Ocelot: Leopard u malom „pakovanju”

1
477

Ova prelepa divlja mačka naseljava predele Južne i Centralne Amerike. Za staništa bira guste šume, džungle i savane, a najviše ih je na prostoru oko reke Amazon

Tekst: magazin Mačka, Foto: Shutterstock

Da je lepota prokletstvo, u životinjskom svetu možda najbolje potvrđuje upravo ova divlja mačka, jer su oceloti vekovima proganjani i ubijani zbog svog prelepog krzna. Ovi „mali leopardi” zbog toga se danas nalaze na listi ugroženih životinja, iako su u najvećem broju država koje nastanjuju zaštićena vrsta. 

Ipak, ocelotima se osmehnula sreća, i od 2006. godine, zahvaljujući posvećenim borcima za opstanak ugroženih vrsta, njihov broj konstantno raste i u godinama pred nama najverovatnije više neće biti ugroženi. Prema procenama, između 800.000 i 1,5 miliona ocelota danas živi u Centralnoj i Južnoj Americi.

Naziv

Ime ocelot dobili su zahvaljujući Astecima, koji su ih nazivali tlalocelot, što u prevodu znači poljski tigar. Nazivaju se često i patuljastim leopardima ili šarenim leopardima jer imaju upadljiviju boju krzna (najčešće tamnonarandžastu).

Stanište

Naseljavaju predele Južne i Centralne Amerike i za staništa biraju šume, džungle i savane – mesta s bujnom vegetacijom i u blizini reka. Prema dostupnim podacima, najveći broj ocelota nastanjuje predeo uz reku Amazon. Oceloti u najvećem broju žive u Argentini, Boliviji, Brazilu, Venecueli, Kolumbiji, Meksiku, Ekvadoru, Panami, Peruu, Trinidadu i Tobagu. Ovo su veoma prilagodljive životinje, koje žive tiho, a naviknute su na buku i ljude, te se često približe selima i ljudskim naseljima (česti su gosti u manjim mestima u američkoj državi Teksas).

Usamljenici

Veći deo godine ocelot živi usamljeno, a izuzetak je samo vreme parenja. Ipak, zabeleženo je da zna da svoje stanište podeli s drugom jedinkom istog pola i s njom živi u mirnoj simbiozi. Međutim, u borbama za teritoriju boriće se hrabro do smrti s drugim pripadnicima svoje vrste. Prostor kojim „vladaju” najčešće je dosta velik, dostiže površinu i do 90 kvadratnih kilometara.

Na granama

Nikada se ne mogu videti na otvorenim prostranstvima, jer život provode skriveni u žbunju, odmarajući se na visokom drveću i loveći noću. Iako se veoma dobro snalaze na drveću i vole da dremaju na granama, vreme primarno provode na tlu. Ipak, kao izrazito spretna mačka, ocelot će, pentrajući se po granama, spretno loviti i majmune i ptice. Što u igri, što zbog hrane.

Plen

Oceloti love životinje koje su manje od njih prateći njihov miris, iako imaju i veoma razvijen vid. Love isključivo po mraku i na njihovom meniju najčešće se nalaze veće ptice, zečevi, iguane, ribe, žabe, pekariji (životinje nalik divljim svinjama), sisari iz reda rakuna, aguti (glodar) i drugi manji sisari. Plen im je retko teži od 1,5 kilograma. U odnosu na druge divlje mačke, koje većinom ne vole vodu, oceloti su vrsni plivači i rado će pokvasiti šape. U potrazi za plenom prelaze i do osam kilometara. Prema statistici, ocelot ubije jednu životinju na svaka tri sata dok lovi.

Zubi

Njihovi oštri zubi poput makaza kidaju plen, te oni ugrizom zadaju fatalne povrede. Zanimljivo je da njihova vilica nije prilagođena žvakanju, pa će oceloti iskidati svoj plen i gutati komade mesa. Njihov hrapav jezik s kostiju će skinuti i najmanju parčad mesa. Probirljive su cica-mace, pa će spretno najpre ukloniti krzno ili perje s plena, i tek onda navaliti na čisto meso. Veoma su štedljivi te ako se zasite i ne pojedu ceo plen, spretno će ga sakriti i vratiti se po ostatke kad ponovo ogladne.

Izgled

Kao što smo rekli, oceloti veoma nalikuju leopardima, samo što dolaze u manjem „pakovanju”. Duplo su veći od domaće, kućne mačke. Glavna karakteristika im je prelepo tufnasto krzno sa izraženim crnim linijama (markacijama) na glavi. Interesantno je to da svaki ocelot ima potpuno drugačiji raspored i broj tufni na krznu, poput otiska prsta – svaki je jedinstven. Ovo je divlja mačka srednje veličine, gracioznog hoda, ali s dugačkim i snažnim nogama, veoma mišićava.

Mladunci

Zanimljivo je da će tokom sezone parenja mužjak i ženka „voditi ljubav” čak pet do deset puta u toku dana, jer ženke ocelota teško ostaju gravidne. Ženka najčešće na svet donosi mlade u jesen, a u leglu budu od dva do četiri mačeta. Mladunci ocelota rađaju se s tamnim krznom, koje s vremenom postaje svetlije i dobija upadljive tufne poput leopardovih. Veoma su sićušni i po rođenju imaju svega 200 do 340 grama. Mladunci će na majčinoj teritoriji živeti oko dve godine pre nego što se otisnu na sopstvena prostranstva.

Oglašavanje

Oceloti nisu mačke koje će se oglašavati glasnom rikom, već će se češće „cerekati” poput hijena kada su uznemireni ili će mrmljati u „razgovoru” s pripadnicima svoje vrste. Tokom udvaranja će se hvaliti glasnim urlikanjem.

Da li znate… da su se drevni narodi u Peruu klanjali statuama ocelota, koji su bili i čest motiv u njihovoj umetnosti

Drže se i kao mezimci

Iako su divlje mačke, ostalo je zabeleženo da su neki avanturisti ocelote držali i u svom domu. Među njima je svakako najpoznatiji Salvador Dali, koji je često putovao sa svojim leopardastim ljubimcem, a prema podacima, ova mačka ga je neretko pratila i na luksuznim putovanjima brodom.

INFO

Latinski naziv: Felis (Leopardus) Pardalis

Prosečna težina: 11 kg

Visina: 89 cm

Graviditet: 80 dana

Broj mladunaca: 2–4

Status: Ugrožena vrsta

Životni vek: Oko 13 godina

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here