Starost remeti bubrežnu filtraciju

Problem funkcionisanja bubrega, bubrežne filtracije i posledične zdravstvene tegobe javljaju se kod velikog broja mačaka u starijem dobu

Za magazin “Mačka” piše dr med. vet. Tamara Stanojević

Prema nekim podacima, svaka treća mačka starija od 12 godina pati od hronične bubrežne insuficijencije, što zahteva doživotno lečenje. Uzroci mogu biti imunološke prirode, trauma, infekcije, izloženost toksinima, genetika… Bubrezi veoma dugo mogu da kompenzuju gubljenje funkcije, pa klinički simptomi postaju primetnii tek kada brezi izgube 70‒85% funkcije. Zato i sam tok bolesti, iako progresivan, i prelazak u hronično oboljenje često ne budu primećeni na vreme. Tek pojava nekih nespecifičnih simptoma probudi sumnju kod vlasnika da postoji zdravstveni problem. Simptomi koji mogu da se jave su: povraćanje, često mokrenje i pojačano pijenje vode, mršavljenje, promena ponašanja i neurološki ispadi. Zbog nemogućnosti filtracije, krv postaje zasićena produktima razlaganja proteina ‒ azotnim materijama (kreatinin, urea…), što dalje dovodi do niza drugih zdravstvenih problema i disbalansa u organizmu.

Način borbe sa bubrežnom insuficijencijom određuje veterinar. Nakon pregleda i uspostavljanja dijagnoze, veterinar će u terapiju uključiti i promenu ishrane. Uvešće specifičnu hranu koja treba da ublaži kliničke simptome uremije i po mogućstvu da uspori progresiju bolesti.

Cilj ishrane mačke sa insuficijencijom bubrega jeste smanjiti i uravnotežiti kliničke i fiziološke posledice poremećene bubrežne funkcije. Ishranom nećemo izlečiti bolesne bubrege mačke, ali možemo poboljšati njeno opšte zdravlje i produžiti joj život.Određeni neophodni sastojci u odgovarajućem obliku i količini mogu da uspore napredovanje bolesti.

Glavni cilj ishrane jeste smanjiti nakupljanje produkata proteina (azota) u krvi i obezbediti viskokvalitetne proteine za osnovne potrebe mačke. Zadatak je takođe i da se mački obezbedi energija iz neproteinskog izvora, s obzirom na specifičnost njenog metabolizma (korišćenje proteina kao energetskog izvora).

Voda se mora odmah nadoknaditi

Gubitak tečnosti iz organizma, kao posledica poremećene filtracije urina u bubrezima (njihove povećane propustljivosti), a dodatno i povraćanje ili dijareje, vrlo brzo mogu mačku dovesti do stanja dehidriranosti. Instinktivno, mačka će se u prvim fazama bolesti boriti povećanim unosom vode, a dalje tokom progresije bolesti, u slučaju da odbija da pije vodu, moramo joj pomoći i obezbediti mogućnost nadoknade izgubljenog volumena. Osnovno je da mačka ima stalno dostupnu svežu vodu ‒ zaista svežu. Ako je samo jedna činija za vodu na raspolaganju, onda treba više puta dnevno menjati vodu u njoj. Ipak, poželjno je da joj bude dostupno više činija sa vodom. Potsticaj za mačku da pije više vode može biti i mačja fontana ili tekuća voda iz česme, a može joj odgovarati i filtrirana ili flaširana voda.

Povećan unos tečnosti se može obezbediti i ishranom vlažnom hranom ‒ ona sadrži 72‒82% tečnosti. Zato je ona izbor broj jedan za mačke koje su u stanju blage dehidratacije ili odbijaju vodu, a imaju i poremećaj apetita.

Veza proteina i fosfata

Osnovna postavka dijete namenjene mačkama sa hroničnom bolešću bubrega jeste ograničenje proteina i fosfata, što se i zajedno razmatra u komercijalnim dijetama za probleme sa bubrezima i smatra se njihovom glavnom regulatornom osobinom.

Restrikcija unosa proteina se vrlo pažljivo određuje i podložna je diskusiji, jer nizak nivo proteina u hrani dovodi do smanjenog unosa hrane, ona je manje ukusna, manje privlačna, i u dužem periodu mačka može dosta smršati i imati ozbiljne zdravstvene probleme zbog nedovoljno hrane. Nutritivne potrebe starijih mačaka se menjaju sa starenjem, tako da raste njihova potreba za unetom energijom kako bi održale muskulaturu. Zato je restrikcija proteina vrlo ograničena i sa velikom pažnjom se mora kontrolisati telesno stanje mačke i unos energije.

Kombinacija umerene restrikcije proteina i veće restrikcije fosfata ima dobar efekat ‒ što je i pokazano u više studija. Mačke sa ovakvom dijetom su živele 2‒3 puta duže nego one koje su bile na svojoj standardnoj dijeti. Smatra se da je restrikcija fosfata uglavnom odgovorna za poboljšano zdravstveno stanje i duži životni vek obolele mačke.

Ostale hranljive materije

U izboru hrane za mačku sa bubrežnom insuficijencijom treba proceniti povećanje sadržaja masti jer ona nadoknađuje potrebnu energiju. Veća količina masti obezbeđuje i bolju palatabilnost hrane, što je za mačke vrlo bitno, a pogotovo kada je u pitanju dijetalna hrana, koja često ima taj nedostatak. Važan je i sastav, vrsta masti ‒ naročito prisustvo omega 3 masnih kiselina. One imaju protivzapaljensko dejstvo i specifično dejstvo na tkivo bubrega. Njihovo prisustvo u hrani treba da bude bar 1:5 u odnosu na omega 6 masne kiseline.

Moguće je da zbog povećane ekskrecije putem urina kalijum bude u manjku, tako da je bitna kontrolisati ga i nadoknađivati. Takođe, iz istih razloga je potrebna i nadoknada vitamina iz B grupe.

Zbog evidentnog porasta broja slobodnih radikala, vrlo dobar efekat ima dodatak antioksidanasa, vitamina E, C i beta karotena.

Prelaz na dijetalni obrok može biti težak

Bolest iscrpljuje organizam, mačka s vremenom mršavi, gubi na muskulaturi. Da bi specifična ishrana pomogla u kontroli bolesti, ona mora biti izrazito ukusna jer su mačke, a naročito one bolesne, sklone odbijanju nepoznate hrane ili hrane povezane sa neprijatnim događajem. Vlažna hrana je često ukusnija i primamljivija, a naročito ako je malo zagrejana. Osetljivost i izbirljivost mačke moramo zaobići, odnosno moramo prevenirati odbijanje hrane planiranim postupcima u vezi sa bolešću. Ne treba uvoditi novu hranu ‒ dijetu u situacijama koje su u vezi sa veterinarskim intervencijama, takođe samo uvođenje specifične hrane za bolesne bubrege treba da bude postepeno tokom dve do tri nedelje, mešaju se prethodno davana hrana i nova hrana. Malo je lakše sa uvođenjem specifične vlažne hrane ili kombinacije vlažne i suve dijetalne. Dodatni načini koji mogu pomoći vlasniku da „ubedi” mačku da jede dijetalni obrok jeste i promena činije ‒ šira, plića činija čije ivice brkovi neće dodirivati, zatim činija na postolju, što će mački olakšati uzimanje hrane, jer to su uglavnom starije životinje sa mogućim oboljenjem zglobno-koštanog sistema, takođe i činija na nekom drugom mirnom mestu može pomoći mački koja je zbog prirode bolesti uznemirena i osetljiva. Veterinar može pomoći određenim lekovima i suplementima kako bi se isključio osećaj mučnine (želudačna uremija), ili kako bi hrana postala primamljivija i da je mačka lakše prihvati. To su različiti lekovi, probiotici, stimulansi apetita i preparati koji će umanjiti anksioznost mačke: feromonske ogrlice i difuzori. Opuštenija mačka će radije jesti.

Vlasniku treba da bude jasno da će hrana specijalno formulisana za problem bubrežne funkcije pomoći njegovoj ljubimici, tako da je važno da pronađe način i varijantu hrane koju će mačka prihvatiti. Mnogo strpljenja, neodustajanje i maštovitost su obavezan deo tretmana bolesne ljubimice.

Pas:

Mačka: