Hronični zastoj u radu bubrega

Hronična bubrežna insuficijencija je progresivna bolest koju karakteriše gubitak osnovne funkcije bubrega i samim tim razvoj kliničkih simptoma koji su posledica smanjene regulatorne i ekskretorne funkcije bubrega

Za magazin “Pas” piše dr vet. med. Tamara Stanojević

Bubrežna insuficijencija je bolest koja se dijagnostikuje uglavnom u starijem dobu, dve trećine pacijenata koji boluju od bubrežne insuficijencije starije su od 10 godina. Tada su iscrpljeni kompenzatorni mehanizmi u funkcionisanju bubrega i već je došlo do znatnijeg gubitka bubrežnog tkiva.

Simptomi

Kada se pojave prvi simptomi bubrežnog zastoja, obično je izgubljeno već 70–85% bubrežnog kapaciteta. Prvi simptomi su obično pojačano uriniranje i unošenje vode. Razlog je smanjena mogućnost koncentrovanja mokraće u bubrezima, pa samim tim i češće uriniranje. Neki psi čak počinju da gube kontrolu u smislu uriniranja u stanu, a ne napolju kao što su to inače radili. Zbog pojačanog uriniranja i gubitka tečnosti na taj način, pas će povećanim unošenjem vode pokušavati da nadoknadi i uravnoteži manjak tečnosti u organizmu.

Simptomi koje vlasnik takođe može registrovati su smanjenje apetita, telesne težine, pa čak i anoreksija, depresivno stanje, zatim povraćanje i hronični prolivi. Sama sumnja, odnosno pojava nekog od ovih simptoma, treba da podstakne vlasnika psa da se konsultuje sa veterinarom, odnosno da odvede psa na detaljan pregled.

Korigovanje ishrane

Bolest jeste progresivna, ali je vrlo značajno da se što pre otkrije, u što ranijoj fazi. Tada je moguće odgovarajućom terapijom i ishranom usporiti razvoj bolesti i delovati na pojavu simptoma koji sa razvojem bolesti postaju sve ozbiljniji i kompleksiji.

Promena ishrane uglavnom se zasniva na korekciji nivoa proteina, fosfora, masnih kiselina, kao i nutrijenata koji utiču na acido-baznu ravnotežu.

Ključni nutritivni faktori

Voda

Povećan gubitak tečnosti zbog poremećene filtracije kroz bubrežno tkivo zahteva stalno obraćanje pažnje na unos tečnosti kako ne bi došlo do dehidratacije organizma. To znači stalno dostupnu svežu vodu i razmatranje vlažne hrane kao forme kojom se takođe nadoknađuje tečnost.

Usklađivanje količine proteina

Određivanje količine proteina u ishrani, odnosno odgovor na pitanje da li je potrebna restrikcija proteina u obroku ili ne, zavisi od stadijuma bolesti i ispoljenih simptoma, što će veterinar koji leči i prati psa definisati. Proteini u ishrani ne uzrokuju bubrežne probleme, kako se ranije smatralo, i ne uzrokuju propadanje bubrežnog tkiva. Njihova količina utiče na nakupljanje azotnih jedinjenja u krvi, odnosno na nivo uremije, i samim tim na komplikovanje ostalih stanja izazvanih uremijom. Izrazita restrikcija proteina, kao ni vrlo visok procenat proteina u obroku nisu poželjni, ali nešto manji procenat proteina u hrani pasa sa nižim stepenom razvoja bolesti može biti zadovoljavajući za održavanje mišićne mase i obavljanje ostalih funkcija u kojima su proteini primarne komponente. Kod težih stadijuma bolesti već mora doći i do dodatnog smanjenja procenta proteina u ishrani. U svakom slučaju, bez obzira na količinu proteina, oni moraju biti visokosvarljivi, kvalitetni – visoke biološke vrednosti: poreklom od jaja, mišićnog tkiva i eventualno mlečnih proizvoda.

Fosfor

Cilj modifikovane ishrane treba da bude normalizacija koncentracije fosfora u krvotoku. Smanjeni unos fosfora je vrlo bitan zbog njegovog zadržavanja u organizmu i povećane koncentracije u krvotoku, sa posledičnim hiperparatireoidizmom i produbljivanjem bolesti.

Masti

Masti su izvor energije koji se kod pasa sa bubrežnim problemima mora vrlo pažljivo nadoknaditi, jer su to pacijenti koji gube na telesnoj masi i s vremenom sve više mršave. Druga je uloga omega tri masnih kiselina, koje imaju pozitivan efekat na povećano izlučivanje proteina, preveniraju povišen pritisak i mogućnost zapaljenja u okviru bubrežnog tkiva.

Natrijum

Količinu natrijuma u obroku treba smanjiti. Brojne studije u kojima su ispitivani efekti hranljivih sastojaka na zdravstveno stanje pasa sa dijagnozom hroničnog oboljenja bubrega između ostalog su pokazale da ishrana s nižim procentom natrijuma ima za posledicu duži životni vek ovih pasa.

Modifikovana ishrana

Cilj lečenja kod hroničnog zastoja u radu bubrega je kontrola kliničkih znakova uremije, smanjenje efekata poremećaja ravnoteže telesnih tečnosti i ravnoteže elektrolita, kao i usporavanje napredovanja bolesti.

Modifikacija ishrane treba da ima za cilj:kontrolu nakupljanja produkata metabolizma proteina u krvi, a istovremeno obezbeđivanje dovoljne količine proteina za potrebe održavanja organizma;

obezbeđivanje dovoljnog kalorijskog unosa iz neproteinskih izvora kako bi se predupredio gubitak mase;

usklađivanje unosa minerala: fosfora, natrijuma i kalijuma;

kontrola unosa vitamina B grupe, vitamina C i vitamina D.

Zato je promena ishrane presudna komponenta upravljanja zdravstvenim stanjem pacijenata sa hroničnom bubrežnom insuficijencijom. Prilikom formiranja terapijskog programa ishrane, bitno je uzeti u obzir ključne nutritivne faktore, a zatim obratiti pažnju na individualne potrebe psa i odgovor njegovog organizma kako bi se došlo do optimalnog terapijskog režima.

Uspeh i efekat dijetetske hrane namenjene lečenju bolesti bubrega zavise ne samo od dobro formulisanog obroka nego i od dobre komunikacije i saradnje vlasnika i veterinara koji rešava problem bolesnih bubrega ostarelog ljubimca.

Kontrolisanje bolesti

Kontrolisanje bolesti specijalno prilagođenom ishranom igra ključnu ulogu u postizanju cilja lečenja: usporavanja bolesti i poboljšanja kvaliteta života. Uz različite dostupne terapije i tretmane za ovu bolest, kao najefikasnija se pokazala dijetetska hrana namenjena bubrežnom deficitu. Veći broj studija rađenih 2002–2009. godine pokazao je da specifična dijetetska hrana zaista produžava vreme preživljavanja i poboljšava kvalitet života pasa sa hroničnom bubrežnom insuficijencijom.

Komercijalna ishrana

Komercijalno dostupne veterinarske dijetetske hrane za pse sa hroničnim oboljenjem bubrega formulišu se imajući u vidu učešće i delovanje ključnih nutritivnih faktora. U poređenju sa uobičajenom hranom koju je pas jeo kao zdrava jedinka, odgovarajuće formulisana veterinarska terapijska hrana za pse sa hroničnim oboljenjem bubrega obično sadrži manje proteina, fosfora i natrijuma, a povećan procenat masti, omega tri masnih kiselina. Naravno, mora se pratiti efekat terapeutski uvedene hrane i ona se mora prilagođavati pojedinačnim potrebama psa pacijenta.

Domaća hrana za psa sa hroničnim oboljenjem bubrega

Dijetalna hrana može biti i domaće proizvodnje, pripremljena kod kuće, ali prema receptu koji veterinar odobri. Takav recept prati zadate odnose hranljivih sastojaka za ishranu obolelog psa.

U pripremi obroka koriste se kao izvor:proteina, a sa dobrim odnosom masti i fosfora: mlevena govedina, škembići, pačetina, pileći batak i karabatak, bela riba i belanca;

masti: kokosovo ulje, riblje ulje;

vlakana: grašak, kelj (veoma dobar izvor vitamina), brokoli…;

ugljenih hidrata: batat, bundeva, šargarepa i jabuka. Treba ih skuvati, a vodu baciti jer sadrži fosfor otpušten tokom kuvanja;

složenih ugljenih hidrata: beli pirinač, ječam. Rafinisana zrna imaju manje fosfora, pa se zato koriste u ovim dijetama.

Uz recept za kućnu pripremu obroka veterinar treba da doda i odgovarajuće suplemente. To su uglavnom B kompleks, vitamini C i E i kalcijum.

Kontrola

Posle uspostavljanja terapije i uvođenja odgovarajuće ishrane, neophodno je da se redovno (prema proceni veterinara) vrši kontrola telesne težine, telesnog skora i krvnih parametara kako bi se pratio razvoj bolesti.

Nažalost, sa protokom vremena, i ulaskom bolesti u III i IV stadijum, pas često počinje da mršavi bez obzira na prilagođavanje količine hrane. Osim povećanog gubitka muskulature javlja se i gubitak apetita. Nakon ispitivanja uzroka smanjenog apetita, a oni mogu biti mnogobrojni kod ovako komplikovanog stanja, veterinar će propisati odgovarajuću terapiju za rešavanje uzroka, ali i za povećanje apetita. Ponekad se pribegava i promeni ishrane, u smislu da je korisno sve što pomaže da se poveća apetit, kao i da se koliko-toliko održi telesna težina. Zbog toga kao dodatak se može uvesti kod kuće pripremljeni obrok ili neka izuzetno privlačna i kvalitetna komercijalna hrana za pse. To jeste hrana sa većim procentom proteina, što je izbegavano tokom najvećeg dela lečenja, ali ako je pas izrazito mršav, anoreksičan, ponekad ovakvi dodaci redovnoj dijetalnoj hrani mogu biti jedina pomoć da on ne izgubi jos više telesne mase.

Pas:

Mačka: