Burmanske i birmanske mačke imaju najduži životni vek među najčešćim rasama kućnih mačaka, pokazuje novo istraživanje. S druge strane, sfinks mačke žive najkraće, u proseku. Studija je objavljena 7. maja 2024. u časopisu “Journal of Feline Medicine and Surgery”, a obuhvatila je podatke o skoro 8.000 mačaka iz Velike Britanije koje su uginule između januara 2019. i marta 2021.

Piše: Pet magazine

“Glavni cilj bio je da pomoću podataka osnažimo vlasnike da donose informisane odluke o zdravlju svojih ljubimaca”, izjavio je dr Dan O’Nil, epidemiolog sa Kraljevskog veterinarskog koledža u Londonu.

PROČITAJ JOŠ

Burmanska mačka

Birmanska mačka

Prema rezultatima, prosečan životni vek kućnih mačaka u Velikoj Britaniji je 11,7 godina. Međutim, postoje značajne razlike u zavisnosti od rase:

• Burmanske i birmanske mačke: 14,4 godine
• Mužjaci: u proseku žive 1,3 godine kraće od ženki
• Sterilisane/kastrirane mačke: žive 1,1 godinu duže od onih koje nisu

Najkraći životni vek imale su sfinks mačke – u proseku samo 6,7 godina. Razlog tome mogu biti genetske predispozicije ka srčanim i drugim bolestima.

Pored rase, značajni faktori uključuju:

• Pol (ženke žive duže)
• Sterilizacija ili kastracija
• Način života (unutra/napolje), iako su podaci o tome ograničeni

Kulture se razlikuju po pitanju da li mačke treba držati isključivo u zatvorenom prostoru, što može imati uticaj na njihovu bezbednost i zdravlje, ali te informacije veterinarske evidencije uglavnom ne sadrže.

Emocionalni uticaj istraživanja

Zanimljivo je da je studija pokrenula i emocionalne reakcije među vlasnicima mačaka. “Mnogi su komentarisali: ‘Vreme je kratko. Moram bolje da se ponašam prema svojoj mački, da više cenim vreme koje imamo zajedno'”, rekla je Kendi Teng, koautorka studije i epidemiološkinja sa Nacionalnog univerziteta Chung Hsing u Tajvanu.

Istraživači su razvili i posebne životne tabele koje pomažu da se proceni očekivano trajanje života u zavisnosti od uzrasta i zdravlja mačke, što može pomoći prilikom donošenja važnih odluka o lečenju, nezi, pa čak i eutanaziji.

Zaključak je jasan: iako rase mogu igrati ulogu, svaki trenutak proveden sa ljubimcem je dragocen – i vredi ga živeti sa punim srcem.