Erlihioza, bolest koja se lako prenosi, a sasvim lako može da iscrpi vašeg ljubimca. Karakterišu je nespecifični znaci infektivne bolesti– povišena temperatura, bolovi u mišićima, povraćanje, malaksalost, depresija.
Najbolji lek je zapravo prevencija.
Izvor: magazin Pas, Foto: Shutterstock
Primetili ste da vaš pas ima groznicu, dasu mu uvećani limfni čvorovi, da je umoran i usporen, možda čak ida krvari iz nosa… U tom slučaju najverovatnije se radi o erlihiozi, infektivnom oboljenju nazvanom po doktoru Erlihu koji ju je prvi opisao. Reč je o posebnoj vrsta bakterije koja živi u belim krvnim ćelijama domaćina.
Kako su nam objasnili veterinari, ova bolest se karakteriše nespecifičnim znakovima infektivne bolesti: povišenom temperaturom, malaksalošću, letargijom, bolovima u mišićima i zglobovima, povraćanjem, depresijom, kao i smanjenjem broja krvnih ćelija. U hroničnom toku bolesti može čak doći ido oštećenja koštane srži, pa se javlja pancitopenija.
Oboljenje se prenosi ubodom krpelja, pa se stoga savetuje oprez i korišćenje svih preventivnih preparata kako biste svog ljubimca zaštitili od brojnih neprijatnosti. Proces same zaraze počinje kad krpelj ubaci zaraženi sekret pljuvačnih žlezda. Krpelj se zarazi sišući krv zaražene životinje, koje bez obzira na bolest koju imaju, ne moraju iskazivati nikakve kliničke simptome.
To mogu biti goveda, psi, ali i razni drugi sisari. A sposobnost da prenesu zarazu krpelji mogu očuvati neverovatnih 150 dana od trenutka kad se inficiraju.
Na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu objašnjavaju da bolest prenose krpelji Rhipicephalus sanguineus. Ženka krpelja se zarazi s Ehrlichia canis kad je krvni obrok usisan za vreme akutne faze bolesti. Jednom inficirani krpelj prenosigana druge pse sa svakim sledećim ugrizom. U momentu kad je usisan krvni obrok, krpelj je sposoban da ispusti i izleže i do 5.000 jajašaca.
U slučaju erlihioze krpelji su inficirani u svakoj razvojnoj fazi, bilo da je reč o larvama, nimfama ili odraslim krpeljima. A kad dođe do zaraze, klinički se razlikuju tri stadijuma bolesti: akutna, supklinička i hronična.
Izražava se imeđu prve i treće nedelje od infekcije, a podrazumeva povišenu temperature koja ide i iznad 40 stepeni Celzijusovih. Uočljiv je manjak apetita, gubitak telesne težine, bezvoljnost, umor, konjuktivitis, povećanje limfnih čvorova… Ova faza može proći bez primene posebne terapije, ali se ne savetuje da čekate sami ishod, već da obavezno posetite veterinara kako se ne bi iskomplikovala.
Pojavljuje se nakon dve nedelje do najviše mesec dana,i ona može trajati čak godinu i više. U retkim slučajevima, neki psi mogu izbaciti parazita za to vreme, ali većini možesupklinička faza preći u hroničnu fazu infekcije.
Karakterišu je letargija, gubitak telesne težine i mase, anoreksija, povećanje limfnih čvorova, česta krvarenja iz nosa,upala šarenice, artropatije, nefropatija, povišena telesna temperatura, mada nešto niža od one u akutnoj fazi, trombocitopenija, povećani ukupni proteini, povećana urea, kreatinin…U najtežim slučajevima može doći i do znatnogumanjenja sposobnosti stvaranja krvnih ćelija od koštane srži, što pak može dovesti ido leukopenije i neregenerativne anemije.
Najdelotvorniji način da vaš pas ostane zdrav svakako je prevencija. Oni bi trebaloda budu tretirani protiv krpelja pre početka sezone rizika, optimalno od kraja februara ili početkom marta, ali i tokom cele sezone. Tretiranje pasa bi se trebalo ponavljati u svom razdoblju rizika, sve do kraja semptembra, pa čak i novembra.
Nakon svake šetnje bi trebalo makar ovlaš pregledati psa, a posebno ako ste bili u područjima u koje ne idete tako često, tipa izletišta, putovanja, šume…Naročito obratite pažnju na prepone, pazuh, glavu i grudni koš, jer krpelji prosto obožavaju da se zavlače u te rejone.
Ukoliko ga primetite, odmah ga izvadite, što pažljivije, kako ne biste ostavili glavu u koži svog psa. To činite isključivo pincetama, nipošto ne stavljajte nikakve alkohole niti tečnosti kako biste omamili krpelja jer će se samo ispovraćati i tako sasvim sigurno ubaciti parazita u telo ljubimca.
Različite vrste erlihija se prenose različitim tipovima krpelja. Uglavnom je reč o ove dve vrste:
U veterinarskim stanicama se uspostavlja dijagnoza uz pomoć određenih testova. Najpouzdaniji su: