Prvih godinu dana (period kada je vaša maca tek mače) najvažnija je faza života mačke i trebalo bi joj posvetiti naročitu pažnju, pogotovo u pogledu ishrane.

Za magazin MAČKA dr vet. med. Tamara Stanojević za magazin “Mačka” 

Faza rasta i razvoja celokupnog organizma i izgradnje odnosa prema okruženju traje prvih 12 meseci života svake mačke.

Kako se hrani mače

Za pravilno i uspešno odvijanje ove faze potrebna je odgovarajuća ishrana. Njeno menjanje i prilagođavanje različitim potrebama mačeta se odvija kroz tri perioda:

– od rođenja do četvrte nedelje života: mače se hrani samo majčinim mlekom;

– od treće/četvrte do šeste/osme nedelje: mače prelazi na druge vrste hrane (vlažna i poluvlažna hrana), tako da je ishrana kombinovana s majčinim mlekom;

– posle šeste/osme nedelje: mače prestaje da sisa, hrani se vlažnom i čvrstom hranom.

Majčino mleko i mače

Mačići se isključivo mlekom hrane prve četiri nedelje od rođenja. Tokom prva dva do tri dana hrane se kolostrumom, prvim majčinim mlekom, koje im obezbeđuje pasivni imunitet i specifičnu ishranu.

Kolostrum sadrži antitela majke i bioaktivne supstance, što predstavlja prvu odbranu organizma mačeta, s obzirom na to da je njegov imunološki sistem nezreo, sa samo oko 20 odsto pasivno unetih antitela majke tokom graviditeta.

Sluzokoža creva mačeta u prvih 24 do 36 sati po rođenju može da apsorbuje velike molekule imunološki važnih supstanci, a zatim se mogućnost apsorpcije ovako velikih molekula blokira.

Zato je veoma važno da mače u prva 24 sata što više sisa radi uspostavljanja pravilne cirkulacije, za koju je neophodna specifična hrana, odnosno kolostrum, koji sadrži visok procenat proteina, gvožđa, kalcijuma i dosta masti.

Tri dana posle rađanja mačića, mačka luči zrelo mleko čiji sastav prati promene u potrebama mačića za rast i razvoj, odnosno menja se sve do sedme ili osme nedelje, kada mačići prestaju da sisaju. U ovom periodu, za pravilnu ishranu mačića veoma je važna pravilna i kvalitetna ishrana i mame mace.

Kombinovana ishrana mačića

Tokom treće i četvrte nedelje, crevni trakt mačeta već su počele da naseljavaju bakterije neophodne za pravilno varenje hrane. Takođe, mače tada počinje da istražuje okolinu i majčino mleko više ne može da zadovolji njegove nutritivne potrebe.

Tada mama mačka počinje sa “uvođenjem” druge hrane – uglavnom u vlažnom ili poluvlažnom obliku.Vlasnik mačke se mora uključiti na isti način kao mama mačka – izborom odgovarajuće hrane za mačiće. Izbor može biti:

Komercijalna hrana namenjena mačićima u razvoju i mačkama u periodu graviditeta i laktacije

Ovakvu hranu mačka bi tada već trebalo da jede tako da joj se mačići mogu pridružiti pri obroku. Ako se mačićima nudi suva hrana u vidu granula, potrebno je preliti je s malo tople vode. Majci treba da se daje visokokvalitetna hrana za mačiće (kvalitetni sastojci – animalni proteini u odgovarajućoj količini), te nju možemo ponuditi i mačićima prilikom uvođenja čvrste hrane.

Sirova ili kuvana hrana za mačku

Prema odgovarajućem receptu u kući pripremljena hrana, odnosno sirova ili kuvana hrana. Ovakav vid ishrane, koliko god da je odgovarajući, trebalo bi da strogo kontroliše veterinar, pre svega zbog mogućeg deficita nekih minerala (kalcijum), viška drugih kao i neuravnoteženog unosa vitamina.

Mačićima bi trebalo nekoliko puta u toku dana ponuditi hranu u plitkom tanjiriću, a do šeste nedelje trebalo bi povećavati obimnost i broj obroka u odnosu na broj mlečnih obroka (sisanje), što će i majka prirodno korigovati. U istom periodu mačićima treba nuditi svežu vodu u posebnim činijama.

Čvrsta hrana za mačiće

Između sedme i devete nedelje mačići najčešće odlaze u novu porodicu. Tada su već naviknuti na poluvlažnu i čvrstu hranu i nije im više potrebno majčino mleko kao izvor hranljivih materija.

Mačići bi tokom ovog perioda trebalo da imaju kompletnu i uravnoteženu ishranu, uz korišćenje hrane koja je specijalno namenjena za mačiće do godinu dana, zbog njihovih drugačijih nutritivnih potreba u odnosu na odrasle mačke.

Osnovne specifičnosti su: veća količina unetih proteina, veća količina kalcijuma i u skladu s tim – veća energetska vrednost hrane. Mačićima su za razvoj, rast i održavanje telesnih tkiva potrebne veće količine proteina, pre svega životinjskog porekla, nego odraslim mačkama.

Osim mogućnosti da se hrane po svojoj volji, što je dobro rešenje za prvih šest meseci života mačića, njima se može ponuditi tri do pet manjih obroka dnevno. Odluku o rasporedu obroka i načinu ishrane trebalo bi donositi, pa i menjati u skladu s načinom života mačeta, njegovim temperamentom, aktivnostima, sterilizacijom.

Vlažna i suva hrana za mačiće

Ako se vlasnik opredeli za industrijsku hranu, predlog dnevnog rasporeda obroka može biti:

* Kvalitetna vlažna hrana: 1–3 obroka, naročito u prvim mesecima, jer sadrži manje ugljenih hidrata od suve hrane i ima prihvatljiviju teksturu.

* Suva hrana, granule: 1–2 obroka. Nekim mačićima je potrebno potapati granule u toplu vodu u prva tri meseca, jer im je teško da svojim zubićima savladaju tvrde granule.

Da li mače napreduje?

Mače je po rođenju teško oko 80 do 110 grama, a do 6. meseca napreduje 50–100 grama nedeljno. Kontrolisanje izgleda i merenje mačeta pružaju mogućnost korigovanja količine hrane, bilo da je mače previše mršavo ili gojazno.

Navikavanje mačića na različitu hranu

Potrebno je biti pažljiv i strpljiv u planiranju i serviranju hrane mačetu. S vremena na vreme trebalo bi mu ponuditi novi ukus ili novu teksturu već poznate hrane, a ako odbije, posle izvesnog vremena mu je ponovo ponudite. Ne menjanje prečesto hranu, jer to može prouzrokovati probleme s varenjem.

Greške u ishrani 

Novopečeni vlasnici najčešće prave sledeće greške:

Neodgovarajuća hrana – mačetu treba davati hranu koja odgovara njegovom uzrastu. Mleko je namirnica kojom se često hrane mačići, a to ne treba činiti. Mačićima je potrebno samo majčino mleko, kravlje može izazvati različite zdravstvene probleme (retku stolicu), a moguć je i razvoj alergija.

Pogrešan način ishrane – nedovoljno upoznavanje s različitim ukusima i teksturama hrane može u starijem uzrastu dovesti do razvoja neofobije: odbijanja “nove” hrane, što se može dogoditi i ako se hrana prečesto menja.

Previše hrane – preveliki unos kalorija je put u gojaznost i niz hroničnih bolesti povezanih s prekomernom težinom.

Odrasla mlada mačka

Između devetog i dvanaestog meseca mače postaje odrasla mlada mačka. To je period kada bi njenu ishranu trebalo menjati i postepeno uvoditi hranu koja zadovoljava nutritivne potrebe odrasle mačke. U ovom periodu mačke su već sterilisane ili se sterilišu pa ishranu treba prilagoditi i ovoj promeni u organizmu – smanjivati količinu hrane ili im davati hranu za sterilisane mačke, jer sterilizacija potencijalno može dovesti do povećanje telesne težine.

Energetske potrebe mačeta u razvoju