Vesti
20. marta se obeležava Dan vrabaca – slatkih ptičica kojih je sve manje
“Gde ćeš, vrapče, zimovati?
Pita mačka vrapca stara.
Ovde, onde,
Tuda, svuda!
– Tako vrabac odgovara.”
Gotovo da nema deteta koje ne zna za ove stihove čika Jove Zmaja iz pesme “Vrabac i mačka”. Malecni vrabac, taj neformalni simbol Beograda, koji mami osmeh kadgod se pojavi, poslednjih godina, pa i decenija, sve ređe se sreće.
Piše: Djole dog
PROČITAJ JOŠ
Legenda kaže da je nežna ptica postala simbol srpske prestonice kada je u petnaestom veku, prilikom osmanlijskog pokušaja opsade grada, među brojnim telima stradalih pronađen i jedan vrabac, proboden sa tri strele.
Dvadeseti mart kao Međunarodni dan vrabaca, ustanovljen 2010. godine, prava je prilika da se još jednom setimo ovih brzih, okretnih i romanitčnih ptičica, braon ili sive boje. Osim što su pevačice, vrapci su zaista romantični, mereno ljudskim uzusima, jer spadaju u monogamne životinje. Imaju samo jednog partnera u životu, iako su neki preljubnici i povremeno se pare sa drugima. Zato mužjaci vrapca ratoborno čuvaju ženke da ih drugi ne bi oteli.
Suživot vrabaca i čoveka počeo je, pretpostavke su, pre oko 10.000 godina i oni su danas najrasprostranjenije ptice na planeti – žive na svim kontinentima, osim Antarktika. Postoji 28 vrsta, a najčešći, naročito u našim krajevima, jeste vrabac pokućar, odnosno obični vrabac, tj. dživdžan (lat. Passer domesticus). On živi uz čoveka i vekovima jede ostatke naše hrane i mrvice hleba, iako preferira semenke žitarica i zrnevlje. U prve dve nedelje života mladi dživdžani hrane se insektima – larvama, gusenicama, bubama, vašima itd. Upravo zbog toga vrapci su izuzetno značajni za opstanak ekosistema.
Koliko njihov nestanak može da izazove problema najbolje pokazuje slučaj Kine, kada je 1958. godine pokrenuta kampanja protiv „četiri štetočine” – pacova, muva, komaraca i vrabaca. Narod je po poljima jurio ove ptice, vrišteći i udarajući u lonce, pa su one, uplašene i iznurene, od iscrpljenosti padale mrtve. To je doprinelo naglom i enormnom porastu insekata štetočina i prinosi u poljoprivredi bili su desetkovani, pospešivši Veliku kinesku glad 1959 – 1961. godine, kada je umrlo više miliona ljudi. Zato je Kina, navodno, morala da uveze iz SSSR-a 250.000 vrabaca.
Te majušne pevačice teške su svega 30 grama, a dugačke do 16 centimetara. Razlikujemo one iz grupe Passeridae, koje nastanjuju Evropu, Aziju i Afriku, i iz porodice Emberizidae, koji žive u Americi. Prema podacima od pre četiri godine, od 50 milijardi jedinki divljih ptica na svetu, čak 1,6 milijardi čine obični vrapci ili pokućari, koji su najčešći posetioci i beogradskih parkova. Osim njih, kod nas se u prirodi mogu videti i španski vrabac, kamenjar i poljski vrabac, koji je uz pokućara ovde zaštićena vrsta.
Prema istraživanju na teritoriji zemalja Evropske unije, od 1980. nestalo je više od 247 miliona pokućara. U Holandiji se smatraju ugroženom vrstom, a od 1980-ih godina njihov broj je prepolovljen. Ipak, posle kosa, to je i dalje druga najčešća ptica. Trenutno se broj procenjuje na pola do milion parova. Slična je situacija i u Ujedinjenom Kraljevstvu, gde je 64 odsto populacije nestalo u poslednjih četvrt veka. Ukupna brojnost u Evropi, na osnovu podataka IUCN Crvene liste, iznosi između 130 i 270 miliona jedinki.
U martu 2017. godine, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije objavilo je da u našoj zemlji početkom godine živi oko pet miliona, a krajem leta, posle gnežđenja, oko 10 miliona jedinki. Iako brojevi deluju veliko, oni to zapravo nisu. Za koliko je zajednica vrabaca opala, ne zna se, ali se golim okom vidi da ih je sve manje. Razlog su nestanak staništa zbog arhitektonskih i urbanističkih promena u gradovima, manjak zelenih površina, zagađenje i nedostatak hrane. Vrapci se gnezde ispod strehe, u pukotinama i šupljinama kuća i zgrada, a moderna arhitektura podrazumeva ravne krovove i staklene fasade. Takođe, na njihov život nepovoljno utiče nedostatak žbunja i živice, u koje se sklanjaju od prirodnih neprijatelja. Odgovara im blizina čoveka, ali samo tamo gde ima niskog rastinja i zelenila. Povećanje koncentracija čađi i drugih štetnih materija u vazduhu umanjuju njihov imuni odgovor na ptičju malariju, od koje često stradaju. Ubijaju ih i insekticidi, a jedan od iznenađujućih razloga za nestanak je i uvođenje bezolovnog goriva, koje pri sagorevanju oslobađa visoko otrovna jedinjenja, poput metil nitrita.
Opstanku ptica našeg detinjstva pomoglo bi postavljanje hranilica i građenje kućica, odnosno hotela za vrapce, poput onih u Čačku i Kikindi. I bivši gradonačelnik Beograda, Zoran Radojičić, 2018. otvorio je “mini eko-zonu za vrapce”, u novobeogradskom bloku 28, gde su postavljene tri kućice i hranilica. Pomogla bi i sadnja žive ograde, bršljana i sličnog rastinja, kao i ostavljanje vode leti, za kupanje i piće, u parku ili dvorištu.
Osim što se uspešno bore protiv štetočina, vrapci su korisni jer na osnovu njihovog ponašanja možemo predvideti vreme. Ako se stišaju, kupaju u prašini ili samo sede u grmlju, verovatno će uskoro kiša. Ako su veseli i glasni, vreme će sigurno biti dobro.
Zanimljivo je i da su vrlo društveni. Zajedno cvrkuću, kupaju se, lete… Ipak, i mužjaci i ženke bore se za dominaciju i mogu biti agresivni jedni prema drugima.
U Beogradu se nalazi nekoliko spomenika i posveta ovoj majušnoj ptici. Na Adi Ciganliji više od četiri decenije postoji česma u obliku vrapca, sa natpisom PESK 82, napravljena povodom Svetskog prvenstva u kajaku i kanuu na mirnim vodama, 1982. godine. Pre nekoliko godina u blizini je postavljena i cvetna skulptura u obliku vrapca. Godine 2018. izraelski muralista Dede i pesnikinja Nican Minc, oslikali su veliki mural na kom je predstavljen vrabac, na Kosančićevim vencu, a početkom ovog milenijuma Turistička organizacija Beograda promovisala je dživdžana Cvrkija, dok je vrabac Srba bio maskota Univerzijade u Beogradu 2009.
U Vrnjačkoj Banji, 1990. održano je televizijsko takmičenje “Igre bez granica”, a maskota je bio vrabac Gočko, čiji se spomenik nalazi u centru mesta.
