TEMPERAMENTPrivržena
	TEŽINA5+ kg 3-5 kg
	ŽIVOTNI VEK12+  godina

Istorijat

Burmanske mačke su prirodna jedinstvena rasa iz Jugoistočne Azije.

Burmanske mačke, kakve poznajemo danas, razvijene su u Americi od jedne jedine mačke: Wong Mau. Godine 1930. jedan mornar je doveo Wong Mau sa Orijenta i poklonio je dr Džozefu G. Tompsonu iz San Franciska. Opisana je kao “prilično mala mačka, finog kostura, ali sa kompaktnijim telom od sijamskih mačaka, kraćim repom, zaobljenom glavom i kratkom njuškom, sa širim razmakom između zaobljenih očiju”. Bila je toplo smeđe boje, sa tamnijom koloracijom na licu, nogama i repu. Mnogi odgajivači su je smatrali tamnom sijamskom mačkom, ali je dr Tompson smatrao da je ona jasno različita. Pokrenuo je program da izdvoji i reprodukuje njene karakteristične osobine. Godine 1932. Wong Mau je ukrstio sa Taj Mauom, sijamskom mačkom plave boje, i dobili su mačiće dve boje: neke kao sijamske mačiće, a druge smeđe mačiće sa tamnijim obeležjima kao Wong Mau. Tamnosmeđi potomci su osnovali rasu burmanskih mačaka. Tada se verovalo da je Wong Mau hibrid sijamske i burmanske mačke. Međutim istina je drugačija. Burmanske mačke su prirodna jedinstvena rasa iz Jugoistočne Azije, različite genetike genetike od sijamske mačke. Za njihovu boju krzna, to jest, za slabo izražen kontrast krzna između tela i ekstremiteta (takođe i na glavi) zadužen je recesivni gen koji se naziva “burmanski faktor”.

Od prvih primeraka uvezenih mačaka iz kraljevstva Sijam u Veliku Britaniju krajem 19. veka, jasno su se razlikovala 2 tipa. Mačke svetlijeg tela i tamnih ekstremiteta i glave, plavooke, nazivane su kraljevskim mačkama iz Sijama (Royal Cat of Siam) i one su postale preteča današnjih sijamskih mačaka. Drugi tip bile su zapravo ove tamnije, sa slabo izraženim kontrastom između tela i ekstremiteta, koje nisu imale plave oči. One su tada, krajem 19. i početkom 20. veka nazivali “Temple Cast of Siam” (mačke iz hramova). U to doba smatrali su ih “nečistim” sijamkama, te je njihov odgoj, na žalost, tada bio stopiran. Ostale su zaboravljene sve dok intuitivni dr. Džozef G. Tompson nije rešio da dokaže suprotno –  da je zapravo reč o vrlo jedinstvenoj prirodnoj rasi.

PROČITAJ JOŠ

Američka oštrodlaka mačka

Balinezijska mačka

Dana 29. marta 1955. godine, u Engleskoj je rođen prvi plavi burmanski mačić. Mačke druge boje osim sable (toplo smeđe) su se pojavile ranije, ali je većina odgajivača burmanskih mačaka odlučila da uzgaja samo sable mačke. Sada se veruje da je Wong Mau nosila gene za razblaženje boje i čokoladu, što je rezultiralo pojavom čokoladnih, plavih i lilac mačića. “Crveni faktor” je kasnije dodat u Evropi u odgoju.

Izgled

Seal sepia, ili sable burmanska mačka sa svojim bogatim, kratkim, sjajnim tamnosmeđim krznom i dubokim zlatnim očima odmah vam padne na pamet kada pomislite na burmansku mačku. Burmanska mačka je srednje veličine, sa zaobljenom glavom i elegantnim, ali snažnim telom. Nije toliko krupna kao britanska kratkodlaka. Ima velike, sjajne oči u nijansama žute, koje menjaju ton u zavisnosti od svetla. Krzno joj je kratko, fino, sjajno i prileže uz telo, dok se rep završava mekim, zaobljenim vrhom.

Boje krzna

Iako je sable burmanska boja originalna, burmanske mačke sada dolaze u različitim bojama, od tople plave, do svetlo rumeno-sive (lilac), nežne čokolade, takođe i torti kombinacije (sa crvenom i krem).

Ličnost

Burmanske mačke su izuzetno slatke, orijentisane na ljude i vole da se sklupčaju na bilo kojem dostupnom krilu. One su razigrane mačke i njihova razigrana priroda se proširuje i na učešće u igrama najmlađih članova porodice, koje obožavaju. To su vrlo društvene mačke koje uživaju u društvu i biće usamljene ako niko nije kod kuće sa njima. One su idealan ljubimac za porodicu, ali ako vaš užurban život znači da će biti dugo same, možda biste želeli da razmislite o tome da nabavite dve, kako bi bile društvo jedna drugoj. Ove kompaktne slatkice donose radost i ljubav u vaš svet, jer vam pružaju potpunu i bezuslovnu posvećenost. One su izuzetno orijentisane na ljude i tolerantne mačke koje su idealan ljubimac za celu porodicu, uključujući i mlađu decu. Burmanske mačke će rado učestvovati u igri.

Zdravlje i nega

Burmanska mačka je generalno zdrava rasa. Međutim, kao i sve mačke, i one mogu biti pod rizikom od najčešće bolesti srca kod mačaka, HCM (hipertrofična kardiomiopatija). Ovo je genetski prenosiva bolest koja može dovesti do srčane insuficijencije i smrti, pa je od najveće važnosti da odgajivači pažljivo proveravaju prisustvo ove bolesti putem ehokardiograma koji obavlja kardiolog. Pošto HCM ne mora da se manifestuje u prvim godinama života, važno je da vlasnici ljubimaca proaktivno vrše ovu proveru.

Krzno burmanske mačke, koje je poput satena, zahteva minimalno održavanje. Nedeljno četkanje gumenom četkom kako bi se uklonile opale dlake, sasvim je dovoljno. Ukoliko maca ne izlazi napolje, možete joj vrlo blago skraćivati  noktiće svaka dva vikenda. Obratite pažnju na higijenu ušiju i zuba. Preporučuje se i visoka, stabilna grebalica kako bi se zadovoljio njen prirodni instinkt (istezanje, oštrenje kandžica i ostavljanje mirisnih tragova sa šapa).

Interesantno da je prema podacima Westfield veterinarske klinike (SAD) izvesna burmanska mačka držala Ginisov rekord mačje dugovečnosti sa navršenih 35 godina života!