En Hadli, doktorantkinja iz Brajtona, uverena je da njen mačak Hari reaguje na njeno emocionalno stanje. “Kada sam uznemirena, izgleda da oseća moju potrebu za utehom, čak i kada ga ne tražim, i pruža je na sebi svojstven način, privije se uz mene i prede”, kaže En. Takođe navodi da Hari obožava da bude u njenoj blizini dok meditira, uvek se trudeći da bude što bliže.

Piše: Pet magazine

Istraživačica Hiestand deli sličnu priču o svojoj mački Hermioni. “Ne znam da li me razume, ali nedavno ju je napala mačka iz komšiluka i zadobila je ozbiljne povrede. Tipično ponašanje mačke u bolu je da se povuče i sakrije, ali ona je potražila mene, tražeći utehu i podršku. Takvo ponašanje je motivisano isključivo našim odnosom, a ne instinktom”, objašnjava Hiestand. “Želela je da bude uz mene, i to mi je mnogo značilo.”

PROČITAJ JOŠ

Vlasnici i njihovi psi liče više nego što mislimo

Mačke mogu da nas neprestano gledaju iz mnogo razloga

Ova iskustva ukazuju da ako nas ljubimci razumeju i saosećaju s nama i pomažu da se osećamo bolje, onda njihovo ponašanje ima stvarnu vrednost, bez obzira na motive. Hiestand potvrđuje: “Učesnici mog istraživanja naglasili su jaču vezu sa životinjama za koje su verovali da ih razumeju, što im je pružalo značajnu podršku.”

Bez obzira na to da li psi i mačke zaista “brinu” o našim osećanjima, sama činjenica da uspešno čitaju naše emocije je izuzetna. Na nedavnom predavanju “Psihologija pasa”, profesor Bouen objašnjavao je kako su psi naučili da drugačije gledaju ljude nego druge pse kako bi prepoznali emocije. “Kod ljudi su emocije izraženije na levoj strani lica, pa pri pokušaju da čitamo tuđa osećanja, nesvesno se fokusiramo više na tu stranu,” kaže on. Psi to ne rade međusobno jer im nijedna strana lica nije izraženija, ali kada gledaju ljude, oni zaista gledaju levo.

Studije u kojima su pratili pokrete očiju životinja pokazuju slične rezultate. Psi gledaju uši, usta i oči kada posmatraju druge pse. Ali kada gledaju ljude, najpre usmeravaju pogled na čelo, zatim obraze, pa oči – upravo tamo gde se emocije najviše ogledaju kod ljudi. Mačke takođe prepoznaju emocije na ljudskom licu i u tonu glasa. Uz to, razvile su i “jezik” specifičan za komunikaciju s ljudima – mjaukanje. “Hari je najglasnija mačka koju sam ikada upoznala”, kaže Hadli. “Njegovi mjauci su raznoliki, od razgovora do umiljatih, zatim odlučnih, pa sve do tragičnih mjauka.”

Da li mi razumemeo naše ljubimce?

U istraživanju dr Holi Molinaro sa Arizonskog državnog univerziteta, većina od 300 ispitanika nije mogla pouzdano da proceni da li je pas na prikazanom snimku srećan ili tužan. Kada im je prikazan samo pas bez konteksta, teško su davali tačne procene. Kada su im prikazani i snimci sa kontekstom (npr. pas vidi mačku ili usisivač), iznosili su stavove na osnovu situacije – a ne ponašanja psa. Kada su istraživači postavili snimke, zamenivši kontekst, učesnici su potpuno promenili procene emocija psa. Iako su mislili da posmatraju ponašanje psa, zapravo su reagovali na okolnosti. Molinaro zaključuje: “Verujemo da gledamo psa, ali zapravo gledamo situaciju.”

Hiestand dodaje da često pogrešno tumačimo izraze lica svojih ljubimaca. “Rasprostranjeno je mišljenje da životinje osećaju krivicu kada naprave ‘nevaljalštinu’, ali to nije tačno. Kada vas dočeka izgužvan jastuk, a pas izgleda ‘kriv’, to nije griža savesti – već strah. On oseća vašu ljutnju.” Naš glavni problem jeste projekcija, jer zamišljamo kako bismo se mi osećali u nekoj situaciji i te emocije pripisujemo životinjama. I sama to radim, uprkos tome što sam svesna fenomena”, priznaje Molinaro.

U nekim slučajevima, pogrešno tumačenje emocija ljubimaca može imati ozbiljne posledice. Hiestand ističe porast ujeda pasa kao posledicu nesporazuma između ljudi i pasa. U većini slučajeva, međutim, posledice su blaže npr. pas koji ne voli da ga grlimo, a mi ga ipak grlimo, ili kao što Hadli priznaje, mačka koju je kao dete oblačila u odeću za lutke i koja se nikada nije pobunila. Ali to ne znači da ne treba da se potrudimo da ih bolje razumemo. “Postoji uverenje da su životi ljubimaca dobri samo zato što ih volimo. To je pogrešno. Moramo da obratimo pažnju na njihove potrebe i da ih upoznamo kao jedinke, a ne samo kao psa ili mačku,” kaže Hiestand.

Bouen se slaže. On već godinama istražuje šta je to što zaista usrećuje njegovog labradora Vislija. “On voli da igra frizbi. Ali šta mu se tačno dopada u toj igri? Da li je to jurnjava? Hvatanje? Voli li da juri i druge predmete ili samo frizbi? Posmatrajući ga, otkrio sam tačno šta mu prija – i sad mogu to da mu pružim. Znati kako da usrećite svog psa – usrećuje i vas.”