Iako gotovo nevidljiv golim okom, plućni crv može izazvati ozbiljne posledice. Mačke se najčešće inficiraju kontaminiranom vodom iz spoljašnje sredine, a bolest može biti veoma duga i uporna. Mačka ima disajne probleme, gubi kilažu, energiju i entuzijazam.
Piše: petmagazine
Uočili ste da vaša mačka ima poteškoće dok diše? Kašlje, ima kratke i ubrzane udisaje i izdisaje, kijavicu… Deluje vam umorno, pa čak i bezvoljno, ne pokazuje entuzijazam na koji ste navikli. Počela je i da polako gubi na težini.
Svi bi ovi simptomi mogli da znače da je vaša ljubimica inficirana plućnim crvom. Ova zarazna bolest dugo se nije tačno dijagnostifikovala, jer se verovalo da plućni crv nije ni često ni ozbiljno oboljenje na našem podneblju, ali nas je realnost demantovala.
Iako su simptomi nalik onima koji se mogu detektovati iu mnogim drugim bolestima, veterinari u poslednje vreme posebnu pažnju posvećuju upravo plućnom crvu, čiji je latinski naziv aelurostrongylus abstrusus.
Nema zvaničnih istraživanja koliko je domaćih mačaka u našoj zemlji zaraženo ovom infekcijom, ali se procenjuje da plućni crv „zaluta” u svaku petnaestu mačku, što se smatra sasvim ozbiljnom rasprostranjenošću. Čovek nije preterano „zanimljiv” ovim parazitima, ali lekari upozoravaju da nije ni sasvim imun, pa plućni crvi nipošto ne bi trebalo da se shvataju olako.
Iako su ovi crvi izrazito mali i tanki, nalik ljudskoj dlaci, umeju da nanesu ozbiljnu štetu plućima vaše mačke. Ženski crv dostiže svega devet milimetara, a muški uglavnom svega četiri-pet. Odrasla jedinka može ostati u plućima i do dve godine, i za sve to vreme u stanju je da proizvodi larve koje se mogu uočiti tek u mačjem fecesu.
Do zaraze može doći poprilično lako. Larve se mogu pokupiti u spoljašnjoj sredini, tako da su infekcijama posebno podložne mačke koje izlaze iz stana i kuće. Najčešće dobiju infekciju kad konzumiraju kontaminiranu hranu ili vodu, ili bilo koje inficirane male životinje poput ptica, guštera ili žaba. Čim ih mačka pojede, larve pronalaze put do pluća prolaskom kroz crevni zid. Ovaj proces traje oko osam dana.
Crvi potom polažu jaja u plućno tkivo i disajne puteve. Nakon toga larve putuju po traheji, gde ih mačka proguta i tako dospevaju u digestivni trakt. Oko 40 dana nakon inicijalne infekcije, larve izlaze iz mačke kroz feces. A dolaskom u spoljašnju sredinu postaju novi izvor zaraze.
Ovaj omaleni crv, najčešće crvene boje, može da prouzrokuje ozbiljno oštećenje pluća i respiratornog sistema. Malo mačaka pokazuje simptome infekcije u početku, ali se oni mogu primetiti između šest i 12 nedelja od unošenja larve u organizam.
Uglavnom su to sledeći simptomi:
U početnoj fazi možda ne primećujete nikakvu promenu kod mačke, ali kako vreme prolazi one su sve uočljivije. Dijagnoza bi trebalo da se postigne brzo, jer infekcija može biti opasna po život. Dok su u plućima, ovi crvi imaju tendenciju da izazovu infekciju i oštećuju tkivo, prvenstveno u donjem respiratornom traktu.
A za iskorenjivanje infestacije pluća neophodna je veterinarska pomoć. Stoga je svaki trenutak značajan i ne treba otezati s odlaskom u ambulantu čim primetite jedan ili dva od gore navedenih simptoma.
Vaš veterinar će vam dati odgovarajuću preporuku o tome koji tretman će se sprovesti da biste zaštitili svoju mačku, ali je svakako najbolje učiniti sve da do infekcije ni ne dođe. Veoma uspešnim u borbi protiv plućnih crva pokazali su se Bayerovi spot-on preparati na bazi emodepsida i prazikvantela. Preventivne mere su najbolji način da zaštitite svoju mačku, a one se uglavnom podrazumevaju:
Da li mačka ima infekciju uključuje sledeću dijagnostiku: