Dragi prijatelji i verni čitaoci, pročitajte priče ovih predivnih maca koje su imale veoma težak život i ako ste istinski mačkoljubac i posvećeni vlasnik ili staratelj, pomozite da im pružimo novi i lepši život.

Izvor i foto: Animal rescue Serbia

TAŠA

Taša je maca koja je imala polomljene noge i bila u vrlo kritičnom zdravstvenom stanju. Izborila se za drugu šansu zahvaljujući svojoj hrabrosti i požrtvovanim veterinarima u Veterini Beograd (dr.Rangelov, dr.Bojana).

Taša zahvaljujući njima ponovo hoda. Sterilisana je i sada čeka siguran dom kod osobe koja ima iskustva i beskrajno voli mačke. Taša ima FIV. Ukoliko nemate uslova da je udomite, možete postati njen virtuelni staratelj.

TIGRICA

Sterilisana Tigrica, spremna za udomljavanje. Vakcinisana i očišćena od parazita. I ova divna maca ima FIV.

CRNI

Crni je mačak kojeg su članovi Animal Rescue Serbia pokušavali tri dana da skinu sa drveta i svaki put bi pobegao na najviše i najtanje grane. Spasen je baš na Svetski dan crnih mačaka.

Crni je zdrav, umiljat, kastriran, ali pomalo plašljiv s nepoznatim ljudima i treba mu vremena da stekne poverenje. Bio je udomljen, pa su ga vratili posle nedelju dana.

Ovog puta kandidati za udomitelje se samo strpljivi i istinski mačkoljupci, a on će sigurno višestruko nagraditi to strpljenje i ljubav. I uzvratiti duplo!

MATORI

Zovu me Matori. Ni sam ne znam koliko sam života već potrošio, ali moji mARSovci su mi zasigurno spasili jedan. Odrastao sam u blizini ekonomskog fakulteta i baš sam imao veliku teritoriju. Bio sam pravi pravcati ulični mačak, ofucan, oprezan, nepoverljiv, često sa ranama iz borbi za teritoriju koju sam nepokolebljivo branio.

Snalazio sam se za hranu na razne načine, malo od studenata, malo iz kontejnera, ali najčešće ispod prozora jedne brižne bakice. Njen prozor je izlazio na krov dvorišne kuće, koji se nadovezivao na fasadu ekonomskog fakulteta, tako da sam na tom krovu provodio dosta vremena, jer bi me ponekad častili komadom salame i sa fakultetskih prozora. Bio sam jako tužan kada je bakica umrla. To je bilo jedino ljudsko biće u koje sam bar malo imao poverenja. Jednog dana neko je otvorio njen prozor i ja sam se ušunjao u stan. Međutim, uplašen nepoznatim glasovima pokušao sam brzo da pobegnem i ostao zaglavljen u prozoru koji je bio otvoren na kip. To je bilo užasno iskustvo. Preplavio me strah zbog nemoći da pobegnem od bučnih i nepoznatih ljudi u stanu, a bol od pritiska prozora je bio nepodnošljiv. Pokušavao sam cimanjem da se izvučem, ali sam samo osećao još veću bol. Prolazili su sati i ja sam bio sve umorniji.

Nepoznati ljudi me nisu ni primetili, ali je neko sa prozora ekonomskog fakulteta video moje muke i pozvao ARS. Spasili su me, ali pošto sam vukao zadnje šape, morali su da me vode kod veterinara. Čuo sam veterinara kako je konstatovao da nemam reakciju na duboku bol na zadnjim šapama i da sam mator i da će najverovatnije morati da me uspavaju ako snimak kičme pokaže da je polomljena. Moram priznati da sam se upiškio od straha.

Snimak je pokazao da su pršljenovi nagnječeni i ostao sam neko vreme u ambulanti. Predamnom su bili dani puni bola, straha, neizvesnosti. Odbijao sam hranu, postao sam skroz apatičan. Kada su me ARSovci preuzeli, bio sam mnogo mršav. Trudili su se, imali su beskrajno mnogo strpljenja samnom, razmazili su me po pitanju hrane, ali ja sam i dalje bio veoma oprezan u prisustvu ljudi.

Kada sam prvi put dozvolio jednoj od ARSovki da me pomiluje, shvatio sam da mi to prija i počeo sam da je puštam da me mazi. Prolazilo je vreme i polako sam se oporavljao. Dobio sam na kilaži, dlaka mi je postala mekša i lepša, postepeno sam sticao poverenje u ljude i što je najčudnije podetinjio sam. U tom smeštaju je bilo i drugih mačaka i mačića i ja sam se igrao sa mačićima i čak uživao kada neki od njih umisle da sam im majka. Ja sam živi dokaz da ljubav i dodir leče.

Ne znam koliko imam godina, jer u mačijem svetu te brojke nisu bitne, ali znam da se osećam sasvim dobro i mlado i da mi je od starosti ostalo samo ime Matori.

DIVLJAK

Zovu me Divljak, a ja sam samo bio strašno uplašen i u stvari sam jako nežan i umiljat. Treba mi dugo da steknem poverenje, ali onda sam prava maza. Preporučujem se strpljivim, upornim i strastvenim mačkoljupcima 🙂 Nisam malo slatko mače i ne verujem mnogo u to da ću baš ja naći dom. Ipak, moram bar da pokušam, jer teško je starost provesti sam i na ulici.

ZIGI

Zigi je sa svojom crno-belom sestricom Zoe u ARS smeštaju, ali jedva čekaju da ih neko udomi, najbolje zajedno. Najčešće savetujemo da se udome dve mačke, pogotovo ako se već druže, jer one onda uvek imaju jedna drugu i dok ste na poslu možete biti bezbrižni. Kravata je tu samo da vam privuče pažnju : )

Sve informacije o macama možete dobiti putem telefona 066/9528-712 ili putem fejsbuk stranice ARS privremeni smeštaj.