Skoro četiri decenije nakon nuklearne katastrofe u Černobilu, naučnici i dalje pokušavaju da razumeju kako dugotrajna izloženost zračenju utiče na živi svet. Posebno su ih zaintrigirale hiljade pasa koji danas slobodno lutaju ovom zonom, potomci kućnih ljubimaca ostavljenih nakon evakuacije stanovništva 1986. godine.

Piše: Pet magazine

Studija objavljena 2023. godine u časopisu “Science Advances”, sprovedena od strane naučnika sa Univerziteta Južne Karoline i Nacionalnog instituta za istraživanje genoma, analizirala je DNK 302 napuštena psa u blizini nuklearne elektrane. Otkrivene su značajne genetske razlike između tih pasa i onih koji žive svega 16km dalje, u gradu Černobilju. Iako istraživanje nije dokazalo da je zračenje direktan uzrok mutacija, postavilo je osnovu za dalje proučavanje evolutivnih procesa u ekstremnim uslovima.

PROČITAJ JOŠ

Nova čula: Gušteri mogu da “osluškuju” tlo, čime menjaju shvatanje evolucije sluha

Psi pružaju veću emocionalnu podršku od većine ljudi

Naučnici su se zapitali da li su ovi psi možda razvili mutacije koje im pomažu da prežive i razmnožavaju se u zračenjem kontaminiranom okruženju. Sličan fenomen već je primećen kod drugih vrsta u zoni, poput crnih žaba sa povišenim nivoima melanina.

Međutim, novija studija iz 2025. godine, objavljena u časopisu “PLOS One”, donosi drugačije zaključke. Naučnici sa Državnog univerziteta Severne Karoline i Univerziteta Kolumbija analizirali su genome pasa sa nivoa hromozoma do pojedinačnih nukleotida i nisu pronašli nikakve tragove mutacija izazvanih zračenjem. Prema autorima, u pitanju su razlike koje se više mogu objasniti “inbreedingom” i izolacijom populacije.

Iako su rezultati kontradiktorni, obe studije ukazuju na to da psi Černobilja predstavljaju izuzetnu priliku za razumevanje uticaja ekstremnih uslova na dugoročnu evoluciju sisara.