Pas (Canis lupus familiaris), je domaći sisar iz porodice Canidae (red Carnivora). To je podvrsta sivog vuka (Canis lupus) i srodan je lisicama i šakalima. Pas je jedna od dve najprisutnije i najpopularnije pripitomljene životinje na svetu (mačka je druga po redu). Više od 14.000 godina živi sa ljudima kao verni pratilac, zaštitnik, predmet obožavanja i prijatelj.

piše: petmagazine.rs

Pas je evoluirao od sivog vuka u više od 400 različitih rasa. Ljudska bića su odigrala veliku ulogu u stvaranju pasa koji ispunjavaju različite društvene potrebe. Kroz najrudimentarniju formu genetskog inženjeringa, psi su uzgajani da bi naglasili instinkte koji su bili očigledni iz njihovih najranijih susreta sa ljudima. Iako su detalji o evoluciji pasa neizvesni, prvi psi su bili lovci sa oštrim čulima vida i mirisa. Ljudi su razvili ove instinkte i stvorili nove rase kako se pojavila neka dalja potreba (ili želja).

Genetski dokazi sugerišu da psi potiču direktno od vukova (Canis) i da su se, sada izumrle loze vukova koje su proizvodile pse, odvojile od linije koja je proizvela moderne vukove pre između 27.000 i 40.000 godina. Vreme i lokacija pripitomljavanja pasa su predmet rasprave. Međutim, postoje jaki genetski dokazi da su se prvi događaji pripitomljavanja dogodili negde u severnoj Evroaziji pre između 14.000 i 29.000 godina. U ovom regionu vukovi su verovatno olakšali sopstveno pripitomljavanje prateći nomadske ljude u severnoj Evroaziji i konzumirajući ostatke divljači koje su lovci ostavljali za sobom.

Većina studija se slaže da pripitomljavanje nije bio pojedinačni događaj. To je bio proces koji se odvijao hiljadama godina – verovatno uključivši populacije pasa koje su se pojavljivale u različitim delovima Evroazije u različito vreme, sa psima i divljim vukovima koji su nastavili da se ukrštaju jedni sa drugima, a rane populacije pasa su zamenjene kasnijim. Neke genetske studije su dokumentovale dokaze o ranim događajima pripitomljavanja u određenim regionima. Jedna studija tvrdi da su vukovi pripitomljeni pre 16.300 godina u Kini, dok druga izveštava da su rani psi koji datiraju od pre oko 12.000 do 14.000 godina potekli od male vrste sivog vuka koji je nastanjivao Indiju. Genetski dokazi takođe otkrivaju da psi nisu pratili prve ljude u Novi svet pre više od 15.000 godina, što sugeriše da su psi došli u Ameriku pre 10.000 godina.

ZAJEDNIČKE KARAKTERISTIKE

Bez obzira na njihovo poreklo, sve kanide imaju određene zajedničke karakteristike. Oni su sisari koji rađaju žive mlade. Ženke imaju mlečne žlezde i doje svoje potomstvo. Rane rase su imale uspravne uši i zašiljene ili klinaste njuške, slične severnim rasama koje su danas uobičajene. Većina mesoždera ima slične strukture zuba, što je jedan od načina na koji su paleontolozi mogli da ih identifikuju.

Takođe, hodaju na prstima, za razliku od životinje poput medveda, koja je ravnonoga i hoda za petama. Psi, kao i većina sisara, imaju dlake na telu i homeotermni su – to jest, imaju unutrašnji termostat koji im omogućava da održavaju telesnu temperaturu na konstantnom nivou uprkos spoljnoj temperaturi.

PONAŠANJE

Pas je društveno stvorenje. Više voli društvo ljudi i drugih pasa nego da živi sam. Prema tome, stručnjaci za ponašanje životinja ga smatraju bićem čopora. U tom pogledu je sličan svom daljem rođaku vuku. Kao rezultat milenijuma selektivnog uzgoja, pas je prilagođen da živi sa ljudima. Osnovna istraživanja ponašanja pasa sprovedena 1950-ih i 60-ih godina pokazala su, međutim, da psi odgajani bez kontakta sa ljudima u ranom dobu zadržavaju svoje inherentne instinkte i preferiraju odnose sa drugim psima u odnosu na druženje sa ljudima.

TERITORIJA I DOMET

I psi i vukovi su teritorijalne životinje. Čopori vukova, zbog svoje potrebe za lovom, polažu pravo na velike teritorije kao svoje, dok psi polažu pravo na svoje teritorije na osnovu ograničenja svojih vlasnika. Mužjaci vukova i pasa obeležavaju svoju teritoriju uriniranjem i trljanjem o zemlju ili drveće kako bi upozorili druge životinje na svoje prisustvo.

Vučja narav

LAJANJE

I psi i vukovi imaju repertoar lajanja, režanja i zavijanja koji se mogu identifikovati među sobom i ljudima koji su proučavali njihov rečnik. Vlasnici pasa po određenim zvukovima mogu utvrditi da li je njihov ljubimac razigran, upozoravajući na stranca u blizini, uplašen ili povređen. Jedan od najranijih znakova da štenci postaju društvena i nezavisna bića u leglu je lajanje i lajanje koje ispuštaju dok se igraju jedno s drugim. Psi, za razliku od vukova, će režati ako su saterani u ćošak ili uplašeni.