Veterinar će psu obolelom od dijabetesa odrediti vrstu i način ishrane, kako zbog održavanja nivoa glukoze pod kontrolom, tako i zbog telesne težine, koja kod pasa dijabetičara može biti iznad ili dosta ispod poželjne

Tekst: dr vet. med. Tamara Stanojević za magazin „Pas“, Foto: Shutterstock

Pas pije mnogo vode, mokri više nego ranije, pojavila se katarakta, usporen je, letargičan, mršavi, ima dijareju, povraća… Ovi simptomi, uz određene dijagnostičke analize, mogu biti signali šećerne bolesti kod psa ‒ diabetes mellitus-a. Najveći broj pasa obolelih od ove bolesti u momentu dijagnostikovanja ima takozvani insulin-zavisni dijabetes. To znači da ovi psi imaju stalni nedostatak insulina i neophodno je nadoknaditi ga kako bi nivo glukoze u organizmu bio pod kontrolom. Ova celoživotna, hronična bolest nosi sa sobom rizik od hroničnih komplikacija drugih organa i organskih sistema, tako da su konstantna terapija i kontrola glikemije veoma bitne za kvalitet života obolelog psa.

Nutritivni tretman

Psima sa dijabetesom trebalo bi pojedinačno odrediti vrstu i način ishrane. Pas sa dijabetesom pod kontrolom i onaj sa nestabilizovanim stanjem umnogome se razlikuju u nutritivnim potrebama. Međutim, i jednom i drugom psu trebalo bi obezbediti uravnotežen i potpun obrok koji će održati njihovu telesnu kondiciju u optimalnom stanju.

Hrana mora biti ukusna kako bi pas uneo sve potrebne hranljive materije. Dnevni raspored obroka, kao i sastav svakog od njih trebalo bi da budu isti, odnosno što ujednačeniji i u skladu sa rutinom davanja insulina. Jednom rečju, rutina je veoma važna kod održavanja zdravstvenog stanja pasa sa dijabetesom.

Najčešće se ne preporučuje promena uobičajenih obroka sve dok se ne uspostavi dijagnoza i ne stabilizuje stanje, osim u slučaju dodatnog oboljenja koje to zahteva (pankreatitis). Kako bismo psu sa dijabetičnim statusom pružili odgovarajuću ishranu, moramo uzeti u obzir tip hrane i njen sastav, vlažnost, energetski sadržaj, kao i postojanje drugih bolesti. Obrok može biti u formi vlažne (konzervirane) hrane, suve ili vlažne kuvane hrane. Poluvlažna hrana i poslastice nisu poželjna hrana za pse sa dijabetesom. Oni sadrže veću količinu prostih šećera, što izaziva povećanu potrebu za insulinom neposredno posle obroka.

Kontrola telesne težine

Telesna težina kod pasa sa dijabetesom može biti iznad ili dosta ispod poželjne, i veoma često nije u skladu s njihovim apetitom. Tada bi trebalo obratiti pažnju na moguće zdravstvene probleme drugih organa (tiroidne žlezde, hipofize ili nadbubrežne žlezde). Češći slučaj je povećana težina, pa u sklopu lečenja moramo delovati u smislu njenog smanjenja. Kada se uspostavi dijagnoza, uz terapiju bi trebalo napraviti i protokol hranjenja koji podrazumeva smanjenje telesne težine. Obrok bi trebalo da sadrži umereno povećan sadržaj vlakana, složenih ugljenih hidrata i redukovan unos masti ‒ što je inače preporučeno i za ljubimce dijabetičare. Kod pasa koji su smanjili težinu primećena je bolja reakcija na insulin i popravila im se tolerancija na glukozu. Kao rezultat toga, smanjila se i potreba za insulinom, pa je bilo potrebno prilagoditi njegovu dnevnu dozu. I drugi nalazi i iskustva govore da je uspostavljanje idealne telesne kondicije kod gojaznih pasa najefikasniji način postizanja bolje kontrole glikemije.

Sastav obroka

Voda – uvek je važan deo obroka, a kod obolelih pasa je zbog dodatnog gubitka tečnosti veoma važno da sveža voda bude stalno dostupna.

Ugljeni hidrati – u ishrani pasa obolelih od šećerne bolesti se preporučuju, ali pre svega složeni ugljeni hidrati, a najčešće je to skrob. Oni neće, kao prosti šećeri, izazvati drastičan skok glukoze u krvi i veću potrebu za insulinom. Nisu ni svi složeni ugljeni hidrati pogodni. Obrok sa pirinčem, kao i s brašnom žitarica, ima veći uticaj na potrebu za insulinom posle jela nego obrok koji sadrži sirak ili ječam, a umesto brašna celo zrno žitarica. Koja je to ukupna količina ugljenih hidrata potrebna u obroku, još je uvek na nivou dileme i ispitivanja, i smatra se da može varirati u zavisnosti od ostalih sastojaka obroka, ali pre svega od izvora samih ugljenih hidrata.

Masti – dijabetes je vezan i za poremećaj metabolizma masti u organizmu, tako da se osim povećane koncentracije masti u krvi mogu registrovati i promene na krvnim sudovima, jetri i pankreasu. Zato se uglavnom preporučuje ograničen unos masti. Ishrana s nižim procentom masti smanjenjuje rizik od pankreatitisa, postiže se bolja kontrola posledica hiperlipidemije i neophodno smanjenje energetskog unosa kod gojaznih pasa. Eventualno viši procenat masti može biti koristan za izrazito mršave dijabetične pse.

Proteini – dijabetične pse trebalo bi hraniti visokokvalitetnim proteinima u količinama koje zadovoljavaju njihove dnevne potrebe. Nešto veća količina proteina je važna u obroku kod pasa kod kojih dijabetes nije pod kontrolom, jer se kod njih može registrovati gubitak aminokiselina preko urina i gubitak mišićne mase.

Dijetalna vlakna – uloga vlakana je da usporavaju digestiju i apsorpciju dijetalnih ugljenih hidrata i smatra se da tako smanjuju insulinski maksimum nakon obroka. Dijetalna vlakna delimo u dve grupe: rastvorljiva i nerastvorljiva vlakna.

Rastvorljiva vlakna: pektini, FOS (fruktooligosaharidi), hemiceluloza, gumarabika – imaju veliki kapacitet vezivanja vode, usporavaju pražnjenje želuca, usporavaju brzinu apsorpcije u tankom crevu, a crevna mikroflora ih može fermentisati. Posledica njihovog većeg prisustva u hrani može biti mekša stolica, pa čak i dijareja, što znači smanjena apsorpcija hranljivih materija.

Nerastvorljiva vlakna: celuloza, lignin, hemiceluloza (većina) – u manjoj meri vezuju vodu, smanjuju gastrointestinalni tranzit i manje su podložni fermentaciji od strane crevne mikroflore.

Na osnovu različitih studija ne može se dati striktan zaključak o prednostima višeg procenta dijetalnih vlakana u hrani namenjenoj dijabetičnim psima. Kod pasa sa stabilnom bolešću, kontrolisana aplikacija odgovarajućih količina insulina uz mešavinu rastvorljivih i nerastvorljivih vlakana u visokom procentu, u kombinaciji sa niskim procentom ugljenih hidrata, nije dala znatno bolje rezultate parametara koji pokazuju kontrolu glikemije, u poređenju sa komercijalnom hranom za odrasle pse sa uobičajenim nivoom vlakana i niskim udelom skroba.

Upotreba rastvorljivih vlakana može biti efikasna u odlaganju pražnjenja želuca i usporavanju apsorpcije glukoze u crevima. Međutim, psi ne podnose velike količine rastvorljivih vlakana i ona mogu izazvati mekšu stolicu i dijareju. Trenutno, najbolje rešenje je mešavina vlakana koja deluju na skraćivanje vremena pražnjenja želuca, modulaciju apsorpcije glukoze i ublažavanje postprandijalne glikemije. Ovakve mešavine vlakana se mogu naći u komercijalnim veterinarskim dijetama namenjenim psima sa dijabetesom kao i u specifičnim suplementima. Oni uglavnom sadrže psilijum, gumarabiku, pulpu repe, soju, ovas i pšenične mekinje. Na dodavanje dijetalnih vlakana u ishranu trebalo bi gledati kao na alat koji će doprineti smanjenju telesne težine, snižavanju holesterola u krvi i usporavanju apsorpcije glukoze, neće rešiti problem, ali je važan deo plana za održavanje što boljeg zdravstvenog stanja psa.

Specifični dodaci

Hrom – u ljudskoj medicini je još sredinom prošlog veka zaključeno da je hrom esencijalni element za metabolizam glukoze. Primećeno je da postoji veza između prisutnosti biološki aktivnog cinka i pojave dijabetesa kod odraslih ljudi, a i pozitivan efekat suplementacije kod ljudi, pa zatim i u studijama rađenim na svinjama i kozama. To je dovelo do primene suplementacija i na kućne ljubimce. Istraživanje o uticaju oralne suplementacije hroma na toleranciju glukoze kod zdravih pasa u nekoliko sprovedenih studija nije dalo striktno pozitivne ili negativne rezultate. Međutim, prema studiji sprovedenoj na 24 bigla podeljena u tri grupe u spram količine dodatog hroma, pokazala je slične rezultate kao i kod ljudi. Psi kojima je dodat hrom imali su tokom prvih pola sata posle obroka nešto niži nivo insulina od kontrolne grupe. Na osnovu svih nalaza zaključeno je da suplementacija hromom povećava osetljivost ćelija na efekat insulina, što se smatra njegovim pozitivnim delovanjem.

L-karnitin – uloga L-karnitina u metabolizmu masti, u smislu njihovog korišćenja kao izvora energije, omogućava i pozitivan efekat na zdravstveno stanje pasa sa dijabetesom. Psi kod kojih nije uspostavljena dobra kontrola nad glikemijom gube na mišićnoj masi, kao i stariji psi sa dijabetesom koji inače u tom dobu gube na muskulaturi. Suplementacija L-karnitina pomaže u održavanju misićne telesne strukture.

Savet +

Bundeva je dobar izvor vlakana, ali se mora strpljivo i pažljivo dozirati, i tokom dužeg vremena se može primetiti pozitivan efekat na telesnu težinu i nivo glukoze u krvi.

Kuvana hrana

Kuvana hrana može biti izbor za psa obolelog od šećerne bolesti. Vlasnik psa kome je dijagnostikovan dijabetes može uz konsultaciju s veterinarom da se odluči za ishranu kuvanim obrokom. Veterinar će prema individualnim potrebama psa odrediti sastav obroka, kombinaciju sastojaka i udeo hranljivih materija.

*Primer obroka prema dr Patriku Ngajenu (Nacionalna škola veterine Nant)

sastojci	gram
Ćuretina – belo meso bez kože	280
Mladi polumasni sir	330
Ovsene pahuljice	250
Šargarepa (kuvana, usitnjena)	60
Pšenične mekinje	60
Pektin Ulje uljane repice Mineralno-vitaminski preparat	10 10              10
sastojci	% u suvoj  materiji	G/1.000 kcal
Proteini	34	91
Masti	11	28
Ugljeni hidrati	38	102
Vlakna	14	38
45% suve materije i 55%vlage

*Za psa težine 20 kilograma potrebno je 730 grama ovako kuvanog obroka

Podsetnik za vlasnike pasa obolelih od šećerne bolesti

Ugljenohidratni obrok sa povećanim unosom vlakana trebalo bi da sadrži, u suvoj materiji:

• Ugljeni hidrati – maksimalan udeo 55%; izbegavati proste šećere;
• Ukupna vlakna – od 7 do 18%;
• Masti – manje od 25%; niži procenat kod gojaznih pasa;
• Proteini – od 15 do 35%; u slučaju bubrežne insuficijencije, nivo proteina trebalo bi da bude minimalan;
• Tip hrane – izbegavati poluvlažnu hranu i industrijske poslastice;
• Ritam obroka trebalo bi da bude prilagođen aplikaciji insulina – neposredno posle nje;
• Dodavanje odgovarajućih suplemenata uz dogovor sa veterinarom;
• Praćenje telesnog izgleda psa – naročito obratiti pažnju da li mršavi;
• Redovna veterinarska kontrola – prilagođavanje doze insulina i eventualno ishrane.