogoditi svako leglo i da on nikako ne predstavlja pravilo, potvrđuje i bihejviorista s Kalifornijskog univerziteta dr Melisa Bejn.

– Kada je reč o strahu, pre bih govorila o genetici. Naime, ako imate dva strašljiva šteneta, tu je pre reč o genetskoj predispoziciji da budu strašljivi, jer su verovatno takvi i njihovi roditelji. To ne mora biti posledica ovog sindroma, kako ga neki zovu. Takođe, problemi u ponašanju i navedeni simptomi mogu biti i posledica neiskusnih vlasnika i njihovog neodgovarajućeg ponašanja, ako se prema svoja dva psa iz istog legla ponašaju kao prema jednom psu sa osam nogu. Takođe, probleme u ponašanju može izazvati i to što su štenci iz istog legla istog pola, uzrasta i veličine, te su svađe i netrpeljivost neminovni jer je u takvim uslovima teško uspostaviti hijerarhiju koja bi sa drugim, „različitim” psom odmah bila uspostavljena jer je na primer stariji, veći i slično.