Sindrom istog legla

217
stenci iz istog legla

Ukoliko želite da udomite ili kupite dva psa, stručnjaci kažu da to nikako ne treba da budu kuce iz istog legla.

Tekst: magazin „Pas“, Foto: Shutterstock

Prema rečima poznatog američkog veterinara Ijana Danbara, veliki je broj bihejviorista (stručnjaka za ponašanje životinja), trenera, odgajivača i zaposlenih u prihvatilištima koji savetuju da se prilikom udomljavanja nikada ne uzimaju štenci iz istog legla, iako bi možda laički ta ideja mogla delovati kao logičan izbor.

Komunikacija čovekpas

Kako kaže Danbar, veza među braćom i sestrama u leglu toliko je jaka da ona može u ključnom periodu razvoja štenaca potpuno omesti njihovu sposobnost da usvoje i shvate komunikaciju na relaciji čovek – pas, koja je ključna za pravilnu socijalizaciju, učenje i trening štenaca.

– Strah je kod pasa najčešća reakcija na neuobičajene stimuluse, to postoji velika šansa da će dva psa iz istog legla biti veoma plašljiva, jer nisu naučili da komuniciraju sa vlasnikom i ukućanima, što je osnov za normalan i uravnotežen život kućnih ljubimaca. Naravno, ovo nije pravilo i na ponašanje utiče nekoliko faktora, ali sindrom istog legla nije redak i dešava se – objašnjava Danbar.

Simptomi poremećaja

Prema njegovim rečima, simptomi sindroma istog legla su strah od nepoznatih ljudi, pasa i nepoznatih stvari i iskustava (neofobija), intenzivna separaciona anksioznost kada se razdvoje jedno od drugog (čak i nakratko) i teškoće u učenju osnovnih komandi poslušnosti. U pojedinim, težim slučajevima, dva psa će neprekidno ispoljavati netrpeljivost i agresiju jedno prema drugome.

– Neretko se događa da iako vlasnici misle da dva psa koja rastu zajedno neće imati problema sa drugim psima, oni u uzrastu od pet do šest meseci pri susretu sa nepoznatim psom počnu da pokazuju enormni strah i tada se vlasnici nađu u čudu – kaže Danbar.

Ogroman izazov

Ovaj veterinar ističe da, ukoliko vlasnik ipak usvoji dva psa iz istog legla, on mora biti svestan da će biti potrebno mnogo rada, truda i – vremena.

leglo pasa stenci

– Ako se ipak odlučite da udomite dva psa iz istog legla, morate biti svesni da su njihovo vaspitavanje i socijalizacija izrazito zahtevni, jer najpre morajte imati u vidu da su štenci „slepi” za sve drugo osim jedno za drugo. Nije tu samo reč o duplo većem poslu i o duplo više vremena, već o eksponencijalnom rastu. Naime, dva šteneta proizvode znatno više energije nego što možemo da podnesemo kao njihovi vlasnici, i neretko se dešava da iz te jednačine budemo potpuno isključeni, jer se oni uvek fokusiraju jedno na drugo. I to je ogromna distrakcija – kaže Ijan Danbar.

Drugi problemi u ponašanju

Bihejviorista Patriša Mekonel ističe da postoji još jedan dodatni problem, a to je da braća i sestre u leglu neretko imaju i dežurnog „agresora”, odnosno štene koje maltretira druge u leglu i to mu prolazi jer je to prirodno za njihovu organizaciju u čoporu.

– Međutim, ako jedan od vaših pasa izađe u park ili u šetnju i pokuša da na isti način dominira nad drugim psom ili ga maltretira i naiđe na otpor, on će početi da se plaši i sklanja od svih pasa ubuduće – kaže Mekonelova. – Takođe, dva šteneta iz istog legla toliko su vezana jedno za drugo da je svako njihovo razdvajanje – tragično. Imala sam slučajeve u praksi da kada pokušam da jednog psa odvedem malo dalje od drugog, kako bih ga naučila da hoda na povocu, obojica počnu da cvile i da laju i ne žele da nastave trening iako je među njima svega nekoliko metara razdaljine. Iste takve muke imaju i vlasnici. Nažalost, moja preporuka u ovim slučajevima je da se jednom od pasa nađe drugi dom i da se oni tako razdvoje, iako sam svesna da je vlasnicima veoma teško da se odluče na takav korak. 

Drugo rešenje ipak postoji

Ako razdvajanje pasa nije opcija, i vlasnici ne žele da se jednog odreknu, Danbar i Mekonelova savetuju da psi od trenutka kada ušetaju u dom svakog dana moraju da se razdvajaju na neko vreme i da se s njima radi „jedan na jedan”.

– Svakog psa morate posebno učiti komandama i socijalizaciji i razdvajati ih na neko vreme kako ne bi formirali toliko snažnu vezu koja utiče na to da tragično shvate čak i nekoliko minuta jedno bez drugog. Razdvajanje podrazumeva i da psi jedu u različito vreme i sami, da šetate sa svakim ponaosob i trenirate ih odvojeno. To je jedna od esencijalnih lekcija, naročito za pse koji se od rođenja nisu razdvajali – da nauče kako da budu sami. Jer zamislite tek onaj najgori scenario, ako nisu pripremljeni za samostalan život, a jedno od njih – ugine.

Kako stručnjaci napominju, jedno od rešenja može biti i da dva šteneta dovedete u dom u kojem već živi stariji pas, pa da on bude njihov učitelj i korektiv neželjenog ponašanja. Svakako, preporuka svih stručnjaka je da ljubimcu kada malo odraste i prilagodi se životu u domu nabavite drugara, još jednog psa s kojim će se igrati i družiti. Najbolje je da psi budu različitog pola i uzrasta.

Nije pravilo

Da ovaj sindrom ne mora pogoditi svako leglo i da on nikako ne predstavlja pravilo, potvrđuje i bihejviorista s Kalifornijskog univerziteta dr Melisa Bejn.

– Kada je reč o strahu, pre bih govorila o genetici. Naime, ako imate dva strašljiva šteneta, tu je pre reč o genetskoj predispoziciji da budu strašljivi, jer su verovatno takvi i njihovi roditelji. To ne mora biti posledica ovog sindroma, kako ga neki zovu. Takođe, problemi u ponašanju i navedeni simptomi mogu biti i posledica neiskusnih vlasnika i njihovog neodgovarajućeg ponašanja, ako se prema svoja dva psa iz istog legla ponašaju kao prema jednom psu sa osam nogu. Takođe, probleme u ponašanju može izazvati i to što su štenci iz istog legla istog pola, uzrasta i veličine, te su svađe i netrpeljivost neminovni jer je u takvim uslovima teško uspostaviti hijerarhiju koja bi sa drugim, „različitim” psom odmah bila uspostavljena jer je na primer stariji, veći i slično.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here