Bakterijska bolest leptospiroza oštećuje bubrege, jetru, nervni sistem, slezinu, oči, genitalni trakt itd. Najbolji način zaštite je prevencija – redovna i pravovremena vakcinacija

Za Petmagazine.rs piše dr vet. med. Sanja Ćirković

Leptospiroza je bakterijska bolest, zoonoza od globalnog značaja i pogađa više životinjskih vrsta (psi, konji, goveda, svinje, glodari, zečevi, ovce, koze, gerbili… zavisno od varijeteta bakterije Leptospira). Inficirane životinje izlučuju leptospire mokraćom u spoljnu sredinu, odakle se čovek inficira preko povreda na koži, a ređe preko sluzokože respiratornog trakta, konjunktiva ili digestivnog trakta.

Iz tih razloga su leptospiroze često profesionalna oboljenja ljudi koji rade na pirinčanim poljima, zatim mesara, farmera, ribolovaca. Interhumani prenos je veoma redak.

Leptospiroza pasa

Ovu bolest uzrokuje nekoliko serovarijeteta bakterije Leptospira interrogans od kojih je bar deset značajno u patologiji pasa i mačaka. Psi su mnogo prijemčiviji od mačaka i kod njih klinička slika može biti veoma teška. Kod mačaka se može sresti seropozitivni nalaz, ali kliničke slike uglavnom nema. Leptospire se prenose direktnim i indirektnim kontaktom, preko inficiranog urina, polnim putem, unošenjem inficiranog materijala preko kontaminirane hrane i vode, kao i preko ujednih rana.

Psi koji su preboleli bolest mogu biti kliconoše i nekoliko meseci posle infekcije. Iako se ne replikuju van organizma, u vlažnoj zemlji zagađenoj urinom leptospire mogu preživeti nekoliko meseci. Najveći izvor leptospiroze su stajaće tople vode, kontaminirane urinom zaraženih životinja.

Rase pasa koje su ugroženije su lovački psi, ovčarski psi i radni psi, jer češće imaju kontakt sa izvorima infekcije.

Inkubacija i simptomi

Jednom kada uđu u organizam (progutane, preko genitalne sluznice ili preko oštećene kože), leptospire se krvlju (gde se brzo razmnožavaju) prenose do bubrega, jetre, slezine, centralnog nervnog sistema, očiju i genitalnog trakta, gde se dalje umnožavaju. Inkubacija traje oko sedam dana. Pod uticajem ovih bakterija, inficirana tkiva otiču i javlja se zapaljenje krvnih sudova u njima. Najviše se koncentrišu u bubrezima, a dalji ishod zavisi od imunološkog statusa jedinke, njene starosti, konstitucije, ambijentalnih faktora, ali i od brzine i adekvatnosti tretmana. Drugi organ koji najčešće biva pogođen jeste jetra, gde se razvijaju nekrotične promene, kao i kasnije zamena funkcionalnih ćelija vezivnim tkivom (ožiljcima), što utiče na smanjenje i poremećaj funkcije ovog organa, sa markantnom žuticom.

Klinička slika

Tok bolesti može biti perakutan, akutan, subakutan i hroničan. U perakutnom toku smrt nastupa veoma brzo, bez mnogo kliničkih znakova. U akutnom toku javljaju se povišena temperatura, drhtavica, bolnost mišića, povraćanje i dehidratacija, ubrzano disanje, krv u stolici, krvarenje iz nosa, krv u povraćenom sadržaju, potkožna krvarenja. Psi zatim ulaze u hipotermiju, apatiju, sa fatalnim ishodom. U subakutnom toku se javlja povišena temperatura, odsustvo apetita, povraćanje, pojačano uzimanje vode, odbijanje kretanja, sitna krvarenja po sluznicama, kašalj i konjunktivitis praćen iscetkom iz nosa. Ako su bubrezi predominantno zahvaćeni, onda dolazi do smanjenog lučenja mokraće ili potpunog prestanka. Iz ovog toka neke životinje se mogu izvući i vratiti u normalu u roku od dve do tri nedelje ili mogu ući u hroničan tok. Često se javlja i žutica zbog promena na jetri, kao i gubitak telesne mase, promene boje izmeta u sivu, oticanje stomaka.

Najčešća forma bolesti kod pasa je zapravo hronična forma. U ovoj formi može biti neuroloških simptoma i promena na oku (uveitis).

Dijagnoza i terapija

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike, analize krvi, analize urina, seroloških testova (mikroskopska aglutinacija, ELISA), hemokulture i PCR-a.

Terapija podrazumeva brzu nadoknadu tečnosti, simptomatsku terapiju koja pomaže očuvanje sluznice digestivnog trakta, ublažavanje mučnine, adekvatnu antibiotsku terapiju. Veoma je bitno na vreme prepoznati simptome bolesti i odvesti životinju kod veterinara.

Preventiva

Prevencija ove opake bolesti je od presudne važnosti, kako bi se sprečilo kliconoštvo i zaštitio što veći broj jedinki. Nažalost, deo divljih životinja je takođe nosilac, i prenosilac, ove bolesti. Kontrola populacije glodara, pogotovo u objektima gde se okuplja veći broj pasa, važan je korak. Redovna vakcinacija pasa, počevši od osme nedelje starosti po predviđenom protokolu, najvažniji je korak zaštite, pogotovo jedinki koje će biti korišćene za lov, ovčarskih pasa i radnih linija.

Na našem tržištu su dostupne polivalentne vakcine za pse koje sadrže i zaštitu od nekoliko bitnih sojeva bakterije Leptospira. Moja preporuka je redovna zaštita vašeg ljubimca.