Parazit plućni ili francuski crv ne može da naudi čoveku, ali njegovo prisustvo u telu psa nije nimalno naivno i nipošto ne bi trebalo potcenjivati opasnost koju izaziva.

Prenosioci su baštenski i slatkovodni puževi, puževi golaći, a ponekad i žabe.

Izvor: magazin Pas, Foto: Shutterstock

Naizgled sasvim običan kašalj često može da zavara i vlasnika i veterinara. Pojedine simptome kao što su otežano disanje, dugotrajno zamaranje prilikom šetnji ili većih fizičkih napora, skloni smo da tretiramo kao lakše disajne infekcije. Međutim, može se raditi o ozbiljnom parazitu – plućnom crvu ili, kako ga još zovu, francuskom crvu (Angiostrongylus vasorum).

Pluća, srce, krv…

Promene u radu kardiovaskularnog sistema takođe upućuju na prisustvo ovog parazita. Plućni crv pored nabrojanih simptoma izaziva otežano zgrušavanje krvi. Primetni su hematomi, usporeno zgrušavanje krvi, pa čak i krvarenja na koži i u očima. U pojedinim slučajevima postoje i neurološki poremećaji kao što su ataksija, pareza, pa i gubitak vida.

Sagovornici magazina “Pas” ukazuju da, iako nema bojazni da će francuski crv nauditi čoveku, prisustvo parazita u telu psa nije nimalno naivno i nipošto ne bi trebalo potcenjivati opasnost koju izaziva.

Francuski ili plućni crv

Francuski ili plućni crv je prisutan i u Srbiji, a izaziva oboljenje koje je slično kardiovaskularnoj dirofilariozi koju uzrokuje srčani crv – pojašnjavaju veterinari i dodaju: „Ovaj parazit nije opasan po ljude, jer mu ljudi nisu prirodni domaćini i ne može se preneti sa zaraženog psa na čoveka. Ipak, u telu psa može da izazove niz poremećaja.”

Prirodni domaćini ovog crva, a i prenosioci na pse su žabe, baštenski i slatkovodni puževi, kao i puževi golaći. Ovaj parazit je rasprostranjen širom sveta, a ima ga sve više i u Srbiji. Prvi put je u Srbiji zvanično dijagnostikovan 2014. godine kod psa iz Vojvodine.

Sluz puža je opasna za psa 

Psi se zaraze tako što ližu sluz koja ostaje posle kretanja puževa ili direktnim kontaktom s pužem ukoliko ga pas pojede, pa čak i preko hrane koja je zaražena kontaktom s nosiocem parazita. S inficiranim pužem, psi u organizam unesu infektivne larvice ovog parazita, koje iz creva prodiru u krvotok odakle dospevaju u srce i plućnu arteriju, gde i prouzrukuju najveći broj problema. Otuda i naziv − plućni, odnosno srčani crv. U srcu se od larvica razviju odrasli paraziti čije ženke sada polažu jaja.

Jaja plućnog crva

Jaja parazita migriraju kroz pluća i dospevaju i u traheju-dušnik, odakle će ih pas iskašljati i ponovo progutati. Jaja koja sadrže infektivne larvice biće izbačena zajedno s izmetom psa u spoljašnju sredinu gde mogu ponovo da inficiraju puževe.

Plućni crv preti mladim psima

Naročito su ugroženi mladi, radoznali psi jer nesmotreno mogu da pojedu puža, ili da poližu sluz koju oni ostavljaju prilikom kretanja. Većina zabeleženih kliničkih slučajeva bila je među psima u dobi manjoj od dve godine iako zaraženi mogu biti psi bilo koje starosti.

Lečenje i prevencija plućnog crva

Opravdana sumnja koja se temelji na prepoznavanju kliničkih znakova nije dovoljna, pa se zato preporučuje temeljna pretraga izmeta kojom se dokazuje prisutnost larvi. Zato je potrebno u sledećih nekoliko dana sakupiti izmet i odneti ga u specijalizovanu laboratoriju u kojoj će se posebnom metodom pronaći žive larve i time pouzdano potvrditi postojanje bolesti.

Dijagnoza i oporavak od plućnog crva

Takođe, za postavljanje dijagnoze postoje i tzv. brzi testovi kojima se iz kapi krvi utvrđuje prisustvo ovog uzročnika u organizmu.

Većina pasa s blagim do srednje teškim slučajevima bolesti potpuno će se oporaviti uz prikladno lečenje, a naročito su se dobrim pokazali preparati na bazi moksidektina i imidakloprida, pa, uz pomoć njih, ovaj problem može biti potpuno rešen.

Kod težih slučajeva, međutim, nema garancija, pa je moguće da će takvi psi morati da budu eutanazirani ili će uginuti pre dijagnoze i primene terapije. Povratak u normalu neuroloških funkcija moguć je u puno slučajeva i zahteva negu i vreme.

Dijagnoza i pravovremeno lečenje bolesti ključno je u osiguranju najboljeg mogućeg ishoda.

Puž može biti opasan

Imajući u vidu da su prenosioci plućnog crva baštenski puž i puž golać, potrebno je obratiti više pažnje prilikom šetnje pasa na okolinu i eventualnu prisutnost puževa. U tom smislu treba izbegavati područja koja su nastanjena puževima.

Pored toga što se preparat koji se koristi u terapiji angiostrongiloze veoma efikasan, on se koristi i u preventivi ovog oboljenja. Redovno korišćenje efikasno će eliminisati larvice u početnoj fazi, i na taj način sprečiti zaražavanje i razvoj bolesti.

O primeni preparata posavetujte se sa svojim veterinarom.