Brzo smanjenje morskog leda na Arktiku, koje je nekada bilo uzrokovano klimatskom krizom, a sada je jedan od njenih glavnih pokretača, ima ozbiljne posledice širom sveta. Ali za osetljive ekosisteme tog regiona i njegov raznoliki životinjski svet, posledice su mnogo bliže.

Piše: Pet magazine

Topljenje morskog leda menja dostupnost ključnih staništa i narušava lanac ishrane, dovodeći u opasnost veliki broj različitih vrsta.

PROČITAJ JOŠ

Morski konjići nestaju iz australijskih voda – i to predstavlja ozbiljan problem

Vodič za osnovnu negu morskog praseta – ishrana, smeštaj, higijena

Alge i fitoplankton

Alge i fitoplankton čine osnovu morskog lanca ishrane u Arktiku. Vredno je pomena da sav fitoplankton u svetskim okeanima zajedno obezbeđuje polovinu zaliha kiseonika na Zemlji. Morski led pruža stabilno okruženje u kojem alge i fitoplankton mogu da napreduju i razmnožavaju se. Kako se morski led smanjuje, promena u prodoru sunčeve svetlosti izaziva promene u rastu i sastavu ovih organizama. Te promene mogu poremetiti ceo arktički lanac ishrane. Bez zooplanktona, morske ptice, kitovi i ribe poput arktičkog bakalara ostaju bez dovoljno hrane, kao i mnoge druge vrste koje se njima hrane.

Beluga kitovi

Morski led je ključan za očuvanje staništa beluga kitova. Oni žive u arktičkim vodama i oslanjaju se na led u mnogim aspektima života, uključujući parenje, rađanje i bežanje od predatora. Topljenje morskog leda utiče na skoro svaki segment njihovog života: dostupnost hrane, obrasce migracije i kvalitet staništa. Manje leda znači i veću izloženost brodskom saobraćaju, buci, ali i predatorima.

Polarni medvedi

Polarni medvedi su možda i najpoznatije žrtve topljenja morskog leda. Više od 96% njihovog ključnog staništa čini upravo led. Oni koriste led kao platformu za lov foka, svog glavnog izvora hrane. Sa sve manjim ledenim površinama, medvedi se suočavaju sa dužim periodima gladovanja, manjom uspešnošću u lovu i većom potrošnjom energije. Gubitak leda otežava im i dolazak do važnih mesta za pravljenje brloga, a to sve zajedno smanjuje stope preživljavanja, uspešnost razmnožavanja i veličinu populacije. Zbog svega toga, polarni medvedi sve više vremena provode na kopnu, što povećava i rizik od kontakta i sukoba s ljudima.

Prstenaste foke

Prstenaste foke iz jezera Saimaa (Finska), zajedno sa drugim vrstama foka poput brkatih, pegavih, trakačica, grenlandskih i kapuljačastih, oslanjaju se na led i sneg na više načina. Porast temperature narušava ravnotežu ekosistema, otežava formiranje leda i smanjuje dostupnost pogodnih mesta za razmnožavanje. Iako jezero Saimaa nije more već slatkovodno jezero, topljenje morskog leda u Arktiku direktno se povezuje sa opadanjem zimskog pokrivača leda na jezerima. Foke su poznate po vernosti svojim mestima za razmnožavanje i vraćaju se na ista mesta iz godine u godinu. Bez ledenog pokrivača, mladunci foka postaju lak plen za predatore, kako životinjske tako i ljudske. Zbog ovog dvostrukog rizika, smanjenja razmnožavanja i ugrožene mladunčadi, prstenaste foke su pod velikim rizikom od izumiranja.

Morževi

Morževi koriste morski led kao mesta za odmor između perioda traženja hrane i kao bezbedna mesta za mladunce. Kako se površina leda smanjuje, morževi se suočavaju sa većom konkurencijom za prikladna mesta na koja mogu da se “iskrcaju” (haul-out mesta). To dovodi do prenatrpanosti i većeg rizika od stampeda, što može izazvati ozbiljne povrede ili čak smrt. Uz to, manjak leda znači i teži pristup izvorima hrane, što može loše uticati na zdravlje i sposobnost razmnožavanja morževa.

Potrebni su hitni globalni napori kako bi se ublažila klimatska kriza i sačuvala krhka ravnoteža ovih jedinstvenih staništa i vrsta koje zavise od njih.