Albinizam je genetski izazvano stanje u kome postoji  potpuni nedostatak pigmenta * Kod belih mačaka koje nisu albino često možemo zapaziti i različite boje levog i desnog oka

Za magazin MAČKA piše dr vet. med Vladimir Terzin

Kućne ljubimce uzimamo iz ljubavi. I uvek sa željom da budu što zdraviji i da što manje posećujemo veterinara. Međutim ponekad naš novi član porodice pokaže da sobom nosi neku manu koja je neispravljiva. Te mane su najčešće genetske i kao takve ne mogu se lečiti. Najčešće nam ostaje da se pomirimo sa takvom situacijom i da ljubimcu koji ima problem obezbedimo što udobniji i lagodniji život.

Genetika

Genetske mane su uvek povezane sa takozvanim recesivnim genima koji nose u sebi  osobine koje se najčešće kod zdravih jedinki ne ispoljavaju. Recesivni geni se često javljaju kod parenja u srodstvu ili usled gentskih oštećenja i malformacija pa su to i najčešći uzroci pojave nekih bolesti (hemofilija, problemi sa motoričkim sposobnostima, neurološka nerazvijenost, bubrežna oboljenja itd). 

Jedan od frekventnijih problema koji se mogu javiti kod životinja u smislu ispoljavanja recesivnih gena je pojava albino jedinki. Ova urođena bolest je veoma česta kod mačaka i lako je prepoznati. Naravno, i tu moramo biti  oprezni jer nije svaka bela mačka albino jedinka. Vlasnici mačaka veoma često svoje bele mačke lako proglašavaju za albino ali u najvećem broju slučajeva one to nisu.

Albino

Albinizam je genetski izazvano stanje u kome postoji  potpuni nedostatak pigmenta. To znači da ne postoji albino ili bela mačka sa žutim očima, ili sa drugim varijacijama u boji koje najčešće možemo zapaziti u očima. Koža ne-albino mačaka je takođe prebojena pigmentom dok je kod albino mačaka izrazito bela. Uši  kod albino maca, pogotovu sa unutrašnje strane, izgledaju oplascentno belo. Oči ovih mačaka su bledo plave ili kako ih često nazivamo „vodenasto plave“ i crvenkasto-ružičaste što se kod normalnih maca ne možemo zapaziti. Ružičasta boja potiče od odbijanja svetlosti sa očnog dna što ponekad izgleda kao da su same oči krvave bez i jedne druge boje. Kod belih mačaka koje nisu albino veoma često možemo zapazti i hetrohromiju tj. različete boje levog i desnog oka (čakaraste oči).

Ova genetska bolest ima niz zdravstvenih aspekata na koje moramo obratiti pažnju ako imamo albino jedinku. Oni su veoma ostljivi na svetlost i direktno izlaganje suncu  je za njih veoma opasno jer može dovesti do oštećenja očiju ali i do promena na koži koje se veoma često mogu pretvoriti u razne oblike kožnih kancera. Albinizam kao nedostatak pigmentacije znači da su ove mace nesposobne da proizvoide melanin (pigment). Nedostatak melanina i pigmenta kože i očiju čini takvu jedinkom ostljivijom sa nižim nivoom imuniteta. Nedostatak pigmenta u očima dovodi do otežene dubinske percepcije, pa takve mačke teže procenjuju udaljenost predmeta ili objekta koji se kreće što može biti veoma opasno ako, na primer, izlaze samostalno napolje.

Veoma često se albinizam povezuje i sa gluvoćom. Međutim naučna istina je potpuno drugačija. Naravno, postoji gen koji je odgovoran za gluvoću ali on ni na koji način nije povezan sa gentskim poremećajem koji izaziva albinizam. Međutim, organizmi sa albnizmom mogu nositi i druge genetske poremećaje pa je statistički veoma česta i pojava gluvoće.

Iako se radi o urođenom genetskom oboljenju albinizam u suštini nije opasan. Ova bolest ni nakoji način ne menja karakter životinje i one mogu da budu normalni kućni ljubimci, kao i svi ostali.  Naravno da jedinke koje ga imaju traže povećanu pažnju i brigu oko zdravstvenog statusa. Ali, u suštini, uz malo više pažnje mogu normalno da prožive svoj životni vek.