Čuvanje i briga o psu ili maci može usporiti razvoj demencije, pa čak i pomoći u njenom lečenju.  Još važnije, studije pokazuju da kućni ljubimci ne samo da pomažu u svakodnevnom životu osoba sa demencijom, već i smanjuju rizik od njenog razvoja. Ipak, čini se da su psi najefikasniji u toj ulozi.

Piše: Pet magazine

Jedno veliko britansko istraživanje (English Longitudinal Study of Ageing – ELSA), koje je obuhvatilo više od 7.000 starijih osoba, pokazalo je da vlasnici pasa imaju 40% manji rizik od razvoja demencije u odnosu na osobe koje nemaju ljubimce.

PROČITAJ JOŠ

Nova studija pokazala da psi i mačke mogu usporiti starenje mozga

Psi smanjuju stres čak i preko ekrana, pokazuje novo istraživanje

Oni koji su uz psa redovno šetali i komunicirali s drugim vlasnicima pasa imali su dodatnih 20% smanjen rizik, što istraživači povezuju s povećanom fizičkom aktivnošću, ključnim faktorom za očuvanje zdravlja mozga.

Psi podstiču fizičku aktivnost, redovnu rutinu i društvenu interakciju, sve što pozitivno utiče na mentalno zdravlje. Sama briga o psu, hranjenje, šetnje, igra i kontakt sa ljudima, stimuliše mozak i održava ga aktivnim. U poređenju s tim, mačke su donele malo manje koristi u prevenciji demencije na opštem nivou, jer ne zahtevaju fizičku aktivnost vlasnika. Ipak, kod osoba koje žive same, prisustvo mačke ili psa usporava gubitak pamćenja i verbalnih sposobnosti.

U tim slučajevima, umirujuće predenje, nežnost i prisustvo mačke mogu pomoći u borbi protiv usamljenosti, faktora koji je snažno povezan sa razvojem demencije.

Ljubimci, posebno psi, takođe pomažu osobama sa demencijom da:

• Izraze emocije
• Osete potvrdu i svrhu kroz brigu o životinji
• Prisete se nekadašnjih ljubimaca, što stimuliše pamćenje
• Uživaju u dodiru i osećaju sigurnosti
• Pokazuju osmeh, kontakt očima i druge oblike pozitivnog ponašanja

Interakcija sa životinjama može biti efikasna alternativa lekovima za promene ponašanja kod osoba sa demencijom.

“Alchajmer društvo” u Velikoj Britaniji naglašava da kućni ljubimci mogu ojačati samopouzdanje i podstaći nezavisnost. Rutina kao što je hranjenje ili češkanje ljubimca održava osobu aktivnom, a bezuslovna ljubav koju pružaju ljubimci donosi osmeh i toplinu.

Ipak, stručnjaci upozoravaju da uvođenje kućnog ljubimca nije prikladno za svakoga. Treba razmotriti da li osoba sa demencijom može da razume i obavlja obaveze kao što su hranjenje, nega ili odvođenje životinje kod veterinara. U tim slučajevima, robotski ljubimci mogu biti odlična alternativa. Poput plišanih igračaka ili poseta pravih životinja, roboti mogu pružiti utehu i umirujuće efekte, bez dodatnih zahteva.