Iako je šetanje pasa novija usluga, u pitanju je uspešan posao koji svoje početke beleži od 60-ih godina prošlog veka

Piše: petmagazine.rs

Kada je njujorčanin Džim Bak pokrenuo školu za pse, njegovu klijentelu činili su uglavnom vrlo bogati i istaknuti ljudi sa Menhetna, među kojima su bile poznate ličnosti, političari i finansijeri. U poslednjih 20 godina uloga psa u porodicama dobila je drugu formu. Psi su nekada bili strogo čuvari poseda i koji su spavali napolju i tu i tamo imali slučajni obrok, međutim danas vidimo ljude koji se prema svojim psima ponašaju kao prema porodici. Uz to, usluge poput šetnje pasa, pa čak i pseće pekare pojavljuju se širom zemlje i dostupne su ne samo finansijski dobrostojećim, već i prosečnom vlasniku pasa srednje klase.

Džim Bak je bio daleko ispred svog vremena.

On je započeo svoj posao čuvanja i šetnje pasa još davne 1960. godine u Njujorku. U to vreme, Njujork je bio prepun zauzetih ljudi koji nisu imali dovoljno vremena da provedu sa svojim psima. Ovo je stvorilo potražnju za šetačima pasa i od tada ova profesija doživljava svoj procvat. Mnogi ljudi širom sveta danas unajmljuju šetače pasa, i to više nije nikakva čudna stvar.

Džejms Farel Bak rođen je u uglednoj porodici, na Menhetnu i ljubav prema psima se kod njega javila još od malih nogu. Bak je proveo neko vreme u mladosti trenirajući pse i konje, sa odlukom da ne pohađa fakultet. Radio je posao koji ga nije ispunjavao, te je u svojoj 32 godini odlučio da napusti posao i tada je postao prvi profesionalni šetač pasa. 

Posle par godina Bak je imao dovoljno posla da je čak angažovao i pomoćnike, a uz šetnje bavio se i obukom pasa. Postoje podaci koji govore da je Bak znao da šeta 30 do 40 pasa dnevno, i to najmanje šest odjednom, u odvojenim garniturama, tri puta dnevno, prelazeći 15 kilometara dnevno. Bio je atrakcija grada. Govorio je da je mesečno istrošio đon dva para čizama građevinskog radnika.