Samojedi su sibirski psi koji odlično podnose niske temperature. I u starosti ostaju razigrani i uvek željni igre, a u psećem svetu poznati su kao najnasmejaniji i psi koji obožavaju decu i ljude.
Izvor: magazin Pas, Foto: Shutterstock
Samojed potiče iz Rusije i spada u velike pasmine tipa špic, u rase koje su nekad čuvale stada. Prepoznatljivi su po snežnobeloj boji krzna koje je gusto i ima dva sloja. Ime je dobio po sibirskom starosedelačkom narodu Samojedima, nomadima koji se bave uzgajanjem irvasa. U Evropi su poznati i po imenu bjelkier.
Njihov rep ih čini upečatljivim psima, jer je baš kao i kod aljaskih malamuta visoko savijen preko leđa, tako da pada na jednu stranu tela. Zanimljivo je da tokom ledenih dana samojedi spavaju tako što rep prebace preko njuške, kako bi im bilo toplije. Takođe, na prostranstvima Sibira, nomadski narodi često su od njihove dlake pleli odevne predmete jer je odličan izolator i slična je angori. U sibirskim tajgama vukli su i saonice, a tokom noći spavaju uz i preko nogu svojih vlasnika kako bi ih grejali. Takođe, na dalekom severu oni su hrabri zaštitnici svojih porodica od divljih zveri poput vukova i medveda.
DLAKA I NEGA
Kako potiču iz predela severozapadne Rusije i zapadnog Sibira, poznatima po ekstremno niskim temperaturama, krzno samojeda je gusto i odličan je izolator. Sastoji se od dva sloja – donjeg koji je gust i s kratkim dlakama, gusto zbijenim, dok je gornji sloj njihova paperjasta duga dlaka, najčešće potpuno bela ili sa srebrnim odsjajem. Donji sloj dlake veoma se linja jedanput do dvaput godišnje, kad je smena godišnjih doba. Nažalost, ne linjaju se samo tada, već i tokom cele godine, pa će njihova dlaka često prekrivati vašu garderobu i nameštaj u stanu. To znači da će usisivač postati vaš najbolji prijatelj. Međutim, stručnjaci su ih uvrstili u „nealergene“ pse, tako da je potrebno samo da ih redovno četkate i do alergija ne bi trebalo da dođe. U sezoni linjanja (najviše u proleće), trebalo bi ga četkati svaki dan, a kad se ne linja mnogo, onda je dovoljno dvaput nedeljno. Kad je reč o kupanju, vašeg samojeda trebalo bi da kupate jedanput u osam nedelja. Kupanje može biti veoma izazovno zbog guste dlake, a o sušenju i češljanju da i ne govorimo. Zato se većina vlasnika samojeda odlučuje da negu krzna svog mezimca prepusti iskusnim grumerima.
Zube bi trebalo da mu perete najmanje dva do tri puta nedeljno. Ukoliko sam ne uspe da ih skrati hodanjem i trčanjem, nokte mu secite jednom do dva puta mesečno. Ako čujete noktiće dok hoda, to je siguran znak da su predugi. Takođe, proveravajte uši svog samojeda i čistite ih jedanput nedeljno. Nikad ne čistite unutrašnjost uha, već samo dostupan deo, na vrhu.
KARAKTER
Njihov temperament nadaleko je poznat. Mnogi ih nazivaju čuvarima beba jer obožavaju decu, pa za ovu rasu nikako ne bi trebalo da se odlučite ukoliko želite psa čuvara, jer „opasni“ samojedi ne postoje. Trebalo bi samo da budete svesni da je samojed veliki pas, pa u igri može lako oboriti manju decu. Oni su uvek svesni svega što se dešava u njihovoj okolini, radoznali su i uvek željni istraživanja, ali njihova osnovna odlika je da su uvek srećni i razigrani, pa imaju i nadimak nasmejani psi. Ipak, poznati su i po svom glasnom lavežu i laju svaki put kad se domu približi nepoznata osoba ili kad vam u kuću ulaze gosti. Naravno, u većini slučajeva to je samo njihov način da pozdrave goste, jer su veoma prijateljski nastrojeni, ali ako vam u kuću dolaze osobe koje se boje pasa, upozorite ih na glasan lavež svog ljubimca.
Samojedi se osim s mališanima i ljudima odlično slažu i s drugim psima, a ostaju razigrani i puni energije i u starijem životnom dobu. I za samojede, baš kao i za pse svih drugih rasa, veoma je važna rana socijalizacija – s različitim ljudima, psima, zvukovima, predelima. Kako potiču iz Rusije, logično je da im ne prija toplo vreme, a samojedi nisu najbolji izbor za manje stanove i kuće. Idealan je za porodice koje žive u prostranoj kući, s velikim ograđenim dvorištem, u kome mogu da trče, istražuju, skaču i igraju se. Samojedi ne vole da su sami, jer su pasmina koja obožava da je stalno aktivna, i to napolju. Ukoliko ga dugo ostavljate samog, biće tužan i neutešan, jer on uživa da je s ljudima i da je pored njih.
Samojedi se najčešće najviše vežu za jednu osobu, ali obožavaju sve ukućane. Nije retkost da zbog svog instinkta, u dvorištu ili napolju love veverice, zečeve, pa čak i mačke. Čak i ako su odlično dresirani i poslušni, nije najpametnije pustiti ih s povoca ako u blizini ima manjih životinja, jer će ih gotovo sigurno pojuriti.
TRENING
Ukoliko im ne pružite dovoljno mentalne i fizičke stimulacije imaju tendenciju da počnu da kopaju – zemlju, patos, tepih… Kako im je u genima zapisano da kontrolišu stada, nemojte se začuditi što će u igri stalno pokušavati da vas usmeravaju u pravcu u kome oni žele da se krećete.
Izrazito su inteligentni i prave su atlete, pa su tako odličan u agilitiju, vežbama poslušnosti, na izložbama su vrsni takmičari. Međutim, trening kod pojedinih primeraka ove rase može biti i izazovan. Ne zato što su tvrdoglavi, već zato što im konstantno ponavljanje istih vežbi može postati dosadno. Zato, budite kreativni i uvek svom psu zadajte nove izazove.
ZDRAVLJE
Kad je reč o zdravlju, uglavnom nemaju većih zdravstvenih problema, ali postoje neka nasledna oboljenja karakteristična baš za ovu pasminu. Pre svih to je bolest bubrega koja se češće javlja kod mužjaka i manifestuje se poremećajem u stvaranju urina. Takođe, mogu biti skloni dijabetesu, naročito tokom sedme godine života, progresivnoj atrofiji retine (mrežnice oka) koja se javlja između druge i pete godine života, kad psi postepeno počinju da gube vid, a može se javiti i displazija kukova jer su krupni. Ove kuce pravi su gurmani, pa su viđeni kao psi s viškom kilograma, tako da bi na ishranu trebalo obratiti posebnu pažnju. Nikada im stalno ne držite napunjenu činiju s hranom, već ih hranite dva puta dnevno. Takođe, samojedi mogu patiti od glaukoma, kao i poremećaja rada štitaste žlezde. Međutim, ako psa nabavljate od stručnog i registrovanog odgajivača, vaš pas ne bi trebalo da ima nasledne bolesti.
ŠTENCI
Kao i kod svih velikih pasmina, potrebno je da obratite posebnu pažnju na svoje štene u periodu između četvrtog i sedmog meseca života, jer će vašem samojedu kosti tada brzo rasti, pa postoji mogućnost povreda i lomova ako ga pustite da radi šta mu je volja. Pri kupovini šteneta gledajte da upoznate bar jednog roditelja, bilo bi idealno da to bude majka štenca. Tada ćete imati bolju sliku o tome u kakvog će psa izrasti malena bela pufna. Kad birate psa, odaberite onog ni mnogo aktivnog ni onog koji se krije u ćošku.
Samojed je pravi izbor ako:
Samojed nije za vas ako:
BROJKE
12-13 godina je prosečan životni vek samojeda
51–56 centimetara su visoki mužjaci
46 do 51 cm je visina ženki
23-27 kilograma je prosečna težina samojeda