Domaćin koji „zaradi” ovog izrazito neprijatnog parazita uglavnom ima blage simptome, ali može dovesti i do ozbiljne kliničke slike. U težim slučajevima pas je bezvoljan, slabo jede, dlaka mu je krta, stomak nadut, a može doći i do teške dehidracije.

Izvor: magazin Pas, Foto: Shutterstock

Crevni paraziti, među kojima je posebno poznata pantljičara, veoma su česti stanovnici u organizmu pasa svih starosnih kategorija, mada više „vole” mlade štence. Od njih nisu imune ni zaštićene ni one životinje koje žive u kućnim uslovima jer se pantljičara (Dipylidium caninum) veoma lako prenosi. Domaćin koji „zaradi” ovog izrazito neprijatnog parazita uglavnom ima blage, ponekad sasvim neprimetne simptome, ali događa se da uzrokuju i ozbiljniju kliničku sliku, pa da čak ugroze iživot životinje.U težim slučajevima pas je bezvoljan, slabo jede, dlaka mu je krta i lomljiva, stomak nadut i bolan na pritisak. Ima retku stolicu u kojoj se mogu uočiti crevni paraziti. Ponekad se javlja i povraćanje koje može uzrokovati tešku dehidraciju.

Veterinari upozoravaju da, iako pantljičare ne moraju da dovedu do vidljivih poremećaja, umeju ponekad da izazovu dugotrajnu dijareju koja se smenjuje s opstipacijom, kao ismanjen apetit, mršavljenje i zaostajanje u rastu i razvoju, a javlja se i anemija. Zato je redovna kontrola, kao i higijena psa neophodnajer se samo na ovaj način mogu sprečiti potencijalne komplikacije.

Seoski psi i lutalice

U našoj zemlji su pantljičarama najviše inficirani seoski, ovčarski i psi lutalice.

Na infekciju pantljičarama ukazuje mršavljenje pasa i pored dobro izraženog apetita. Naizmenično se javljaju zatvor i proliv. U izmetu mogu da se zapaze člančići pantljičara, pa čak i njihovi veći delovi (od po nekoliko desetina člančića). Posebno je uočljivo to što se kod psa javlja izražen svrab u predelu čmara, zbog čega vuku zadnji deo po tlu i grizu rep. Može povremeno da se javi i povraćanje i nastran apetit. Vidljive sluzokože su blede, dlaka je suva, krta i bez sjaja, a u slučajevima koji duže traju, posebno kad je u pitanju jaka infekcija, javljaju se i znaci oboljenja nervnog sistema.

Lako do domaćina

Do parazita nije teško doći. Oni se najčešće prenose kada pas dođe u kontakt s izmetom zaražene životinje, bilo da je to u dvorištu, parku ili na nekom drugom mestu. Nisu zaštićeni ni psi koji žive u kućnim uslovima jer se jajašca ili delovi parazita mogu uneti u zatvoreni prostor i na cipelama.

Crevni paraziti prenose se i korišćenjem zajedničkih posudica, pa čak i ako pas pojede zaraženu muvu, a neki štenci se i rađaju s glistama koje im prenosi majka preko posteljice. Zbog toga je važno da se ženka očisti pre parenja, a zatim da se čišćenje ponovičim štenci napune tri nedelje.

Veterinari napominju i da se pantljičare iz organizma jednog psa ne mogu preneti direktnim putem na drugog, već samo preko „posrednika”. Inficirani psi putem izmeta u spoljašnju sredinu izbacuju veliki broj jaja kojima se inficiraju SAMO prelazni domaćini. U prelaznom domaćinu muva ili buva razvija se larva. Pas se inficira tek kad pojede larvu iz tog prelaznog domaćina, dakle, ne može da se inficira kad u organizam unese jaja pantljičare. Samim tim izmet psa zaraženog pantljičarama nije infektivan za drugog psa.Ipak, s obzirom na to da prelazni domaćini lako nađu put da prenesu neželjenog stanovnika vašem psu, neophodno je voditi računa o higijeni, pse treba redovno čistiti od buva, ali se mora voditi računa i o samoj ishrani pasa. Klanične otpatke, na primer, nikako ne bitrebalo davati ljubimcima.

Kače se za sluzokožu

Pantljičare, inače, deluju štetno na organizam psa na više načina. One se kukicama i pijavkama pričvršćuju za sluzokožu creva i tako je oštećuju. Stalnim pokretima svoga tela nadražuju sluzokožu creva i dovode do njenog zapaljenja. Ove promene su praćene poremećajem varenja i resorpcije hranljivih materija u crevu. Veliki broj pantljičara otežava prohodnost creva, a može da uzrokuje i potpunu opstrukciju. Proizvodi metabolizma pantljičara deluju toksično na organizam psa, posebno na unutrašnje organe (jetra, bubrezi, gušterača, slezina), hematopoezne organe i nervni sistem.

Lečenje i preventiva pantljičare

Lečenje se sprovodi antihelminticima koji se mogu kupiti u skoro svim petšopovima, a dozu je potrebno ponoviti za 14 dana. Preventivno čišćenje parazita obavlja se tri do četiri puta godišnje.

Tablete za odstranjivanje parazita daju se štenetu na svake dve nedelje, počev od treće pa do dvanaeste sedmice starosti, a nakon toga jednom mesečno (od 12. nedelje pa do šestog meseca života). Nakon toga tretman je potrebno ponavljati tri-četiri puta godišnje, ali ako se ustanovi prisustvo parazita, potrebno je primeniti terapiju dvokratno, u razmaku od 14 dana.

“Čišćenje” od parazita

Pravilno obavljena dehelmintizacija je jedna od glavnih preduslova da štene izraste u zdravog i lepo razvijenog psa. Sa “čišćenjem” se počinje sa dve nedelje starosti štenca, i ponavlja se u 4, 8. i 12. nedelji. U tu svrhu na našem tržištu postoji preparat za štence čija aplikacija je jednostavna (lakše nego davati tabletu). Tretman protiv parazita se nastavlja jednom mesečno do 6. meseca starosti, a onda na svaka 3 meseca ili po savetu veterinara.

U starijem uzrastu se psima daju tablete za “čišćenje” od parazita Drontal. Kompletnu zaštitu od parazita pružaju tablete u obliku koskica na bazi pirantela, febantela i prazikvantela. Kada je u pitanju pantljičara, tretman se mora ponoviti na 14 dana.

Veoma je važna i zaštita od buva pa bi mezimce redovno trebalo štititi preparatima Advantix i Foresto.

Žive u tankom crevu

U tankom crevu pasa parazitira više vrsta pantljičara. Njihova dužina se kreće, zavisno od vrste, od nekoliko milimetara pa do pet metara. Pantljičare su, kako im i ime kaže, trakastog oblika. Imaju malu glavicu, na koju se nastavlja vrat, a zatim telo sastavljeno iz članaka, kojih ima od tri do više stotina ili hiljada. U poslednjim člančićima, koji su i najveći, nalaze se jaja. Jaja se izlučuju u crevu i izmetom izbacuju u spoljašnju sredinu ili napolje dospevaju zajedno sa člančićem.

Mladi psi najugroženiji

Najčešće su inficirani odrasli psi, ali oni retko kada ispoljavaju kliničke simptome bolesti. Klinički obole prvenstveno mladi psi u lošoj kondiciji, dok su sasvim mladi štenci izuzetno retko inficirani pantljičarama.

Razvija se sporo

Zavisno od vrste pantljičare razvoj u prelaznom domaćinu traje od jednog do nekoliko meseci. Jaja pantljičara su u spoljašnjoj sredini jako otporna i dugo zadržavaju infektivnost za prelaznog domaćina.