Dolazak šteneta predstavlja uzbudljiv trenutak u životu svakog ljubitelja. Ipak, pored radosti, ova odluka sa sobom nosi i ozbiljnu obavezu. Jedna od uobičajenih faza kroz koju štene prolazi jeste ujedanje, što je potpuno normalan deo njegovog razvoja. Međutim, reakcije vlasnika često mogu imati suprotan efekat od željenog, nehotice pogoršavajući ovu naviku.

Piše: Pet magazine

Preterana stimulacija šteneta, bilo kroz igru, bilo kroz pažnju, može pojačati njegovu sklonost ka ujedanju. Povećana uzbuđenost kod psa direktno utiče na njegovu potrebu da koristi zube.

PROČITAJ JOŠ

Da li ponašanje šteneta može da predvidi ponašanje odraslog psa

Deset najčešćih razloga zbog kojih je pas mrzovoljan

Savet je da se štenci uče smirenom ponašanju od najranijeg uzrasta, jer to stvara osnovu za stabilnu i poslušnu odraslu jedinku. Ključno je ponuditi štenetu adekvatne alternative za žvakanje, poput specijalizovanih igračaka ili gumenih kostiju.

U slučaju da štene pokuša da ujede, treba odmah zaustaviti interakciju i jasno mu staviti do znanja da takvo ponašanje nije prihvatljivo. Istovremeno, treba mu ponuditi odgovarajući predmet za žvakanje i nagraditi ga kada ga prihvati. Time pas uči šta je dozvoljeno, a šta nije, a njegovo ponašanje se postepeno oblikuje na pozitivan način.

Pored svega toga, budući vlasnici bi trebalo da se dobro informišu pre nego što dovedu psa u svoj dom. Obuka je od suštinskog značaja, a treba imati na umu i to da nisu sve rase pogodne za neiskusne vlasnike.

Veterinari se slažu da je ujedanje štenaca često povezano sa nicanjem zuba, što izaziva nelagodnost. Štenad tokom tog perioda traži olakšanje kroz grickanje svega što im je dostupno – uključujući i ruke vlasnika. Ignorisanje ujedanja, bez ikakve reakcije, može doprineti smanjenju tog ponašanja jer štene tada ne dobija pažnju koju traži. Takođe, preporučuje se rotacija različitih igračaka kako bi se zadržao interes psa i sprečila dosada, koja može voditi ka destruktivnom ponašanju.

Od izuzetne važnosti je i rana socijalizacija. Izlaganje šteneta različitim ljudima, zvukovima i situacijama tokom najosetljivijeg perioda (do 14. nedelje života) smanjuje verovatnoću da kasnije razvije reaktivno ponašanje, uključujući agresivno ujedanje iz straha ili nesigurnosti.