Preusmerena agresija je verovatno najopasnija vrsta agresije mačaka, a poznavanje osnovnih položaja tela i značenja mogu pomoći vlasnicima da se efikasnije nose sa problemima mačke

Za magazin MAČKA piše dr vet. med. Vladimir Terzin

Ako imate mačku kao kućnog ljubimca morate biti svesni da posedujete jednog od najsavršenijih predatora koga je priroda stvorila. Elastčnost, lukavost, snaga, noćni vid, sposobnost planiranja i strpljivost čine vašu mačku apsolutno savršenim lovcem. Iako se agresija mačaka ponekad shvata manje ozbiljno od agresije pasa – možda zato što su mačke manje i ne progone ljude da ih ugrizu – agresivne mačke mogu biti ozbiljna pretnja. Imaju pet potencijalnih oružja (zube i sve četiri šape sa kandžama) u poređenju sa jedinim oružjem pasa – njegovim ustima. Mačke mogu da grizu i nanose teške razderotine koje su bolne i lako se inficiraju.  Imati kod kuće agresivne mačke može biti rizično i one mogu predstavljati stvarnu opasnost za porodicu, druge ljubimce u kući i posetioce.

Šta je agresija

Agresija je preteće ili štetno ponašanje usmereno na osobu, drugu mačku ili druge životinje. Praktično sve divlje životinje pokazuju agresiju da čuvaju svoje teritorije, brane svoje potomstvo i štite se ako budu napadnute. Agresija se odnosi na širok spektar složenih ponašanja koja se javljaju iz različitih razloga pod različitim okolnostima. Razumevanje onoga što mačke komuniciraju jezikom svog tela od suštinske je važnosti za roditelje mačaka. Omogućava im da tačnije “čitaju” svoje mačke i razumeju njihova osećanja i motivaciju za ono što rade. Takođe im pomaže da efikasnije reaguju na probleme ponašanja poput agresije. Govor tela čine položaji tela mačaka, izrazi lica i položaj i nošenje određenih delova tela poput ušiju, repa, pa čak i brkova. Govor mačjeg tela suptilniji je od govora psećeg i ljudima može biti teže da ih protumače. Poznavanje osnovnih položaja tela i značenja mogu pomoći vlasnicima mačaka da se efikasnije nose sa problemima i potpunije uživaju u društvu svoje mačke jer mogu razumeti šta im ljubimac poručuje i razviti zajednički jezik.

Pretnje i agresija kod mačaka mogu biti usmerene na napad ili na odbranu. Napadački agresivna mačka pokušava da učini sebe većom i zastrašujućom, dok odbrambeno agresivna mačka zauzima samozaštitnički stav i pokušava da učini sebe manjom. Osnovno pravilo je da ih ne dodirujete, ne pokušavate umiriti ili kazniti mačke koje pokazuju ovakav stav.

Slede tipični položaji viđeni u mačjoj agresiji. Položaji pred napad uključuju: ukočen stav tela, uspravnih nogu sa podignutim zadnjim krajem, ukočen rep i spušten ili se drži ravno na zemlji, direktno zurenje, uspravne uši, podignuta dlaka na celom telu, sužene zenice. Ponekad reže ili zavijaju pre napada, mada je to ipak malo ređe.

Odbrambeni položaji uključuju: čučanje, uvučenu glavu između ramena, rep između nogu, uši spljoštene, zenice raširene, mačka se povlači ka nekom skloništu, položaj tela uglavnom bočni ili okrenut od eventualne opasnosti. Takođe, u oba slučaja ispoljavanja agresivnosti mačke mogu svojim urinom da obeležavaju okolinu.

Klasifikacija agresivnog ponašanja

Ako je vaša mačka ikada u prošlosti bila agresivna ili sumnjate da bi mogla postati agresivna, odvojite vreme i pokušajte da procenite situacije zbog kojih je došlo do uznemirenja ili šta je bio okidač napada. Veoma su važna pitanja: koga je mačka napala, u kojoj situaciji, šta se događalo pre incidenta i td. Utvrđivanjem odgovora na ova pitanja možete razjasniti okolnosti koje pokreću agresivnu reakciju vaše mačke i pružiti uvid u to zašto se tako ponaša. Morate da razumete uzrok agresije vaše mačke i njenu motivaciju za takvo ponašanje pre nego što joj možete pomoći.

Imajte na umu da brojna zdravstvena stanja mogu prouzrokovati ili doprineti agresiji vaše mačke, uključujući toksoplazmozu, hipertireozu, epilepsiju, apscese, artritis, zubne bolesti, besnilo, traumu i senzorni pad ili kognitivnu disfunkciju kod starijih mačaka. Prvi korak u rešavanju problema agresije vaše mačke je sprovođenje kompletnog veterinarskog pregleda za procenu njenog fizičkog zdravlja.

Agresija između mačaka koje izlaze napolje je uglavnom teritorijalne prirode. Tu i nema nekih posebnih tajni pogotovu kod mužijaka koji u vremenima parenja mogu izražavati agresivnost i prema ukućanima ili mačkama koje su sa njima a ne izlaze. Agresija između mačaka u domaćinstvu je suptilnija i složenija od sukoba na otvorenom. Zapravo, može biti toliko suptilna da vlasnici mačaka to ne primećuju. Najčešće se dešava ako u stan uđe neka mlađa mačka koja remeti ustaljeni red koji je postojao pre toga, pa dolazi do kompeticije oko hrane, mesta za spavanje ili borbe za ljubav novog i starog ljubimca. Tu se často javlja i agresija koja je izazvana strahom zbog promena koje su se iznenadno dogodile. Ovakvu vrstu straha možemo primetiti i kod preseljenja u novi prostor na koji one nisu navikle.

Životinje mnogih vrsta teže proterivanju ili udaljavanju drugih jedinki sa svoje teritorije i mačke nisu izuzetak. I mačori i ženke su teritorijalni, ali mužjaci mogu braniti veće teritorije od ženki. Teritorijalna agresija mačaka obično se odnosi direktno na druge mačke, ali može biti usmerena i na pse i ljude. Mačka može pokazati teritorijalnu agresiju prema nekim članovima porodice, a ne prema drugima i prema nekim mačkama, ali ne i prema drugima. Mačke svoj travnjak obeležavaju patroliranjem, trljanjem brade i prskanjem urinom. One mogu vrebati, juriti i zasedati ciljanog uljeza, pokazujući uvredljive položaje tela, uključujući šištanje, natezanje i režanje. Neke mačke polako i stabilno pristupaju svom uhođenju, dok druge odmah i agresivno jure. Teritorija mačke može da bude čitava kuća ili njen deo, dvorište, blok ili susedstvo.

Neke od najčešćih situacija koje pokreću teritorijalnost su: mače u domaćinstvu dostiže polnu zrelost, nova mačka se uvodi u porodicu i domaćinstvo, pojava novih životinja ili ukućana.

Preusmerena agresija je verovatno najopasnija vrsta agresije mačaka. Nažalost, to je takođe i vrlo česta vrsta mačje agresije. Preusmerena agresija se dešava kada je mačka agresivno uzbuđena i uznemirena od strane životinje ili osobe do koje ne može doći (jer je, na primer, prozor između njih). Ne mogavši doći do okidača svoje uznemirenosti, on se okreće i udara prema nekome – osobi, psu ili mački – koji su u blizini ili koji mu prilaze. Između početnog uzbuđenja i preusmerene agresije može doći do znatnog kašnjenja i do nekoliko sati. Zbog toga roditelji mačaka ponekad takvu vrstu agresije opisuju kao ničim izazvanu ili “iznenadnu”. Nisu bili svesni ni početnog okidača (na primer, mačka napolju koja je prošla 30 minuta pre napada). Preusmereni napad se dešava samo ako se priđe uznemirenoj mački ili je neko u blizini, to jest, mačka neće ići da traži nekoga da napadne. To nije zlonamerna ili čak namerna vrsta agresije. Gotovo je poput refleksa, urađenog automatski bez razmišljanja.

Naravno, mačija agresija može biti idopatska, bez vidljivih uzroka ili kada mace imaju mlade ali se može javiti i kao posledica mnogobrojnih oboljenja koja naše ljubimce mogu ugroziti. Zato u rešavanju mačije agresije treba uvek biti oprezan i obratiti se stručnjacima za sve postupke u rešavanju ovih problema.