Dugo se verovalo da samo sisari i ptice mogu da osećaju i razmišljaju na složen način, dok su reptili, ribe i insekti smatrani prostim bićima vođenim isključivo instinktima. Međutim, novo istraživanje menja tu sliku, otkrivajući da mnoge životinje, za koje se ranije mislilo da su “automati”, možda imaju unutrašnji život, pamćenje, emocije, pa čak i svest.

Piše: Pet magazine

Ključni trenutak u ovom naučnom zaokretu dogodio se kada je gotovo 40 stručnjaka potpisalo Njujoršku deklaraciju o svesti životinja, kojom se snažno podržava ideja da su ptice i sisari svesna bića. Ono što ovu deklaraciju čini revolucionarnom jeste njeno proširenje na sve kičmenjake, uključujući gmizavce, vodozemce i ribe, ali i na beskičmenjake poput insekata, rakova, hobotnica i sipa.

PROČITAJ JOŠ

Nisu samo psi i mace popularni ljubimci!

Muzika smanjuje anksioznost kod pasa, mačaka i drugih životinja

Profesor filozofije Džonatan Birc sa Londonske škole ekonomije, jedan od potpisnika, ističe da je ovo “transformativan” trenutak u nauci, koji otvara vrata razumevanju svesti kod životinja čije ponašanje ranije nije bilo ozbiljno razmatrano, prenosi The Brighter Side.

Brojna istraživanja dodatno podržavaju ove tvrdnje. Bihejvioralni biolog dr Ana Vilkinson sa Univerziteta u Linkolnu proučava reptile i tvrdi da su “nekada smatrani robotski reaktivnim”, ali da sada postoje ubedljivi dokazi da mogu da uče, pamte i rešavaju probleme.

Na primer, crvenonoge kornjače su uspešno savladale lavirint i zapamtile rešenje mesecima kasnije, prilagođavajući se čak i kada je lavirint promenjen. Bradate agame pokazale su sposobnost učenja posmatranjem drugih jedinki, što je ranije smatrano osobinom rezervisanom za sisare i ptice.

Još jedan upečatljiv primer stiže iz podvodnog sveta: riba čistač položila je test prepoznavanja u ogledalu, što ukazuje na moguću samosvest. Zebrice (vrsta tropske ribe) pokazale su radoznalost prema novim objektima, dok su sipe demonstrirale sposobnost da pamte prethodne događaje, što su ključni elementi svesti.

Moderni eksperimenti uključuju i rakove i insekte. U jednoj studiji, rakovi su pokazivali znakove stresa, a nakon primene lekova protiv anksioznosti, reagovali su na isti način kao ljudi, što sugeriše postojanje emocionalnog odgovora. Već 2020. godine, britanski Komitet za dobrobit životinja priznao je reptile kao svesna bića, stavljajući ih uz bok sisarima i pticama.

Naučnici poput Pitera Godfri-Smita ističu da svest može postojati u moždanim strukturama koje su potpuno drugačije od ljudskih, poput onih kod hobotnica ili zmija. Shvatanje svesti se sve više pomera sa jednostavne podele “ima” ili “nema”, ka razumevanju svesti kao kontinuuma u različitim oblicima i intenzitetima među vrstama.

Novi naučni uvidi postepeno menjaju i zakonodavne okvire. Dok u SAD savezno zakonodavstvo još ne priznaje osećanja životinja, pojedine savezne države, poput Oregona, već deceniju priznaju njihovu senzitivnost. U Velikoj Britaniji, hobotnice, krabe i jastozi sada su zakonski prepoznati kao svesna bića i uživaju određene pravne zaštite.

Ove promene otvaraju ozbiljna etička pitanja o tretmanu životinja u industriji hrane, laboratorijskim ispitivanjima i svakodnevnoj brizi o kućnim ljubimcima. Ako su ove životinje sposobne za patnju, pa čak i za radost, onda ih više ne možemo posmatrati kao nesvesne organizme.

Iako i dalje postoje skeptici koji tvrde da se složena ponašanja mogu objasniti jednostavnim reakcijama na stimuluse, mnogi istraživači smatraju da je vreme da se preispita naše razumevanje svesti. “Ne tvrdimo da reptili osećaju emocije kao ljudi,” objašnjava dr Vilkinson, “ali njihovi mozgovi mogu više nego što smo do sada mislili.”

Ova saznanja pokreću novu eru naučnih, zakonskih i moralnih rasprava i pozivaju nas da svet oko sebe gledamo sa više empatije i radoznalosti.