Hrčci mogu biti sjajni kućni ljubimci – sve dok imate nekoliko stvari na umu. Lako je brinuti se o njima, a uz blagovremeno navikavanje na vas i pravilno rukovanje njima, mogu biti veoma poslušni i zaista divni. Međutim, životni vek hrčaka je dosta kraći od nekih drugih uobičajenih ljubimaca, pa je ovo dobro uzeti u obzir kada u svoju kuću dočekujete hrčka.

piše: petmagazine.rs

Životni ciklus

Pošto nisu dugovečni, hrčci prolaze kroz svoje životne faze prilično brzo. Po rođenju su slepi, gluvi, i bez krzna. Sa pet dana počinje da im raste krzno. Sa dve nedelje otvaraju oči. U principu, hrčci ostaju sa svojim majkama dok ne napune 21 do 28 dana. Dostižu polnu zrelost u dobi od otprilike 4-6 nedelja. U proseku, hrčci žive oko 18-36 meseci, pri čemu je veća verovatnoća da će veće rase, poput rasa sirijskih hrčaka živeti duže od patuljastih sorti. Svaki hrčak od godinu i po dana smatra se starijim hrčkom.

Kao i mnoge druge životinje, pripitomljeni hrčci žive duže od svojih divljih rođaka. U divljini, hrčci su na meti predatora, uključujući sove i lisice. Na njihov životni vek utiču i uslovi životne sredine i borba sa drugim hrčcima. U zatočeništvu, hrčci mogu da žive mnogo duže uz prilagođen smeštaj, pravilno rukovanje, kvalitetnu ishranu ishranu i veterinarsku negu.

Bolesti

Kao krhki i osetljivi kućni ljubimci, hrčci su skloni bolestima i drugim zdravstvenim stanjima, što može značajno da utiče na njihov životni vek. Na primer, ubrzo nakon dobijanja hrčka za kućnog ljubimca (obično oko 3-10 nedelja), oni mogu dobiti dijareju povezanu sa stresom. Međutim, dijareja se može javiti u bilo kom uzrastu. Hrčci takođe mogu doživeti gubitak krzna zbog nedostataka u ishrani. Druge uobičajene bolesti koje pogađaju hrčke uključuju proptozu oka, grinje, dermatofitozu, poremećaje obrazne kese, bolesti srca, oboljenje bubrega, dijabetes, probleme sa zubima, rak.

Određene rase su sklonije određenim bolestima od drugih. Na primer, dijabetes je češći kod prugastih crnih hrčaka i džungarskih hrčaka. Sirijski hrčci obično pate od srčanih bolesti i upale pluća.

Produžite životni vek svog hrčka

Možete pomoći da vaš hrčak bude zdrav i da duže živi tako što ćete mu obezbediti odgovarajuću ishranu, prostor i negu. Ishrana hrčka treba da se sastoji uglavnom od komercijalno proizvedene hrane za glodare namenjene miševima i pacovima. Hrana sastavljena isključivo od semena može uzrokovati nutritivne nedostatke u vitaminima, mineralima i aminokiselinama.

Ako svom hrčku želite da obezbedite dobro izbalansiranu ishranu, žitarice, voće i povrće se mogu davati kao povremene poslastice. Da biste pomogli u dugovečnosti hrčaka, izbegavajte dijete sa visokim nivoom rafinisanog šećera i malo vlakana.

Hrčcima je takođe potrebno dosta prostora za kretanje. Komercijalni kavezi napravljeni od krutog plastičnog materijala (na primer, polikarbonata, polisulfona i polipropilena) ili nerđajućeg čelika su odlična opcija. Hrčci vole da žvaću i beže, pa se ne preporučuju kavezi od drveta ili mekih metala kao što je aluminijum.

Takođe je dobro da obezbedite obogaćivanje i stimulaciju za vašeg hrčka dodavanjem cevi, točkova za vežbanje, skloništa i pećina u njihov kavez.

Hrčak: 10 zanimljivih informacija koje su manje poznate

 

Na kraju, da biste pomogli da vaš hrčak bude srećan i zdrav, držite temperaturu u prostoriji između 20-26 stepeni Celzijusovih-

Iako hrčci možda neće živeti tako dugo kao drugi kućni ljubimci kao što su mačke ili psi, ova zabavna mala stvorenja i dalje mogu biti divni saputnici. Uspostavljanje zdrave prakse u svakodnevnoj nezi hrčka može pomoći da se poveća životni vek i poboljša kvalitet života vašeg hrčka, pored redovnih pregleda kod vašeg veterinara.

Za kraj, evo nekoliko činjenica o hrčcima

• Postoji nekoliko različitih vrsta hrčaka, koji se razlikuju po veličini i temperamentu.
• Hrčci obično žive do dve godine, iako neki mogu živeti i duže.
• Postoje 24 vrste hrčaka i pripadaju porodici Cricetidae. Sirijski, ruski patuljasti hrčak i roborovski su najpopularniji kao kućni ljubimci.
• Hrčci uživaju u istraživanju i koriste svoje brkove da im pomognu da osete predmete u svom okruženju.
• Zubi hrčka nikada ne prestaju da rastu i imaju sistem ‘samooštrenja’ gde se sekutići trljaju jedan o drugi dok grizu, što dovodi do trošenja zuba.
• Nisu svi hrčci društveni – u divljini odrasli sirijski hrčci uglavnom žive sami u svojim jazbinama. Druge vrste, kao što je ruski patuljasti, i u prirodi žive u grupama.