U svetu koji se neprestano menja, gde su međuljudski odnosi sve složeniji, a emocionalne potrebe sve izraženije, mnogi ljudi pronalaze stabilnost, utehu i bezuslovnu ljubav u svojim psima. Nova naučna studija objavljena u prestižnom časopisu Scientific Reports otkriva ono što vlasnici pasa već dugo intuitivno znaju: naši četvoronožni prijatelji često nam pružaju emocionalnu podršku koja nadmašuje onu koju dobijamo od ljudi.

Piše: Pet magazine

Ova opsežna studija, koju su sproveli istraživači tokom dve decenije, detaljno analizira dubinu i strukturu odnosa između ljudi i njihovih pasa, upoređujući ih sa ključnim ljudskim vezama: sa decom, partnerima, najboljim prijateljima i najbližim rođacima. Rezultati su otkrili da psi kombinuju emotivnu toplinu deteta sa stabilnošću i odsustvom konflikta koje često viđamo u najiskrenijim prijateljstvima.

PROČITAJ JOŠ

Mačak u Sisku je stradao usled povreda zadobijenih pirotehničkim sredstvom

Pas Puding iz Južne Koreje u avionskoj nesreći izgubio 9 članova porodice

Jedan od najfascinantnijih ideja koje je studija predstavila jeste da su psi dovoljno slični ljudima da pruže utehu, ali dovoljno različiti da ne izazivaju osećaj ugroženosti, osude ili kompetitivnosti.

U tom smislu, pas ne traži objašnjenja, ne zamera, ne prekida kontakt zbog sitnih nesuglasica. On je tu – prisutan, staložen i veran. Upravo zbog toga psi mogu da ispune emocionalne praznine koje često ostanu nezadovoljene u ljudskim odnosima, posebno u vremenima krize, samoće ili velikih životnih promena.

Istraživanje je obuhvatilo 717 vlasnika pasa iz dva vremenska perioda, između 2011. i 2013. godine i zatim ponovo između 2022. i 2023. Učesnici su ocenjivali svoje odnose pomoću standardizovane skale poznate kao NRI-SPV (Network of Relationships Inventory – Social Provision Version), koja obuhvata 13 dimenzija socijalne podrške.

Ocene su se odnosile na “omiljenog” psa i četiri ključne ljudske figure: deteta, romantičnog partnera, najboljeg prijatelja i najbližeg rođaka. Iako je metodologija zasnovana na samoproceni, validnost rezultata je potvrđena analizom pouzdanosti (Cronbachova alfa) i faktorskom analizom. Važno je napomenuti da su učesnici uglavnom bile žene (preko 90%) i da su samostalno odlučile da učestvuju, što može značiti da su odgovori u proseku pozitivniji nego što bi bili u opštoj populaciji.

Rezultati: Više naklonosti, manje konflikta

Kada se uporede ocene odnosa sa psima i ljudima, psi su dobili više ocene na skalama koje mere: druženje (companionship), negu (nurturance), naklonost (affection) i pouzdanost (reliable alliance). S druge strane, ljudi su češće povezani sa skalama kao što su: intimnost, moćna dinamika i sukobi. U pogledu negativnih aspekata odnosa, psi su se pokazali kao znatno manje konfliktni partneri od većine ljudi, osim najboljih prijatelja, s kojima su na tom planu bili gotovo izjednačeni.

Romantični partneri jesu dobili više ocene na skali intimnosti, ali su psi nadmašili sve ostale kada su u pitanju stabilnost i emocionalna pouzdanost.

Psi i deca – najbliža paralela

Od svih ljudskih odnosa, odnos sa detetom je najviše ličio na odnos sa psom – posebno u domenu nege, emocionalne sigurnosti i asimetrične moći (gde jedna strana ima veću kontrolu i brine o drugoj). Ipak, odnos čoveka i psa pokazuje jedinstveni obrazac: toplinu deteta, odsustvo konflikta iz bliskih prijateljstava, i jednostavnost koja često izostaje u ljudskim vezama.

Demografski faktori i razlike

Studija je otkrila i zanimljive razlike u percepciji odnosa u zavisnosti od godina vlasnika, starosti psa i roditeljskog statusa:

1. Vlasnici bez dece su pokazivali viši nivo emocionalne povezanosti sa psima, naročito u pogledu osećaja naklonosti i društva.
2. Mlađi i stariji ispitanici su ocenjivali odnos sa psom pozitivnije od sredovečnih vlasnika.
3. Štenci su izazivali intenzivnije osećaje nege, dok su stariji psi doživljavani kao pouzdaniji i stabilniji.

Odnos čoveka i psa nije zamena, već dopuna

Jedan od ključnih zaključaka istraživača jeste da jaka veza sa psom ne isključuje jake ljudske odnose, već ih često dopunjuje. Ljudi koji su imali čvrste veze sa decom i prijateljima, takođe su pokazivali snažne veze sa svojim psima. Psi nisu zamena za ljude — već su dodatna dimenzija emocionalnog sveta svojih vlasnika.

Ova studija ozbiljno dovodi u pitanje tradicionalne etikete poput “ljubimac” ili čak “član porodice”, pokazujući da psi u životima svojih vlasnika imaju mnogo kompleksniju i dublju ulogu. U vremenu kada su međuljudski odnosi opterećeni izazovima, psi se sve više pokazuju kao tihi terapeuti, verni prijatelji i emocionalni stubovi. Njihova sposobnost da pruže toplinu, razumevanje i bezuslovnu podršku, često bez ijedne izgovorene reči, čini ih neprocenjivim delom savremenog društva. Možda je vreme da i društvo kao celina prizna ono što vlasnici pasa već znaju – pas nije “samo pas”, već partner u emocionalnom preživljavanju.