Danas se obeležava Svetski dan STERILIZACIJE I KASTRACIJE pasa i mačaka - Pet Magazine
Pas:
Mačka:
Od petmagazine - 27/02/2024

Danas se obeležava Svetski dan STERILIZACIJE I KASTRACIJE pasa i mačaka

Obeležavanje Svetskog dana kastracije i sterilizacije pasa i mačaka započelo je 1995. godine kao događaj koji je pokrenula holivudska glumica Doris Day sa svojom organizacijom Doris Day Animal League. Od tog momenta se svake godine poslednjeg utorka u februaru u više od 70 zemalja sveta ukazuje na važnost sterilizacije i kastracije pasa i mačaka kako bi se smanjio broj napuštenih životinja, sprečilo prenošenje mnogih bolesti i poboljšalo njihovo zdravlje.

piše: Djole dog

Djole dog već četiri i po godine širi informacije o prednostima i neophodnosti sterilizacije, te edukuje putem infografika, tekstova i brojnih stručnih objava verinara. Apelujemo na SVE da promovišu važnost sterilizacije putem svojih kanala, a vlasnike podsećamo da odgovornim ponašanjem ne vode računa samo o dobrobiti svog ljubimca, već o dobrobiti životinja u mnogo širem kontekstu a, na posletku, i ljudi.

Infografik: Djole dog.

Tokom 6 godina samo jedna ženka psa i njeno potomstvo mogu doneti na svet 67.000 štenaca, a samo jedna mačka i njeno potomstvo mogu za 7 godina doneti na svet čak 420.000 mačića, što stvara veliki pritisak na prihvatilišta, lokalne zajednice i udruženja za zaštitu životinja.


Zbog neodgovornog vlasništva, svake godine se veliki broj štenaca i mačića, pasa i mačaka – nađe bačeno na ulici, po kojekakvim šumarcima, poljima, pregaženi, maltretirani, ubijeni… Surova realnost 21. veka, bez empatije prema slabijima od nas. Svaki vid razmišljanja o nehumanosti sterilizacije, kako je to strašno i tužno, kako životinje to u prirodi ne rade, ostavite po strani i pogledajte samo statistiku sa slike.

Sterilizacija/kastracija ujedno pomaže i fizičkom i psihičkom zdravlju životinja i olakšava im suživot sa ljudima. Zbog toga veterinari taj, danas već rutinski zahvat smatraju važnim delom odgovornog vlasništva.


Za portal Djole dog, veterinar Vladimir Terzin je u nekoliko navrata govorio o sterilizaciji i kastraciji. Između ostalog, dotakli smo se i mitova koji je prate. Pa evo nekoliko, koje ćemo srušiti i ovom prilikom.

“Pas koji se kastrira više ne može biti čuvar!”

👉Netačno. Kastracija nema takav uticaj! Mužjaci i dalje imaju testosteron, a ženke estrogen, jer nisu samo polne žlezde zaslužne za stvaranje hormona. Oni imaju očuvan hormonski status, tako da se njihove navike ne menjaju.

“Sterilizacija je opasan zahvat, neizvestan i bolan za ljubimca!”

👉Netačno. Reč je o rutinskom zahvatu koji se radi kada je životinja pod anestezijom. Ako je zdrava i u kondiciji (što se prethodno proveri pregledom i analizama), onda nema nikakvih komplikacija!

“Sterilizacija će promeniti karakter mom ljubimcu!”

👉Netačno. Sterilizacija menja samo jedan segment – polnu želju. Ljubimci jednostavno izgube interesovanje za suprotni pol, ne obeležavaju teritoriju, a karakter vostaje nepromenjen!

“Ženka mora da ima barem jedno leglo pre sterilizacije!”

👉Netačno. To nikako ne doprinosi njenom zdravlju!


Veterinar Vladimir Joksimović je za portal Minja cat objasnio prednosti sterilizacije i kastracije mačaka. On je istakao da se kastracijom značajno umanjuje verovatnoća prenošenja pojedinih virusnih bolesti (prvenstveno FIV i herpes virus) i verovatnoća zadobijanja ujednih rana koje, ukoliko se nepravilno tretiraju, mogu predstavljati žariste bakterijske infekcije koja se moze proširiti po organizmu. Takođe, mužjaci koji lutaju su pod većim rizikom da stradaju od pasa i saobraćaja. Kod kućnih mačora kastracijom se sprečava obeležavanje prostora uriniranjem što utiče na kvalitet odnosa vlasnika i mačke kao i potencijalna agresija prema vlasnicima.

Pravovremena sterilizacija produžava život mačke upravo zbog otklanjanja rizika od gore navedenih patoloških promena na jajnicima, materici i mlečnoj žlezdi. Treba naglasiti da su tumori na mlečnoj žlezdi kod mačaka u 90% maligni i zahtevaju odstranjivanje svih mlečnih kompleksa, što je zahtevna i u pogledu oporavka dugotrajna procedura, a stepen metastatskih promena je visok. On dodaje da je važno da mačka bude zdrava kako bi bila dobar kandidat za anesteziju.

Sterilizacija, sa stanovišta bihejvioristike (nauke o ponašanju), ima puno benefita, a naglašava se smanjenje agresivnosti i prisniji kontakt sa vlasnicima. Sa nutritivnog stanovišta treba obratiti pažnju na ishranu jer se, usled odsustva polnih hormona, metabolizam usporava što znači da su energetske (kalorijske) potrebe sterilisane mačke manje. Pogrešno je mišljenje da su sterilisane mačke manje aktivne. Sterilizacija ne utiče na aktivnost. Dokle god vodimo računa o količini ponuđene hrane i igramo se sa mačkom, ona će imati optimalnu težinu i kvalitetan život.


Zakon

Sterilizacija je proces uklanjanja reproduktivnih organa kod ženki, a kastracija uklanjanje testisa kod mužjaka, mada se oba pojma mogu koristiti za oba pola. U našem Zakonu o dobrobiti životinja u članu 56 ovog Zakona se navodi:

vlasnik ljubimaca je dužan da spreči rađanje neželjeni ljubimaca, i to onemogućavanjem kontakta mužjaka i ženke i primenom kontracepcije, kastracije i sterilizacijom ženke!

Pa se sterilizacija može smatrati i zakonskom obavezom, ali prvenstveno odlikom odgovornog vlasništva.


Iskoristićemo ovu priliku i da pozovemo lokalne samouprave da slede primere gradova koje (su)finansiraju troškove sterilizacije/kastracije uličnih i vlasničkih životinja, i tako na human način učestvuju u kontroli populacije i rešavanju problema napuštenih životinja.