Pustinjska mačka: Kraljica sa peska

0
772

Ova izrazito ljupka i slatka maca na prvi pogled ne deluje kao predator, ali ona to svakako jeste. Prirodni uslovi izoštrili su čula ove životinje, napravivši od njenog tela i organa savršeni sistem za preživljavanje

Tekst: magazin Mačka, Foto: Shutterstock

Arapska legenda glasi ovako: božji poslanik Muhamed sa svojom ćerkom Fatimom išao je kroz pustinju. Tokom putovanja otac i dete, međutim, nisu bili usamljeni. Njih je pratio veliki broj divljih životinja, koje su poslušno i krotko pristupale proroku, mirno koračajući za njim. U ovoj jedinstvenoj pratnji najviše je bilo divljih mačaka.

Istorija

Ovo verovanje, koje se oslanja i na muslimansku svetu knjigu Kuran, prenošeno u beskrajnim pričama tokom dugih zvezdanih noći u pustinjama Arabije, najstariji je trag o postojanju životinje koja se danas naziva pustinjska ili peščana mačka (sand cat). Reč je o jedinstvenoj maci koja uprkos svojoj divljoj prirodi ima niz zajedničkih osobina sa svojom domaćom rođakom.

Stanište

Pustinjske mačke su zbog ovog verovanja vekovima bile veoma poštovane među muslimanima. Žive u Sahari, na Arabijskom poluostrvu i u Centralnoj Aziji – Iranu, Turkmenistanu, Pakistanu, Avganistanu. Najviše vole život u suvim područjima, sa malo vegetacije. Naseljavaju suve ravnice, peščare i stenovite planine.

Ekstremne temperature

Uslovi u prirodnim staništima ove vrste mačaka zaista su ekstremni, jer u njima osim suve klime glavnu klimatsku osobinu čine ogromne temperaturne razlike. U samo jednom danu živa na termometru penje se i do pedeset stepeni Celzijusovih, da bi noću pala na ivicu mraza. U najtoplijem i najhladnijem delu dana mačke se zato povlače u svoja skloništa.

Izgled

Nijanse krzna pustinjske mačke se kreću od svetle boje peska do sivo-braon, sa obaveznim crnim linijama po šapama. Po pravilu, dlaka je svetlija na leđima, a tamnija na stomaku. Ove životinje odlikuje i niz gotovo jedinstvenih karakteristika – imaju široku glavu, kratke noge, niske uši. Ceo njihov organizam prilagođen je klimatskim i geografskim uslovima u kojima žive.

Mali predator

Ova izrazito ljupka i slatka maca na prvi pogled ne deluje kao predator, ali ona to svakako jeste. Prirodni uslovi izoštrili su čula ove životinje, napravivši od njenog tela i organa savršeni sistem za preživljavanje. Ipak, zajedničke osobine sa domaćom macom nisu izgubljene u evolucionim promenama. Bez obzira na to, njena urođena divlja priroda jedina garantuje opstanak u najsurovijim uslovima. Zbog toga se često naziva kraljicom pustinje.

Kraljica pustinje

Ova maca se smatra jedinom mačjom vrstom koja se potpuno prilagodila životu u pustinji. O tome svedoče njene dlakave šape, zahvaljujući kojima može da se kreće po užarenom pesku i kamenu, kao i velike uši, koje imaju funkciju da brže hlade telo. Gusta i homogena dlaka ima ulogu termoizolatora – danju je zaštita od visokih temperatura, dok noću dobro greje organizam. Njeno krzno je, zbog boje i šara, odličan kamuflažni prekrivač, zahvaljujući kome je ova ljupka životinja u prirodi gotovo nevidljiva.

Brza maca

Život u pustinji izbrusio je sposobnosti ove životinje. Ona je neobično brza – može da trči i do 40 kilometara na čas! S lakoćom se kreće po kamenitom tlu, a zbog veštine skakanja po planinskim stranama odaje utisak da može da leti. Ove mačke žive u jazbinama nalik na tunele, koje same kopaju i u kojima obitavaju po jedinstvenom sistemu korišćenja skloništa. Naime, u jednom tunelu živi samo jedna mačka i nikada se ne udružuju radi suživota. Svoje kućice, međutim, često međusobno razmenjuju. Vrhunski su lovci, poseduju neverovatne instinkte i reflekse. Imaju naviku da višak hrane zakopavaju u zemlju, poput veverica, a za sobom ne ostavljaju gotovo nikakve tragove.

Ishrana

Na jelovniku ove vrste mačaka najčešće su gmizavci, ptice, glodari i insekti. U potragu za obrokom uglavnom kreću u suton, a tokom jedne noći znaju da pređu i po 500 kilometara. Imaju odličan sluh, pomoću kojeg u najvećem broju slučajeva otkrivaju plen. Vrlo lako detektuju sitne životinje u zemlji, do kojih dolaze veštim kopanjem. Vodu gotovo da ne piju, a reka i izvora, gde bi bili na meti drugih predatora, svesno se klone. Gotovo sva voda koju unose u organizam potiče iz hrane koju ulove. Zanimljivo je da mačka s peska, iako potpuno divlja životinja, nema strah od ljudi. U kontaktu sa čovekom samo se sklanja i gotovo nikada se ne bori.

Usamljenički život

Pustinjska kraljica pripada grupi najmanjih divljih mačaka – njena prosečna težina ne prelazi 3,5 kilograma. Dugačka je do 50, sa repom od oko 30 centimetara. Vodi gotovo isključivo samotnjački život, a s drugim mačkama se sreće samo radi parenja. Udvaranje protiče u znaku različitih zvukova kojima se dozivaju. Osim što mjauču, predu i frkću poput kućnih mačaka, često se oglašavaju lavežom koji podseća na lajanje čivave. Posle kratkih trenutaka ljubavi ponovo se razilaze, a na svet obično dolazi pet neverovatno slatkih mačića.

Enigma u životinjskom svetu

Za postojanje pustinjskih mačaka zna se od pamtiveka. Zbog njihovog noćnog načina života, međutim, samo retki su uspevali su da ih vide. Prvi put su snimljene tek prošle godine. Za ovu životinjsku vrstu zainteresovala se međunarodna organizacija za zaštitu ugroženih mačjih vrsta „Pantera”. Francuski ogranak ovog udruženja je pune četiri godine u marokanskom delu Sahare otkrivao pustinjske mačke i proučavao njihov način života.

Francuski istraživač Gregori Breton, koji je bio na čelu ovog nesvakidašnjeg projekta, kaže da će snimci i obilje prikupljenog materijala o navikama ovih životinja pomoći njihovom očuvanju na planeti.

‒ Bilo je neverovatno otkrivati ove divne životinje. Posao je bio složen i često mukotrpan – ponekad smo znali satima da čekamo na ekstremnim vrućinama ili hladnoćama kako bi specijalne kamere samo na trenutak uhvatile pustinjsku mačku. Ipak, uradili smo posao za istoriju ‒ preneo je Breton svoje utiske po povratku u Francusku.

Ime

U zvaničnoj literaturi ova vrsta naziva se Felis margarita, što je naziv koji datira iz 19. veka. Ime je dobila po poznatom francuskom generalu Žan-Ogistu Margaritu, koji je 1858. godine predvodio francusku vojnu ekspediciju u Africi. On se tada sreo sa ovom vrstom životinja i napravio zapis o njima.

Ugrožena vrsta

Na listi su životinja koje se smatraju gotovo ugroženima, iako na pojedinim područjima to već jesu. Najveći neprijatelji su im divlji psi, šakali i ptice grabljivice. Naravno, na ovoj listi neslavno mesto ima i čovek. Peščane mačke često su plen ljudi koji ih hvataju i prodaju kao kućne ljubimce.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here