Nema sumnje da ste nebrojeno puta čuli, a verovatno i sami izgovorili „zna pas ko je rđav čovek”. Postoje naučna istraživanja koja definitivno idu u prilog toj tezi

Izvor: magazin Pas, Foto: Shutterstock

Sigurno ste se nekad zapitali zašto vaš pas neke ljude obožava, dok druge ignoriše ili je čak neprijateljski nastrojen prema njima. Nema sumnje da ste nebrojeno puta čuli, a verovatno i sami izgovorili „zna pas ko je rđav čovek”. Ako ste uvereni da je to istina, niste sami. Zapravo, postoje naučna istraživanja koja definitivno idu u prilog toj tezi.

Čuveni stručnjak za ponašanje pasa Stenli Koren navodi primer svoje poznanice koje je primetila neobičan odnos njenog psa prema majci njenog muža. Jednog dana poznanica, koja ima veselog i druželjubivog retrivera, zamolila je svoju svekrvu da joj pomogne da ispravi tepih koji se podvio. Svekrva je tu molbu ignorisala i nastavila svojim putem. Sutradan se ponašanje psa prema njoj promenilo. Ignorisao ju je čitavog dana i čak je odbio poslasticu kada mu je svekrva ponudila.

Kako Koren primećuje, opisana situacija nije nimalo neobična.

„Istraživanja su pokazala da psi neprestano nadziru društvene interakcije svojih vlasnika s drugim ljudima i koriste ovu informaciju da formiraju svoje stavove”, piše Koren. „Jednostavno rečeno, ako neko odbije da vam pomogne ili se ponaša neprijateljski prema vama, postoje velike šanse da će vaš pas početi da izbegava tu osobu u budućnosti.”

Deca

Na sličan način se ponašaju i deca, što je pokazala studija koju je sproveo tim istraživača na Institutu Maks Plank za evolucionu antropologiju. U njihovom istraživanju trogodišnja deca gledala su glumca koji se neprijateljski ponaša prema drugoj osobi (na primer, cepa crtež koji je ta druga osoba nacrtala).

Kasnije, kad je ta neprijateljska osoba tražila loptu da završi igru, većina dece odbila je da im je da, dok su rado davala loptu ljudima koji su se ponašali neutralno ili prijateljski.

Posmatraju nas

Nedavno, istraživači Univerziteta Kjoto u Japanu ispitivali su da li psi reaguju na sličan način. Oni su uočili da psi zdušno sve vreme posmatraju ljude i koriste informacije koje sakupe da odluče koji su ljudi sebični a koji velikodušni. Kasnije, kad su psi bili u situaciji da zatraže hranu, oni su koristili tu informaciju da odluče kome će prići i vrlo jasno su birali velikodušne ljude.

Ostalo je nejasno, međutim, da li psi posmatraju ljude zbog svoje neposredne koristi (kao signal da bi mogli da dobiju poslasticu od nekoga) ili se trude da shvate šta se dešava da bi formirali generalno mišljenje o prirodi i ličnosti osobe o kojoj je reč.

U kasnijoj studiji istraživači su izbegli komplikacije povezane sa hranom stvarajući socijalnu interakciju koja se fokusira na predmet koji je beskoristan za psa – rolnu trake u providnoj kutiji. Ukupno je u eksperimentu učestvovalo 54 pasa i njihovih vlasnika. Scenario je predviđao da pas posmatra svog vlasnika kako neuspešno pokušava da otvori kutiju u kojoj se nalazi traka. Jedna situacija predviđala je da vlasnik traži pomoć glumca koji mu pomaže da otvori kutiju. U drugom varijaciji glumac bi odbio da pomogne i samo bi okrenuo leđa. Poslednja varijacija je predviđala da se glumac odnosi neutralno prema vlasniku koji nije ni tražio pomoć.

Ono što je ovde važno jeste da psi posmatraju nepoznatu osobu koja pomaže ili odbija da pomaže njihovim vlasnicima u situaciji u kojoj ne postoji nikakva nagrada ili korist za same pse. Bez obzira na to, pseća zapažanja uticala su na njihovo ponašanje. Nakon što bi odigrali scenario glumac i neutralni posmatrač istovremeno su nudili poslastice psu. Istraživači su posmatrali koju osobu su psi radije birali, a koju izbegavali.

Vole dobre ljude

Rezultati pokazuju da su psi izbegavali ponudu od ljudi koji nisu hteli da pomognu i radije prihvatali poslasticu iz ruke neutralne osobe. S druge strane, jednako su prihvatali ponude neutralne osobe i one koja je pomogla njihovom vlasniku, ne pokazujući da su skloniji glumcu koji je pomagao.

Ovaj drugi zaključak, istraživači objašnjavaju pretpostavkom da psi smatraju da je „normalno” pomagati drugima i zato takvo ponašanje za njih nije ništa specijalno. Međutim, kada neko odbije da pomogne, on krši ovaj „pseći moral” i ostavlja negativan utisak na psa.

Zanimljivo je da se na gotovo isti način ponašaju i deca iz eksperimenta o kome smo govorili na početku teksta. Možda je to dokaz da se i psi i ljudi rađaju dobri, a da ih tek okolnosti ponekad učine lošim.