Tuga i bol zbog gubitka vernog druga je neizmerna i večna. Pitanje je samo, kada ćete dozvoliti sebi da opet uživate u nestašlucima novog dlakavog stvora. Sutra, ili možda za koju sedmici, ili možda za koju godinu

za magazin PAS piše dr vet. med Klara Ćurčin

Kao dete, imali ste svog ljubimca ali nikad niste dobili novog posle gubitka voljenog psa. Ili…uvek ste hteli da imate psa kao kućnog ljubimca, ali roditelji nisu dozvolili. Imali ste ljubimca uvek, ali na žalost izgubili ste svog četvoronožnog drugara ili iznenadno ili zbog starosti ili zbog neizlečive bolesti? Sada ste samostalna odrasla osoba sa svojim stambenim prostorom i vlastitim izvorima primanja i nedostaje vam ispunjenje svoje želje. Ako spadate u drugu grupu ljubitelja dlakavih drugara, postoje dve kategorije ljudi.

Prva i izrazito malobrojna je sa odlukom da nikad više neće sebi dozvoliti taj luksuz rolerkostera emocija i večno će tugovati za svojim jedincem bez da će mu pasti na pamet da uzme sebi novog druga. Druga grupa ljubitelja pasa je većega broja i posle gubitka ljubimca jednom ipak uzme novog psa kao životnog saputnika. Sada se obraćam njima. Kad je pravo vreme? To samo Vi znate. Tuga i bol zbog gubitka vernog druga je neizmerna i večna. Pitanje je samo, kada ćete dozvoliti sebi da opet uživate u nestašlucima novog dlakavog stvora. Sutra, ili možda za koju sedmici, ili možda za koju godinu. Jednom ko je iskusio užitak imanja ljubimca, teško prihvata činjenicu da ne deli ljubav ponovo sa njima. Ta odluka neće umanjiti sećanje na prethodnog drugara, ali će ublažiti bol i usamljenost. Ta odluka je vrlo individualna i intimna. Ali sa novim ljubimcem ćete ispuniti prazninu, dobiti novu količinu sreće i ljubavi, jer ništa to ne može tako dobro uraditi kao novo čupavo i dlakavo stvorenje. Naravno, nema žurbe, vrlo je bitno dati sebi vremena na žal, no, svako to drugačije ispoljava.

Naglašavam, veoma je bitno da razmislite, te uključite zdrav razum u odluku. Potrebno je misliti i na druge. Ako živite u zajednici, svi bi trebali da budu saglasni sa dolaskom novog ljubimca. Ako imate decu, verovatno nemili događaj je bila jedna od prvih kontakata sa smrti i sa krajem života. Postarajte se da sećanje na preminulog ljubimca ne inhibira stvaranje kvalitetne veze sa novim ljubimcem. Manji broj ljudi bira istu vrstu, rasu, pol, čak i isto ime za novog ljubimca. Preporuka je da makar promenite pol ili rasu. Ili je možda sada vreme da udomite nekog mešanca.

Kako sa novom pridošlicom?

Dobili ste šansu da promenite rutinu. Iskoristite to. Ako pomaže u bolnim sećanjima, izbegavajte stare poznate staze tako što ćete naći nove rute za šetnje. Tako ćete stvarati nove i zabavne događaje zajedno sa novim ljubimcem. Možda tako nađete i nove ljudske drugare. Zamenite stare ležaljke, posude i igračke. Ne morate ih bacati, spakujte i poklonite nemom azilu. Nove potrebštine će dati svežinu u novom odnosu.

Ako ste deo prve grupe i konačno ste slobodni da ostvarite svoj san iz detinjstva i definitivno ste rešili da uzmete psa za ljubimca, trebate da znate da biti „kučeći roditelj“ pored divnih trenutaka ima i one realne svakodnevne dosadne aktivnosti. Kao prvo, trebate da znate da preuzimate obavezu o živom biću za 10-15 godina i to svakodnevno. Ako Vaš životni stil dozvoljava da imate minimum 3 sata dnevno da posvetite svom ljubimcu, bićete zajedno jako srećni. To što ste finansijski samostalni, razmislite ipak, da li možete sebi priuštiti kvalitetno izdržavanje još jedne osobe. Zapitajte se i za svoje zdravstveno stanje, bilo bi uputno da nemate neku vrstu alergije na psa. Obavezno se naoružajte strpljenjem, mladi psi, tj. štenci zahtevaju dosta vremena da nauče neke od osnovnih stvari npr. lična higijena, kontrolisanje fizioloških potreba, šta se sme šta se ne sme… i, naravno, ima i onih bolnih i teških trenutaka – odlazak kod veterinara, koje može da vas emocionalno iscrpi. No, ako sve ovo znate, samo napred! Uzmite sebi ljubimca i ispunite svoj san!