Lejklend terijer je u početku bio poznat pod imenom peterdejl terijer, a vodi poreklo iz okruga Lejk u staroj engleskoj pokrajini Kamberlend. Poreklo ove rase još uvek je nerazjašnjeno. Prema nekim od kinologa ova rasa je direktan potomak starog engleskog bleck and tan terijera. Neki kinolozi će reći da je ovo stara engleska rasa terijera ukrštana sa bedlington, border i fox terijerom kako bi se dobio današnji lejkland terijer.
U svojoj postojbini ovi psi korišćeni su za lov lisica. Specifičan način lova jamarenjem u mnogo me je uticao na izgled i karakteristike ove rase. Ovi psi morali su imati snažno i jako telo, ali ne preterano veliko kako bi se bez problema kretao kroz podzemne hodnike, jake i razvijene vilice, kao i dobro razvijen grudni koš. Tokom selekcije odgajivači su prvenstveno imali na umu da stvore pse koji su mogli ispuniti sve zadatke tokom ove vrste lova.
Ime lejkland terijer prvi put je upotrebljeno 1912. godine. Nakon sastanka 1921. godine u Kesviku osnovana je prva asocijacija odgajivača ove rase. Ovi psi su po prvi put izlagani na izložbi 1928. godine i tom prilikom prijavljena su tri psa. U ovom periodu počelo je i intenzivnije ukrštanje sa foks i velškim terijerom što je u velikoj meri izmenilo orginalni izgled prvobitnih lejklanda. Do Drugog svetskog rata rasa je uživala veliku popularnost i broj ovih pasa je svake godine bivao sve veći. Nakon rata i stagnacije u odgoju odgajivači ove pse ponovo vraćaju na staze stare slave.
Kruna odgajivačkog rada bila je pobeda psa ove rase na Crufts-u 1963.godine, a nakon toga još nekoliko pasa je bilo u završnom delu izložbi na Vestmisteru. Kod nas ovi psi se vrlo retko mogu videti na izložbama.
U jednom periodu postojala je tendencija pojednih odgajivača ka stvaranju patuljastog tipa ovih pasa. Ovo je gledajući prvobitnu namenu ovih pasa učinilo ovu rasu potpuno beskorisnom. Na svu sreću ovaj trend nije trajao duže od nekoliko godina.
To su okretni psi, kompaktnog tela. Visina grebena ne prelazi 37cm. Prosečna masa mužjaka 7,7kg, ženki 6,8kg. Oči su tamno do lešnik braon boje. Uši su srednje velike, pozorno nošene. Dlaka je gusta, oštra i otporna na vremenske uslove, sa dobro razvijenom podlakom. Boja dlake je crna i plamena (palež), plava i plamena, crvena, pšenična, crveno-sivkasta, jetreno-braon, plava ili crna. Nepoželjne ali dozvoljene su male bele oznake na šapama i grudima. Mahagoni ili taman palež nije tipičan za pse ove rase.
Lejklenda krasi hrabrost i samopouzdanje, puni su života i dobri su prema deci i nisu agresivni. Inteligentni su, lako i brzo uče tokom obuke. Bdući vlasnici moraju se postaviti kao gazde jer ova rasa traži čvrstu ruku, a ne popustljivog vlasnika. Ponekad znaju da budu vrlo tvrdoglavi pa je zato jako bitno što ranije početi sa vaspitavanjem i socijalizacijom.
Iako su prvbitno bili lovački psi i nezamenljivi pomoćnici tokom lova na lisice, lejkland je danas više kućni i porodični pas. Iako se danas u uzgoju više obraće pažnje na izgled i dopadljivost ne treba zaboraviti da su ovo u osnovi radni psi, tako da vlasnik svome psu mora omogućiti da se išeta, istrči i iskače i na taj način spreči probleme u stanu kao što su grickanje nameštaja ili drugih stvati. Vrlo su temperamnetni i ne podnose dosadu, tako da nisu preporuka za ljude koji nemaju dovoljno vremena da mu se posvete. Psi ove rase traže i adekvatnu negu dlake. Moraju se četkati najmanje 2 do 3 puta nedeljno. Sa četkanjem treba početi još dok je štene kako bi se navikao na ovu radnju. Takođe dlaku je potrebni trimovati na svaka dva meseca. Često kupanje nije preporučljivo jer na taj način dlaka postaje mekša.
Psi ove rase su zdravi i u literaturi nema zabeleženih naslednih oboljenja koja su karakteristični za njih. Prosečan životni vek je od 12 do 16 godina.