U svetu tumora ne mora sve biti crno i beznadežno. Često je reč o benignim izraslinama, a ukoliko je reč o zloćudnim tumorima – vreme je ključno, pa pratite svog ljubimca i odvedite ga veterinaru posle prve uočene promene.

Tekst: dr vet. med. Klara Ćurčin iz veterinarske ambulante „Intervet” za magazine “Pas”; Foto: Shutterstock

Neki tvrde da smo različiti, neki tvrde da smo isti. Možda su jedni u pravu, a možda drugi. Ali da obolevamo od istih bolesti, to niko ne može da porekne. Štaviše, često se dogodi da vlasnik i ljubimac imaju isti zdravstveni problem.

Veterinarska onkologija

Kako u ljudskoj rasi, tako i kod pasa, sve su češća maligna oboljenja. S napretkom nauke, i veterinarska onkologija drži korak. Samim tim su i preventiva i dijagnostika, pa čak i terapija, dosta uznapredovale. Jedina mana je, nažalost, materijalna strana. Većina postupaka predstavlja veliko opterećenje za kućni budžet, a tu posebno mislimo na lekove ili postupke koji nisu dostupni u našoj zemlji.

Moderno vreme donosi, uz svoje pozitivne aspekte, i negativne strane prouzrokovane nesavesnim uzgojem, upotrebom GM hrane i preterane količine hemije (herbicidi, pesticidi, dezinficijensi, aditivi). Jedna od negativnih posledica su i maligna oboljenja kod pasa. Ali čak i u svetu tumora – nije sve tako crno.

Benigni tumori

Najčešće benigne tumorozne izrasline su lipom i papilom, tj. papilomatoza.

Lipom je zapravo „dobroćudna debelica“. Često se javlja kod različitih rasa, gotovo kod svih, kao i kod mešanaca. Najčešće se oseća kao relativno mekana masa u potkožju koja se lako može pomerati tamo-vamo i pri tome je bezbolna. Može biti raznih veličina, i u većini slučajeva ne predstavlja zdravstveni problem. Kada se napipa bilo kakva izraslina, predlog je da se uradi uzorkovanje iz promene, za početak tzv. FNA uzorak (fine needle aspiration) i da se pošalje u patohistološku laboratoriju na analizu. Samo uzorkovanje ne predstavlja neku komplikovanu proceduru, čak nije ni bolno i relativno se brzo može obaviti. Tretman ovakve izrasline je hirurški, i preporučuje se da se uradi otklanjanje u slučaju da ometa normalno funkcionisanje jedinke, a ako jedinka nema nikakve smetnje – otklanjanje izrasline može se odložiti i do bliske budućnosti i zatim se odraditi uz još neku kraću intervenciju, npr. skidanje zubnog kamenca.

Papilomatoza ili papilomi takođe su benigne tumorozne izrasline prozrokovane virusom (Papillomavirus). Obično se javljaju kod mladih jedinki, starih do godinu, sa slabim imunitetom. Bolest predstavlja nekomforni problem. Obično se javlja na sluzokoži usta (usne, jezik, nepce, desni) u vidu karfiolastih tvrdih izraslina. Često prozrokuje smanjenu mogućnost uzimanja hrane, žvakanja i gutanja ako se pojavljuju u većem broju. U slučaju manjeg broja izraslina, javlja se samo neprijatan zadah, pojačano lučenje pljuvačke i smanjen apetit. U slučaju da pravi mehaničku prepreku za disanje ili unos hrane, preporučuje se hirurško otklanjanje, ali u većini slučajeva spontano nestane posle dve do četiri sedmice uz pojačanu ishranu, u smislu kvaliteta, i uz održavanje oralne higijene. U našoj sredini ova vrsta tumora je česta, obično se javlja u proleće. Izvor su zaraženi psi, inkubacija traje do mesec dana, a prenosi se direktnim kontaktom, a pasivno preko npr. igračaka za pse.

Zloćudni tumori

Jedan od čestih zloćudnih tumora je osteosarkom. Najčešće se javlja kod velikih i gigantskih rasa, npr. danska doga, hrt, veliki šnaucer, doberman. U većini slučajeva javlja se na kostima ekstremiteta. Obično se dijagnostikuje posle žalbe vlasnika da pas šepa. Zato kod velikih rasa šepanje ne treba uzeti olako. Ako od uobičajenog tretmana ne prestane šepanje, ne bi trebalo odugovlačiti sa dijagnostikom, jer je u ovom slučaju vreme dragoceno i može spasti život. Osnovna dijagnostika je RTG snimanje ekstremiteta. Preporuka je da se uradi i biopsija promenjenog dela kosti, kao i regionalnog limfnog čvora. Lek je ovde hirurška intervencija u vidu amputacije napadnute noge pa zatim i hemoterapija. Amputacija može da se izbegne u retkim situacijama, kada se primeti na vreme i ako nema metastaziranja, i mora da se nalazi na određenom mestu kako bi se pokušalo lečenje nadomeštanjem kosti graftom.

Hemangiosarkom je tumor krvnih sudova, najčešće se javlja u slezini pasa, ali može da se nađe u srcu ili u koži. Jedna od primarnih dijagnostičkih metoda je ultrazvučni pregled. Ako se nađe u slezini ili u koži – hirurška intervencija je obavezna. Preporuka je i patohistološka analiza uzorka, jer je dalja terapija hemoterapija zbog čestog metastaziranja u distalnim delovima tela. Obično se javlja kod velikih rasa npr. kod rotvajlera, nemačkog ovčara, zlatnog retrivera.

Melanom je maligni tumor pigmentiranih ćelija kože. Tipično za ovaj tumor je da je obično tamnobraon ili crne boje. Agresivnost ove vrste tumora određuje lokacija. Na sluzokoži usta i na prstima je izrazito agresivan. Prst je obično dosta otečen, veoma bolan. Ako se detektuje promena na prstu, preporučuje se njegova hitna amputacija. Hitnost iziskuje izrazito brzo metastaziranje u regionalni limfni čvor, a odatle dalje u unutrašnje organe, najčešće u pluća i jetru. Lečenje se izvodi u vidu kombinacije hirurgije, zračenja i imunoterapije. Hemoterapija u slučaju melanoma kod pasa je neefektivna.

Brinite o svom ljubimcu

Naravno, ovo je samo deo tumoroznih oboljenja kod pasa, onih najčešćih. Naša preporuka je uvek da vodite brigu o svom ljubimcu. Pregledajte ga dok se mazite, možda opipate nešto. Tokom šetnje, zagledajte se u svog psa i gledajte da li ponekad šepa. Ako primetite bilo šta što odstupa od normalnog, obratite se veterinaru odmah. Vreme ne leči tumore. Možda to što ste primetili nije ništa strašno, ali šta ako jeste? Ako dođete na vreme, možda tumor može da se izleči, ili makar da se smanji šteta.