Kralj tigrova: Divlje mačke na kratkom povocu - Pet Magazine
dokumentarac kralj tigrova
Od Biljana Stjelja - 19/06/2020

Kralj tigrova: Divlje mačke na kratkom povocu

„Netfliksov” megapopularni dokumentarac „Kralj tigrova” nehotice je u prvi plan izbacio temu o eksploataciji i zlostavljanju ovih divljih mačaka, kojih je tri puta više u zarobljeništvu nego u prirodnom okruženju.

Tekst: Biljana Stjelja (magazin „Mačka“), Foto: Shutterstock, promo

„Netfliksov” dokumentarac „Kralj tigrova” našao se u vrhu liste najgledanijih već u prvoj nedelji pošto je emitovan na ovoj mreži. Sedam epizoda o, u najmanju ruku avangardnom Džou Egzotiku privuklo je odmah pažnju i naše publike, a već u prvom satu gledanja se upitate da li se sve ovo zaista desilo ili je cela priča prenaduvana, nerealno kitnjasta i inscenirana tako da liči na pretrpan rijaliti šou.

Dokumentarni serijal Kralj tigrova

Ipak, zaista se tako dogodilo. Dokumentarni serijal ima sve elemente koje bi imala holivudska sapunica – Džosef Maldonado Pasadžej vlasnik je privatnog zoo-vrta, u kom uzgaja (uglavnom) tigrove, trguje njima i eksploatiše ih, živi u gej poligamiji, druži se sa dilerima droge, bivšim osuđenicima, trguje sa vlasnicima zooloških vrtova koji se nalaze na crnim listama svih udruženja za zaštitu životinja; kandidovao se 2016. za predsednika Amerike, dve godine kasnije za guvernera Oklahome, a trenutno je u zatvoru zbog toga što je naručio ubistvo svoje najveće rivalke – Kerol Basket, osnivača Udruženja za zaštitu divljih mačaka.

Ilegalna trgovina divljim mačkama

To je, izgleda, bilo sasvim dovoljno da ovaj dokumentarac privuče pažnju publike i da se o ovom ostvarenju sve glasnije priča. Istovremeno, kolateralna dobit ovog serijala je u tome što je (nehotice) skrenuo pažnju na ozbiljan problem ilegalne trgovine divljim mačkama, na pseudoprihvatilišta koja su zapravo samo paravan za eksploataciju tigrova, neusklađeno zakonodavstvo širom planete, kao i na poražavajuću činjenicu da danas u divljini nema ni 4.000 tigrova, dok ih samo u američkim privatnim zoo-vrtovima i na hacijendama bogataša ima bezmalo 10.000.

Zarada na bebama tigrovima

Koncept ovih zoo-stacionara je sledeći: svi vole male i slatke tigrove, a vlasnici desetina privatnih zooloških vrtova širom Amerike, među kojim je Džoov u srcu Oklahome, našli su način da to i unovče. Slikanje i maženje ovih mačića, u trajanju od pet minuta, naplaćuje se od 10 do 100 dolara, tročasovna tura sa tigrovima košta i do 700 dolara po osobi, plivanje sa tigrom u bazenu košta 5.000 dolara, u ponudi je i noćni safari. Vlasnici ovih kazamata širom Amerike u sezoni zarađuju i po nekoliko hiljada dolara dnevno. Gosti su im svi koji žele selfi sa divljim mačkama, razni selebritiji i ekstrovertni fanatici.

Problem je, međutim, što jedan odrasli tigar vlasnike košta najmanje 10.000 dolara godišnje, a „profitabilan” je samo 12 nedelja, dakle, samo od trenutka kada mače dođe na svet pa do nepunog četvrtog meseca, kada nauči da izbacuje kandže i postane opasno za znatiželjne posetioce. Zato ovi vlasnici nalaze načine da produže „ekonomski” vek svojih igračaka.

dzo egzotik kralj tigrova

Tigrove uzgaju masovno, novorođenčad po ceni od oko 5.000 dolara prodaju „kolegama” i „kolekcionarima”, odrasle mačke dresiraju pa ih koriste za predstave, rentiraju filmskim produkcijama ili ih pak jednostavno drže u kavezima i naplaćuju ulaznice za njihovo izlaganje.

Metak u glavu

Život tih mačaka u ovim „krajputaškim zoo-vrtovima”, kako ih nazivaju u SAD, nije nimalo bajkovit. Mladunčad odvajaju od majke u prvim satima po rođenju i ona do svoje 12 nedelje dane provode pod velikim stresom. „Zaposlena” su i po desetak sati dnevno, koliko god ima posetilaca, izložena neprestanoj buci i jakom svetlu, idu iz ruke u ruku, fotografišu ih besomučno, maze ih redom svi oni koji žele da osete tog malog tek rođenog tigra. Nisu uz majku ni noću, već su sa dreserima ili domaćinima. Majka se odvaja od legla da bi prestala da bude majka i da bi bila spremna za novo leglo.

U divljini, one rađaju jednom u dve godine, a u ovim centrima svake godine. Nakon 12. nedelje mladunčad se sklanjaju sa te komercijalne trake i prelaze u novi ciklus – dresura, treninzi i razne šok-terapije… Ove odrasle i gabaritne mačke nemaju ni gde da se povuku i sklone. Iako su predodređene za samotnjački život i ogromna prostranstva, ovde uglavnom dele kavez i stanište sa gomilom drugih srodnika. Džo se hvalio da je u jednom trenutku njegov zoo-vrt brojao čak 225 divljih mačaka!

Ni smrt im nije dostojanstvena na ovim mestima. „Viškova” i „troškova” vlasnici ovih turističkih centara se lako rešavaju, metkom uglavnom. I glavni lik ovog dokumentarca je osuđen za ubistvo pet tigrova koji su mu verovatno postali finansijski teret. Njih su pronašli, za ostale se ne zna. Groblja su kolektivna.

Mačke vrednije od zlata

Ovakav scenario, ma kako nam delovao neverovatan, nije retkost. Štaviše, krivolov i trgovina životinjama je četvrta najveća ilegalna trgovina na svetu, posle droge, trgovine ljudima i falsifikovanja, a u celom tom poslu obrne se najmanje 20 milijardi dolara – godišnje! Prema zvaničnim statistikama Trafik-a, mreže koja prati ilegalnu trgovinu životinjama, najmanje dva tigra se ulove nedeljno, ali ove brojke nisu ni približno tačne jer ih nastrada daleko više. Procenjuje se i da u Kini ima najmanje 6.000 tigrova u zarobljeništvu, ali društva za zaštitu životinja u Aziji posebno upozoravaju na sakaćenje tigrova i crno tržište delova njihovog tela.

Uprkos zabranama koje su sve rigoroznije, pojedini kulturni obrasci i dalje su rasprostranjeni pa nije neobično da se preprodaju šape, lobanje, koža, zubi i kandže ovih najvećih mačaka kako bi se upotrebljavale u nadrilekarstvu i raznim vradžbinama.

Ugrožene vrste

I mada smo za sto godina uspeli da svedemo teritoriju tigrova na samo sedam odsto njihovog prvobitnog staništa, zakonodavstvo i zabrane kad je reč o ovoj užasavajućoj turističko-privrednoj grani napreduju znatno sporije. Konvenciju kojom se uzgajanje i trgovina tigrovima zabranjuje potpisale su pre 13 godina 183 države, uključujući i SAD, mada u Americi i dalje nema federalnog zakona koji bi uredio ovu oblast. A u ovom času Međunarodna organizacija za zaštitu ugroženih vrsta istražuje čak sedam zemalja u kojima cveta crno tržište tigrova: SAD, Kinu, Vijetnam, Laos, Tajland, Češku Republiku i Južnu Afriku.

Ostaje nam samo da se zamislimo koliko će još biti potrebno vremena da razumemo poruku koju je ni manje ni više nego Džo Egzotik poslao javnosti, i to – gle karme – iz zatvora: „Ni čovek ni tigar ne mogu da budu iza rešetaka. Tamo im ne umire samo telo, već i duša.”

Brojke

1.659 tigrova se nalazi u licenciranim zoo-vrtovima širom sveta

10.000 je u privatnom vlasništvu samo u SAD

4.000 ih živi u divljini

Da li ste znali… da

* tigar ima 30 zuba

* rep mu je dug jedan metar

* u jednom leglu ima 2 do 4 tigrića

* životni vek tigra u divljini je 20 godina, a u zarobljeništvu 10

* kandža tigra je dugačka oko 5 centimentara

* tigrovi su odlični plivači

* 70 odsto svetske populacije tigrova živi u Indiji

POSTAVI ODGOVOR

Your email address will not be published. Required fields are marked *