Najnovije istraživanje pokazuje da neki gmizavci, poput gekona, poseduju posebno razvijeno “šesto čulo”, sposobnost da osećaju vibracije tla putem unutrašnjeg uha, što menja dosadašnje razumevanje o evoluciji sluha kod životinja. Dugo se verovalo da zmije i gušteri pretežno koriste vid i miris, dok im unutrašnje uvo služi isključivo za održavanje ravnoteže. Međutim, tim biologa sa Univerziteta Merilend otkrio je da sakula, deo unutrašnjeg uha, kod tokajskog gekona funkcioniše i kao senzor za niskofrekventne vibracije iz tla, poput mikrofona usmerenog ka zemlji.

Piše: Pet magazine

Ispitivanjem reakcija nervnog sistema na podrhtavanje između 50 i 200 herca, naučnici su otkrili da gekoni imaju dva paralelna slušna sistema: jedan za zvuke iz vazduha, a drugi za vibracije koje dolaze iz tla ili vode. Ovo otkriće ukazuje na to da je drevni sistem prenosa vibracija, prisutan kod riba i vodozemaca, zapravo zadržan i kod gmizavaca, iako je do sada bio neprimećen.

PROČITAJ JOŠ

Kako psi vide nas i svet oko sebe – Bolje love pokret nego boju

Mogu li psi da predosete zemljotres

“Naša otkrića osvetljavaju evolutivni put sluha, od riba, preko vodozemaca, do kopnenih životinja, uključujući i ljude”, rekla je profesorka biologije Ketrin Kar, koautorka studije.

Mozak gekona poseduje specijalizovanu regiju, nucleus vestibularis ovalis, koja prima informacije isključivo iz sakule i prosleđuje ih višim slušnim centrima. Slične moždane strukture pronađene su i kod zmija, kao i kod sfena, drevnog reptila sa Novog Zelanda, što ukazuje na zajedničku evolutivnu osnovu ovog sistema kod brojnih vrsta gmizavaca.

“Ispostavlja se da mnogi gmizavci koje smo smatrali ‘nemima’ ili ‘gluvima’ zapravo mogu da komuniciraju putem vibracija”, kaže vođa istraživanja dr Davei Han.

Ovo bi moglo da objasni ponašanja poput “komunikacije” zmija koje se kreću kroz pesak, skinkova koji kopaju pod zemljom, ili mladunaca kornjača koje lupkaju unutar svojih jaja pred izleganje. Istraživanje ne menja samo naše poimanje reptila, već ima potencijalne implikacije i za razumevanje ljudskih čula. U ekstremno bučnim okruženjima, poput rok koncerata, ljudi često ne samo da čuju, već i osećaju zvuk kroz vibracije, što može značiti da i naša ravnoteža i sluh sarađuju mnogo više nego što smo mislili.

“To sugeriše da bi i kod ljudi vestibularni sistem mogao biti uključen u slušnu percepciju pri jakim zvucima, što otvara nova vrata za terapije kod problema sa ravnotežom ili tinitusom”, ističe profesorka Kar.

Gekoni sada važe za tihi radar na četiri noge, u stanju da osete korake neprijatelja kroz podlogu. Zmije možda “čuju” plen dok šušti kroz lišće. A ljudi, iako nesvesno, možda koriste ostatke drevnih senzora koji su evolucijom preživeli stotine miliona godina. Studija, objavljena u časopisu Current Biology, poziva naučnu zajednicu da obrati pažnju na tihe, ali moćne puteve komunikacije u životinjskom svetu, puteve koji se ne oslanjaju samo na zvuk, već i na vibracije i dodir sa samim tlom.