Smela mešanka staroengleskog ovčara i pudle već može da koristi više od 40 reči da izrazi svoje potrebe i želje svojoj vlasnici * Njena veština pokrenula brojna istraživanja koja nam otkrivaju da psi imaju intelekt koji daleko premašuje trenutna očekivanja

Tekst: Dunja Božić

Društvenom mrežom TikTok počeo je, pre mesec dana, da kruži video koji je brzinom svetlosti postao viralan. Svi svetski mediji preneli su vest o psu po imenu Bani, koja je sa svojih 11 meseci savladala naredbe mnogo složenije od uobičajenih sedi ili mesto. Smela mešanka staroengleskog ovčara i pudle uči da govori i već može da koristi više od 40 reči da izrazi svoje potrebe i želje svojoj vlasnici. Njena vlasnica, Amerikanka Aleks Devajn, kaže kako podučava Bani da govori pomoću uređaja za alternativnu komunikaciju. U pitanju su alati koji se obično koriste kao pomoć deci i odraslima sa govornim nedostatkom u komunikaciji.

Bani danas ima preko pet miliona pratilaca na TikTok-u.

Kako je sve počelo

Da Bani, možda nije “čudo prirode”, otkriva nam još nekoliko primera. Zapravo, još mnogo pre Bani zabeležen je sličan slučaj. Kristina Hanger je logoped iz San Dijega i ona se zapravo smatra pionirom ovog inovativnog načina navođenja kućnih ljubimaca na komunikaciju. Kao logoped i vlasnica psa, inspirisana radom sa decom, odlučila je da vidi da li i psi mogu na sličan način da se izraze – rečima.

– Kada sam kući dovela svog novog psa Stelu, shvatila sam da je pokazala mnogo istih predjezičkih veština komunikacije kao što to čine mališani neposredno pre nego što počnu da razgovaraju, i to je bio početak.

Kristina je odlučila da počne da koristi ploču za alternativnu komunikaciju sa svojim psom. U pitanju je organizovana šestougaona ploča koja se sastoji od međusobno povezanih pločica, koje sadrži različite pojedinačne tastere koji predstavljaju i vokalizuju određene reči.

Puno je tipičnih reči koje pas možda želi da koristi, poput plaža, park i lopta – kao i reči koje opisuju koncepte, kao na primer gde, kasnije i doći. S vremenom, Kristina je posmatrala Stelu kako koristi tablu sa tasterima na razne načine, za koje tvrdi da ukazuju na dublje razumevanje i upotrebu jezika nego što bi se obično pripisivalo psu. Kristina je od samog početka istrajavala u svojim metodama, sigurna da će Steli pokazati kako se upotrebljava tabla, umesto da ona jednostavno pritisne tastere. Eksperiment ima mnogo sličnosti sa slučajem gorile Koko, poznate po tome što je naučila simbole iz američkog znakovnog jezika. Kristina je ceo proces postavljala i na Instagram, snimajući Stelu pomoću uređaja i ujedno davala tumačenja pritiskanja određenog dugmeta.

Zapanjena Stelinim napretkom, vlasnica kuce Bani, sada već zvezde TokTok-a, je odlučila da kupi nekoliko jednostavnih dugmadi koje je dala svojoj mešanki da isproba. Tada je odlučila da njen napredak prikaže na društvenim mrežama, posle čega je s njom kontaktirao kognitivni naučnik, koji joj je predložio da Bani počne da nadgleda tim stručnjaka sa Univerziteta iz San Dijega. Prototip je isporučen na njihovu kućnu adresu i postavljene su brojne kamere oko dnevne sobe radi nadgledanja njenog ponašanja. Istraživanje koristi naučni pristup da bi se utvrdilo da li životinje mogu da se izraze verbalno i, ako mogu, kako i u kojoj meri.

Umeju da kombinuju tastere

Rosano, lingvista koji učestvuju u projektu sa Bani, i koji je proučavao komunikaciju među primatima, bio je skeptičan kada je prvi put pristupio ovom istraživanju. Međutim, danas Rosano priča drugačije. On je za portal Insider rekao:

– Ono što smo videli jeste da kada psi razumeju nekoliko tastera, oni mogu da počnu da proizvode kombinacije sa više tastera. Već vidimo kombinacije sa šest tastera, što je, iskreno govoreći, više nego što sam očekivao. Bani, zvezda projekta, jedan je od 1.300 pasa koji učestvuju u njemu. Takođe, znamo da nekoliko pasa koristi više od 20 dugmadi – dodao je.

Još jedno zapažanje je iznenadilo TheyCanTalk tim, a to je nagoveštaj da psi možda imaju intelekt koji daleko premašuje trenutna očekivanja – tim je primetio da psi pokušavaju da pronađu različite načine da se kreativno pozovu na stvari za koje nemaju posebnu reč.

Kad ljudi slušaju šta druga osoba govori, oni ne reaguju samo na ono što se govori, ovde mislimo na suglasnike i samoglasnike koji su povezani u reči i rečenice, već i na druge karakteristike tog govora – emocionalni ton i na primer na pol govornika.

I psi očito ne slušaju samo reči, već ujedno tumače mnogo toga na svom “sagovorniku”. Izveštaj u časopisu Cell Press Current Biology, koji je izašao pre dva meseca, donosi neke od prvih dokaza o tome kako psi razlikuju i obrađuju te različite komponente ljudskog govora.

– Iako ne možemo reći u kojoj meri i na koji način psi iz naše studije razumeju informacije u govoru, ipak možemo reći da oni reaguju i na verbalne informacije i na informacije povezane sa osobom koja priča i da se čini da se ove komponente obrađuju u različitim oblastima mozga psa – kaže Viktorija Retklif iz Škole psihologije Univerziteta u Saseku.

Prethodna istraživanja pokazala su da psi imaju takozvane hemisferne sklonosti – levi deo mozga naspram desnog – kada se obrađuju zvukovi drugih pasa. Retklifova i njen kolega Dejvid Rebi kažu da je logičan sledeći korak bio istražiti da li psi pokazuju slične „sklonosti” kao odgovor na informacije prenete ljudskim govorom. Oni su postavili istraživanje tako da su namestili da zvuci istovremeno ulaze u oba uha psa i sa istom amplitudom.

– Informacija iz uha uglavnom se prenosi na suprotnu hemisferu mozga – objašnjava Retklifova. – Ako je jedna hemisfera specijalizovanija za obradu određenih informacija u zvuku, tada se te informacije doživljavaju kao da dolaze iz suprotnog uha.

Ako se pas okrenuo ulevo, to je pokazalo da je levo uho istaknuto za informacije u zvuku koji se pušta, što sugeriše da je desna hemisfera specijalizovanija za obradu takve vrste informacija. I obrnuto.

Istraživači su primetili da su psi jednostrani u nekim odgovorima. Kada su im upućene poznate izgovorene komande u kojima su značajne komponente reči postale očiglednije, psi su pokazali da će tu informaciju pre obrađivati u levoj hemisferi tako što su se okretali udesno. Kada su umesto toga intonacija ili vokalni znakovi povezani sa govornikom preuveličani, psi su pokazali znatnu dominaciju desne hemisfere.

– Ovo je posebno zanimljivo jer naši rezultati sugerišu da je obrada govornih komponenata u mozgu psa podeljena između dve hemisfere na način koji je zapravo vrlo sličan načinu na koji je odvojena i u ljudskom mozgu – kaže Rebi.

Naravno, treba da se istakne da ovo istraživanje ne ukazuje na to da psi razumeju sve što ljudi govore, ili da imaju sposobnost nalik čovekovoj – daleko od toga. Ali ovi rezultati podupiru ideju da naši krzneni prijatelji obraćaju pažnju ne samo na to ko smo i kako govorimo stvari, već i na ono šta govorimo.

Sve ovo trebalo bi da bude dobra vest za mnoge od nas koji volimo i imamo pse, jer već provodimo dosta vremena u razgovoru sa svojim ljubimcima.

 Kako je to kod ljudi 

Da “govor” nisu tek puke reči i da i ljudi umeju da koriste alate za uobličavanje reči, potvrđuje i naša sagovornica defektolog-logoped Milica Stanić. Ona objašnjava da ljudi kominiciraju i neverbalno, a u svom najranijem uzrastu isključivo – gestom. Tu možda možemo i da nađemo sličnosti između deteta i psa.Područje augmentativne i alternativne komunikacije, koje se koristi i kada su istraživanja sa psima u pitanju, obuhvata metode komunikacije koje koriste oni koji nisu u stanju da drugačije proizvedu ili razumeju govorni ili pisani jezik. Mnogima će biti poznat sintetizator govora koji je koristio Stiven Hoking kao samo jedan takav primer ove tehnologije – pojašnjava naša sagovorica i dodaje:

– Logopedi veliki značaj pridaju razvoju gesta kod dece i mi na taj način razvijamo neverbalnu komunikaciju, koja je osnova za dalji govorno-jezički razvoj. Gest je preduslov razvoja razumevanja jednostavnih, a kasnije i složenih verbalnih naloga. Između 9. i 13. meseca deca počinju da intenzivno upotrebljavaju gestove. Pre nego što dete može da izgovori 25 reči, obično je razvilo neke osnovne gestove i oni pokazuju značenje reči koju predstavljaju. Deca počinju da kombinuju gest i reči sa oko 18 meseci. Gestovi koje dete koristi mnogo nam govore o tome kako njegov razvoj komunikacije napreduje.

Pokušaj komunikacije sa životinjama na višem nivou odavno važi za misterioznu i složenu aktivnost. Istraživači danas ističu kako bi voleli da vide širu naučnu studiju o upotrebi alata augmentativne i alternativne komunikacije za “razgovor” sa životinjama. U takvim pitanjima kontekst i tumačenje igraju veliku ulogu, pa je upravo zbog toga teško istinski proceniti kvalitet razumevanja za koji je životinja zaista sposobna. Na nama je da se potrudimo da ih što bolje razumemo, ma šta i kako “govorili”.

Related Posts

• 
  Luka Matić: Pupoljak više voli ljude nego pse
• 
  Šta li sanjaju