Kada je pisac i slikar Momo Kapor nabavio štene sibirskog haskija dao mu je ime – Arči. Na baš ovakvo ime njegov vlasnik se odlučio manje zbog činjenice da je tih dana bio scenograf u jednoj predstavi koja se nazivala “Zaobilazni Arčibald”, a mnogo više iz želje da olakša komunikaciju sa ljubimcem. To je ovako objasnio: “Psima se ne daju srpska imena. Ako, recimo, psa nazovete Žika, i vi ga pozovete Žiko!, prići će vam troje ljudi. Ali ako u Karađorđevom parku viknete Arči!, može samo da vam priđe drugi sekretar američke ambasade koji džogira u tom trenutku kroz park.”

Iz magazina “PAS I MAČKA”

Da li iz ovog “kaporovskog” razloga ili nekog drugog, tek u Srbiji i regionu među psima su se odavno odomaćila anglosaksonska imena – poput Laki, Čarli, Bak, Lord, Snupi, Džeki, Bleki, Maks, Dora, Beti, Lara, Tina, Lesi… Među imenima ili nadimcima naših ljubimaca nađe se i poneki latinski “nomen” poput Reksa, Maksimusa, Cezara, Avgusta, Luksa, Marsa, ali i poneko francusko, italijansko ili špansko ime kao – Bjanko, Rio, Negro, Karlos, Dijego… Istini i Rusima za volju moramo da priznamo da se poneki sibirski haski ili samojed ponikao u Beogradu odaziva i na ime Lav, Fjodor, Maška ili Maljčik.

PROČITAJ JOŠ

Šta kažete – da li biste svom ljubimcu dali ljudsko ime

Odluka o dovođenju novog psa u porodicu

Zašto je to tako ostavićemo da analiziraju sociolozi i poznavaoci domaćih i regionalnih prilika. Oni će zarantovano to pravdati uplivom zapadne kulture, filmova, muzike, engleskog jezika, ali možda i prijemčivosti naše naravi tuđim trendovima. Bilo kako bilo, strana imena još pre više decenija proterala su iz psećeg sveta domaća tradicionalna imena.

Do tada su psećim svetom neprikosnoveno vladali psi koji su se zvali jednostavno i komotno – Žuća, Lajko, Gare, Beli, Pirge, Vučko, Šarko… Najveći broj domaćih imena kod isto tako domaćih pasa danas nose, kao u inat tezi sa početka teksta, lična imena. Tako se našim parkovima ore dozivanja Čede, Mike, Laleta, Đure… Da se još neko osim pasa odaziva na uzvike, naravno, nije isključeno. Utisak je da se stara srpska pseća imena za pse još čuvaju u selima i među lovačkim psima, gde se psi uglavnom zovu Garov, Soko, Lunja, Liska, Belka, Kurjak, Šare, Meda. Veliki broj vlasnika pasa, međutim, smatra da psima nisu prikladna imena koja nose ljudi, pa ih svesno izbegavaju i biraju neutralna, strana, efektna i dopadljiva imena.

U svetu su trendovi slični, mada je utisak da stranci više pažnje posvećuju sopstvenom registru imena. U Americi su već godinama najčešća imena ljubimaca Maks i Bela. Za njima su po popularnosti imena koja su nama uglavnom poznata po junacima filmova, knjiga i stripova. Mužjaci se tako najčešće “viču” Čarli, Badi, Džek, Kuper, Roki, Rajli i Tobi, dok se ženke u američkim porodicama uglavnom zovu južnjački imenima Lusi, Bejli, Dejzi, Lili, Moli, Lola i Megi. Situacija je slična i kod Francuza, mada su i oni podlegli talasu. U “zemlji petlova” najviše ljubimaca odaziva se na Dilon, Kolonel, Kleron, Sezar, Mesje, Peti, Renegad, Lektor.

Novopečeni vlasnici pasa danas ne moraju da brinu kako će krstiti svog ljubimca. Iako ćemo se svi složiti da je reč o slatkoj, možda i najslađoj muci, činjenica je da se na internetu baš na pola puta između svega i svačega nalazi i baza imena za pse. Pedantni administratori spiska sa jednog od najposećenijih domaćih sajtova pribeležili su više od dve hiljade imena koja su na raspolaganju nemaštovitim ljubiteljima životinja. A čega tu sve nema! Za mužjake se, tako, preporučuje ime Zagor, Uragan, Pavaroti, Klodovik, Jastreb, Javor ili Ekskalibur, dok damama u svetu sleduju Travijata, Ljupka, Destini, Karolina, Kleopatra, Šakira ili Ofelija. Pomoću ove baze podataka svako može svog psa da uzdigne na kraljevski, aristokratski nivo, učini ga carem ili filozofom, ali i u svoj dom unese malo duha egzotičnih zemalja. Sigurno će takav biti dom kojimće po dolasku šteneta početi da odzvanja Erazmo!, Ričarde!, Patricija! ili Pueblo!

Nije retkost da vlasnici pse nazivaju imenima koja su u potpunoj suprotnosti sa izgledom i naravi ljubimca. Teško da iko može da sačuva osmeh kada se upozna sa pudlom ili maltezerom po imenu Grom ili kada sretne uspavanog baseta večno tužnih očiju koji se zove Munja. Slično je i sa šarplanincima koji se sve češće nazivaju Mališa, Sitniš, Mrvica ili Medeni.

Stručnjaci na pitanje koje je ime najpogodnije za ljubimca ne zalaze mnogo u njegovo poreklo, postojbinu, estetiku, pa čak ni zvučnost. Kratko kažu da je važno da je najbolje da vla snik svog psa uvek zove na isti način (mada, kažu, nije problem ni ako pas bude “prekršten”).

Životinje bolje čuju samoglasnike, pa bi bilo poželjno izbeći imena koja imaju sličnosti sa rečima kojima se opominje ili kažnjava. Pasionirani ljubitelji životinja skloni su da tokom šetnji razmenjuju mišljenja o tome koje ime stoji kom psu, odnosno kojoj određenoj rasi “sleduju” koja imena. Iako će se većina njih najpre složiti da je glupo ako se ženka mešanka zove Ivanka a labrador Guzenbauer, u najvećem broju slučajeva postićiće saglasnost da je svako ime lepo i odgovarajuće ukoliko ga prate pažnja i briga vla snika.

Pravilo “nomen est oen” u ovom slučaju treba shvatiti kao prostu stvar psa zovite kako hoćete ali ga volite i čuvajte.